 |
| Mihail Jurjevič Ljermontov (1814 - 1841) |
Poslije smrti Aleksandra Puškina, Petrogradom je u rukopisu počela da kruži pjesma »Pjesnikova smrt«. U njoj je pisac te pjesme Mihail Jurjevič Ljermontov za Puškinovu smrt okrivio dvorsku kamarilu i čitav režim. Pjesma je primljena sa velikim nteresovanjem i odobravanjem Puškinovih poštovalaca, tako da je Ljermontov zbog nje preko noći stekao književnu slavu.
Međutim, jedan od prepisa pjesme brzo je dospio i do cara, i to s primjedbom: »Poziv na revoluciju!« Ljermontov i njegov, a i Puškinov, prijatelj S. A. Rajevski, koji je rasturao prepise pjesme, odmah su izvedeni pred vojni sud i osuđeni na progonstvo. Ljermontov je, tako, odmah upućen na Kavkaz, u Nižegorodski dragonski puk, koji se već nalazio na bojištu i imao ogromne gubitke, pa se smatralo da je pjesnik poslat u sigurnu smrt.
Posljednjih šesnaest stihova, počev od stiha: »Vas ja žigošem, nadmene potomke«, Ljermontov je naknadno napisao, ozlojeđen pokušajem dvorskih krugova da nađu opravdanje za Puškinovog ubicu.
PESNIKOVA SMRT
Međutim, jedan od prepisa pjesme brzo je dospio i do cara, i to s primjedbom: »Poziv na revoluciju!« Ljermontov i njegov, a i Puškinov, prijatelj S. A. Rajevski, koji je rasturao prepise pjesme, odmah su izvedeni pred vojni sud i osuđeni na progonstvo. Ljermontov je, tako, odmah upućen na Kavkaz, u Nižegorodski dragonski puk, koji se već nalazio na bojištu i imao ogromne gubitke, pa se smatralo da je pjesnik poslat u sigurnu smrt.
Posljednjih šesnaest stihova, počev od stiha: »Vas ja žigošem, nadmene potomke«, Ljermontov je naknadno napisao, ozlojeđen pokušajem dvorskih krugova da nađu opravdanje za Puškinovog ubicu.
PESNIKOVA SMRT
Pogibe pesnik! - rob poštenja -
Pade od laži što svet toči.
S metkom sred grudi i pun ogorčenja,
Zanavek gordo sklopi oči! ...
Ne podnese mu čista duša
Uvrede koje spletka krije,
Ne htede gadni svet da sluša ...
Sam je ko i pre ... i ubijen!
Ubijen je! ... Sad čemu jadovanja,
Pohvala horskih glupa skala,
Mucanje jadno opravdanja?
Presuda sudbe već je pala!
Niste l' se vi baš zlobno dali
U hajku za njim dok je sam,
Zabave radi, rasplamsali
Jedva tek prigušeni plam?
I šta sad? Radujte se ... Duša čista,
Da trpi više nije hteo:
Nesta, ko baklja, genij blistav,
Sjajni je venac njegov sveo.
Njegov ga krvnik, mirno uze
Na nišan kleti ... I žestoko,
U srcu miran i bez suze,
Pogodi ne trepnuvši okom.
Šta je tu čudno? ... Izdaleka,
Njega je, s mnogim koji kreću
U lov na činove i sreću,
Dovukla k nama sudbe reka;
Prezirao je s drskim smeškom
Tu tuđu zemlju kojom krenu;
Kako da štedi slavu njenu;
Kako da shvati u tom trenu
Zlodelo kakvo vrši teško! ...
I on je mrtav - grob ga zavi,
Pade ko onaj pesnik plavi
Što iz ljubomore se tuko,
Koga u pesmu sam već stavi, -
Pokošen, ko on, hladnom rukom.
Što od života mirnog, pravih prijatleja
Ode u svet taj zavidljiv i pogibeljan
Za srce slobodno, za strasti plamne, lude?
Što klevetnicima on pruži svoju ruku,
Što dade da ga lažnom pohvalom privuku,
On, koji još ko dete prozre ljude? ...
I mesto starog, trnov venac su mu tako
S lovorom dali, kao breme trajno:
No igle potajne su jako
Krvavile mu čelo sjajno;
Otrovaše mu zadnji čas, jer čuje svuda
Pokvaren šapat tih podsmešljivih glupaka,
I umre - osvete uzalud žudan,
Kivan što mu sve nade pokopa ta raka.
Da, gotovo je s divnom pesmom,
Umukli su sad glasi tvoji -
I pesniku je tužno, tesno,
Na ustima mu pečat stoji.
*
A vi, potomci naduveni
Otaca slavnih što u podlosti su prvi,
Koji su ropskom čizmom pogazili seni
Rodova uvređenih koje sreća smrvi!
Vi, što u rulji pohlepnoj ste pokraj cara,
O, vi, Slobode, Slave, Genija dželati!
Vi, kojima sad zakon krilom zaklon stvara,
Pred vama sud i pravda - sad će nemo stati! ...
Al' ima božjeg suda, razbludnosti čeda!
I on je strašan: on vas čeka;
Taj sud se zveku zlata ne da,
Unapred sud taj vidi nečoveka.
Pred njega ćete zalud s klevetama doći:
Jer tamo istinama samo mere,
I vašom crnom krvlju neće se nikad moći
Nevina pesnikova smrt da spere!
1837.
(M. S.)
i drugaciji prevod
Pogibe pesnik, rob svoje časti,
Pade pod kletvom jezika zlih,
S metkom u srcu, odmazde žedan,
Sad i dušom ponosnom spi.
Pesnička duša ne podnese
Sitnih uvreda sram;
Ustade protiv celog sveta
I pade boreći se sam.
Pogibe! I čemu plakati sada,
Hvale i suza izlišan je hor,
I čemu žalost i pokajanje
O smrti njegovoj zbor!
Zar niste nekad baš vi gonili
Njegov slobodni divni dar,
Iz obesti raspirivali
Tek ljubomore zapreteni žar.
Radujte se! Poslednjih muka
Podneti nije mogao jad.
Ko baklja utrnu božanski genije,
S vencem na čelu svenu mlad.
Ubica podli srca tvrda
Prekide njegov plemenit dah
I bez milosti na nišan uze
Genija živog - ne bi ga strah!
I nije čudo. Iz tuđine
Ko mnogi, jurnu i on u lov
Za srećom, čašću, činovima,
Zabasa k nama na sudbe zov,
I smejući se, prezirao je
Svetinje naše i sve nas,
Čak i genija božanski glas!
Pojmio nije na kog se digo
U taj krvavi kobni čas ! . .
Pogibe i sad je samo sen,
Podoban onom sanjaru blagom
Što ga opeva s iskonskom snagom
Kako ko ljubomore plen
Ko i on pade pod rukom svirepom.
Zašto ostavi domaće radosti
I prijatelje iskrene, časne,
Sa žarom duše slobodne, strasne,
Što stupi u svet prepun gadosti?
On koji poznade ljude u ranoj svojoj mladosti,
Zašto je verovao njima i njinim lažnim maskama?
Oni mu skidoše venac, na čelo staviše novi,
Uvijen lovorima, al' venac patnje trnovi;
Skrivene igle naneše
Svirepo njemu ranu
Krva sa čela mu bleda na crnu zemlju kanu.
Otrovaše mu mučki poslednje njegove dane
Plešuć i šireć spletke o njemu na sve strane,
I on zatvori oči, duboko žedan osvete
I gnevan zbog prevarenih nada sa ovog sveta krete. . .
Prekrasnih pesama zamukoše zvuci
I nikad se neće razlegati više,
Onemela lira u njegovoj ruci,
Divna mu se usta navek zatvoriše.
Vas ja žigošem, nadmene potomke
Podlošću strašnom čuvenih dedova
Što ropskom petom zgaziše odlomke
U igri sudbe propalih rodova !
Vas koji oko prestola puzite,
Slobodi, Geniju, Slavi kobite !
Zakon vas štiti silni, svemoćni,
Sud su i pravda pred vama nemoćni !
Al' ima Boga, vi čeda razvrata !
Sudija strašni vas će dostići,
Nepokolebljiv pred sjajem zlata,
Vaše će misli, dela pronići.
Ništa vam neće tad pomagati
Pred njime padati, podlo lagati !
Svu vašu poganu krv uzalud ćete dati
Al' krv nevinu pesnika nećete njome sprati !
Pogibe pesnik, rob svoje časti,
Pade pod kletvom jezika zlih,
S metkom u srcu, odmazde žedan,
Sad i dušom ponosnom spi.
Pesnička duša ne podnese
Sitnih uvreda sram;
Ustade protiv celog sveta
I pade boreći se sam.
Pogibe! I čemu plakati sada,
Hvale i suza izlišan je hor,
I čemu žalost i pokajanje
O smrti njegovoj zbor!
Zar niste nekad baš vi gonili
Njegov slobodni divni dar,
Iz obesti raspirivali
Tek ljubomore zapreteni žar.
Radujte se! Poslednjih muka
Podneti nije mogao jad.
Ko baklja utrnu božanski genije,
S vencem na čelu svenu mlad.
Ubica podli srca tvrda
Prekide njegov plemenit dah
I bez milosti na nišan uze
Genija živog - ne bi ga strah!
I nije čudo. Iz tuđine
Ko mnogi, jurnu i on u lov
Za srećom, čašću, činovima,
Zabasa k nama na sudbe zov,
I smejući se, prezirao je
Svetinje naše i sve nas,
Čak i genija božanski glas!
Pojmio nije na kog se digo
U taj krvavi kobni čas ! . .
Pogibe i sad je samo sen,
Podoban onom sanjaru blagom
Što ga opeva s iskonskom snagom
Kako ko ljubomore plen
Ko i on pade pod rukom svirepom.
Zašto ostavi domaće radosti
I prijatelje iskrene, časne,
Sa žarom duše slobodne, strasne,
Što stupi u svet prepun gadosti?
On koji poznade ljude u ranoj svojoj mladosti,
Zašto je verovao njima i njinim lažnim maskama?
Oni mu skidoše venac, na čelo staviše novi,
Uvijen lovorima, al' venac patnje trnovi;
Skrivene igle naneše
Svirepo njemu ranu
Krva sa čela mu bleda na crnu zemlju kanu.
Otrovaše mu mučki poslednje njegove dane
Plešuć i šireć spletke o njemu na sve strane,
I on zatvori oči, duboko žedan osvete
I gnevan zbog prevarenih nada sa ovog sveta krete. . .
Prekrasnih pesama zamukoše zvuci
I nikad se neće razlegati više,
Onemela lira u njegovoj ruci,
Divna mu se usta navek zatvoriše.
Vas ja žigošem, nadmene potomke
Podlošću strašnom čuvenih dedova
Što ropskom petom zgaziše odlomke
U igri sudbe propalih rodova !
Vas koji oko prestola puzite,
Slobodi, Geniju, Slavi kobite !
Zakon vas štiti silni, svemoćni,
Sud su i pravda pred vama nemoćni !
Al' ima Boga, vi čeda razvrata !
Sudija strašni vas će dostići,
Nepokolebljiv pred sjajem zlata,
Vaše će misli, dela pronići.
Ništa vam neće tad pomagati
Pred njime padati, podlo lagati !
Svu vašu poganu krv uzalud ćete dati
Al' krv nevinu pesnika nećete njome sprati !
***
Od malih nogu život je Ljermontovu nosio teške časove koji će se duboko urezati u njegovu dušu. Majka mu je umrla prije nego što je napunio tri godine, a poslije toga odnosi između njegove babe po majci, ohole plemkinje iz čuvenog roda Stolipina, i oca, siromašnog plemića koji je svoju vojnu službu završio u činu kapetana, iz neprekidnog gloženja pretvorili su se u stalne svađe iza kojih je stajala čak obostrana mržnja. Ljermontovljev otac se poslije ženine smrti preselio na svoje imanje, a oko toga kome će pripasti Mihail, povela se borba koju je dobila baba, jer je imala sredstva da potpuno obezbijedi dječakovu budućnost. Dječaka je takva atmosfera duboko potresala, donijela mu je gorka životna iskustva koja su ga nagnala da se povuče u sebe i učinila da vrlo rano sazri. Zato zaprepašćuje zrelost pjesama koje on piše sa jedva četrnaest godina, jer danas se ne može sastaviti nijedna iole potpunija antologija ruske lirike bez nekih pjesama četrnaestogodišnjeg i petnaestogodišnjeg Ljermontova.
Baba je sve činila da mu da što bolje obrazovanje. Dječak je imao za dadilju Njemicu, a vaspitači su mu bili Francuz i Englez. Savladao je engleski, francuski, njemački jezik i veoma rano je počeo da čita u originalu djela Šekspira, Bajrona i Šilera. Poznavanje ovih velikih svjetskih jezika omogućilo mu je da dobro upozna vodeće evropske književnosti onoga vremena.
Kao dječak bio je slabašan i bolešljiv. Zbog toga je nekoliko puta boravio na Kavkazu. Prvi njegovi književni radovi vezani su upravo za Kavkaz koji kao egzotični Istok ruskog romantizma do kraja ostaje prisutan u Ljermontovljevim djelima. Ne samo kavkaska priroda već i folklor kavkaskih naroda ostavio je značajne tragove u njegovoj poeziji.
Godine 1828. Ljermontov je upisan u Plemićki pansion pri Moskovskom univerzitetu, ali poslije dvije godine, ne završivši tu školu, postaje student Moskovskog univerziteta. Zbog svog slobodoumlja 1832. godine dobija »savjet« da napušti Univerzitet. Pošto po prelasku u Petrograd ni tamo nije mogao da nastavi studije, Ljermontov se upisao u Gardijsku vojnu akademiju.
Značajno mjesto u formiranju Ljermontovljeve ličnosti i njegovoj sudbini odigrao je boravak u Gardijskoj vojnoj akademiji. Vojnička stega u školi, razuzdanost i raskalašnost van nje, bili su tuđi nježnom i osjećajnom mladiću. Ali ambiciozni Mihail Jurjevič, takođe, nije mogao dozvoliti da izostane za svojim vršnjacima, jer takva sredina je nemilosrdna prema onima koji se izdvajaju. Vjerovatno je najčešće zato na terevenkama i u drugim vojničkim zabavama među prvima. A takav »dvostruki život« ionako povučenog u sebe siročeta (i otac mu je umro rano, kad je Mihail imao 17god.) stvarao je od njega još zatvoreniju ličnost.
I možda je najviše otuda toliko protivrječnosti u sačuvanim svjedočanstvima o Ljermontovu kao čovjeku. Jedni su u njemu upamtili zlog dječaka koji sa uživanjem lomi mladice drveća, dok drugi pravdoljubivog mališana što na babinom imanju sa suzama u očima i nožem u ruci kidiše kad neko uvrijedi kmeta-slugu; neki – mladog plemića koji će bezosjećajno mučiti svoje obožavateljke, a drugi – nježnu prirodu koja ni u ljubavi nije imala sreće; mnogi – hladnog, praznog cinika, dok će slavni i nepotkupljivi Visarion Bjelinski poslije samo jednog kratko razgovora sa Ljermontovom ostaviti poruku. »To je veliki duh«.
Baba je sve činila da mu da što bolje obrazovanje. Dječak je imao za dadilju Njemicu, a vaspitači su mu bili Francuz i Englez. Savladao je engleski, francuski, njemački jezik i veoma rano je počeo da čita u originalu djela Šekspira, Bajrona i Šilera. Poznavanje ovih velikih svjetskih jezika omogućilo mu je da dobro upozna vodeće evropske književnosti onoga vremena.
Kao dječak bio je slabašan i bolešljiv. Zbog toga je nekoliko puta boravio na Kavkazu. Prvi njegovi književni radovi vezani su upravo za Kavkaz koji kao egzotični Istok ruskog romantizma do kraja ostaje prisutan u Ljermontovljevim djelima. Ne samo kavkaska priroda već i folklor kavkaskih naroda ostavio je značajne tragove u njegovoj poeziji.
Godine 1828. Ljermontov je upisan u Plemićki pansion pri Moskovskom univerzitetu, ali poslije dvije godine, ne završivši tu školu, postaje student Moskovskog univerziteta. Zbog svog slobodoumlja 1832. godine dobija »savjet« da napušti Univerzitet. Pošto po prelasku u Petrograd ni tamo nije mogao da nastavi studije, Ljermontov se upisao u Gardijsku vojnu akademiju.
Značajno mjesto u formiranju Ljermontovljeve ličnosti i njegovoj sudbini odigrao je boravak u Gardijskoj vojnoj akademiji. Vojnička stega u školi, razuzdanost i raskalašnost van nje, bili su tuđi nježnom i osjećajnom mladiću. Ali ambiciozni Mihail Jurjevič, takođe, nije mogao dozvoliti da izostane za svojim vršnjacima, jer takva sredina je nemilosrdna prema onima koji se izdvajaju. Vjerovatno je najčešće zato na terevenkama i u drugim vojničkim zabavama među prvima. A takav »dvostruki život« ionako povučenog u sebe siročeta (i otac mu je umro rano, kad je Mihail imao 17god.) stvarao je od njega još zatvoreniju ličnost.
I možda je najviše otuda toliko protivrječnosti u sačuvanim svjedočanstvima o Ljermontovu kao čovjeku. Jedni su u njemu upamtili zlog dječaka koji sa uživanjem lomi mladice drveća, dok drugi pravdoljubivog mališana što na babinom imanju sa suzama u očima i nožem u ruci kidiše kad neko uvrijedi kmeta-slugu; neki – mladog plemića koji će bezosjećajno mučiti svoje obožavateljke, a drugi – nježnu prirodu koja ni u ljubavi nije imala sreće; mnogi – hladnog, praznog cinika, dok će slavni i nepotkupljivi Visarion Bjelinski poslije samo jednog kratko razgovora sa Ljermontovom ostaviti poruku. »To je veliki duh«.
SMRT U DVOBOJU
Ko i Puškin, Ljermontov je stradao u dvoboju. Bilo je to, kažu savremenici, klasično ubistvo u dvoboju. Bio je to drugi dvoboj u njegovom životu. U prvom, sa sinom francuskog poslanika Ernestom De Baranom, koji mu je, između ostalog, zamjerio što je, kako je on to shvatio, za ubistvo Puškina okrivio Francuze kao naciju, »ludom srećom« je ostao u životu. Dvoboj je počeo mačevima i u trenutku kad je Ljermontovu sječivo puklo, Francuz se okliznuo i samo zaparao pjesnikovu košulju. Zatim su prešli na pištolje. Ljermontov je mirno stajao dok je De Baran pucao i promašio, a zatim je ispalio metak u vazduh i De Baranu pružio ruku. Dvoboj je, tako, završen rukovanjem, a Ljermontov je proćeran na Kavkaz.
Četiri godine kasnije, gardijski major Martinov, Ljermontovljev dugogodišnji prijatelj iz junkerske škole, poslije jednog pjesnikovog komentara, izazvao je ovoga na dvoboj. Dvoboju su kumovale dvorske spletke i svi istraživači Ljermontovljevog života se slažu da je dvoboj namješten i da mu je nađen protivnik koji će ga u dvoboju sigurno ubiti.
Pošto mu je Martinov uputio izazov, Ljermontov je pokušao da izbjegne sukob i sklopi primirje sa Martinovim. Bez obzira na sve to, pa čak i pjesnikovu izjavu da odustaje od pucanja, Martinov je ostao pri tome da se izađe na dvoboj.
Dvoboj se zbio 15. jula 1841. godine, između 6 i 7 sati uveče nadomak Pjatigorska. Uslovi dvoboja su bili takvi da je bilo jasno da neko mora umrijeti: puca se do tri puta na rastojanju od 10 metara. Kada su sekundanti dali znak, Ljermontov, koji puca prvi, prezrivo gledajući Martinova namjerno promašuje, okreće pištolj uvis i puca u vazduh, a Martinov je, prišavši najbliže što se moglo, pucao u nepokretnog i razoružanog pjesnika. Metak je probio grudi i izazvao trenutnu smrt.
Ljermontov je tada imao samo 26. godina.
Petrogradsko društvo, čiji je Ljermontov bio žestoki i nepomirljivi kritičar, sa zadovoljstvom je primilo vijest o smrti pjesnika oštrog jezika, jedinog dostojnog nasljednika Puškina . . .
Treba reći da je, bez obzira što je kazna za dvoboje sa smrtnim ishodom bila surova i često je značila dugogodišnju robiju u Sibiru, vojni sud osudio Martinova na tri mjeseca zatvora u tvrđavi i crkveno pokajanje. Međutim, ruski car Nikolaj I ga je pomilovao i oslobodio i te simbolične zatvorske kazne.
Ko i Puškin, Ljermontov je stradao u dvoboju. Bilo je to, kažu savremenici, klasično ubistvo u dvoboju. Bio je to drugi dvoboj u njegovom životu. U prvom, sa sinom francuskog poslanika Ernestom De Baranom, koji mu je, između ostalog, zamjerio što je, kako je on to shvatio, za ubistvo Puškina okrivio Francuze kao naciju, »ludom srećom« je ostao u životu. Dvoboj je počeo mačevima i u trenutku kad je Ljermontovu sječivo puklo, Francuz se okliznuo i samo zaparao pjesnikovu košulju. Zatim su prešli na pištolje. Ljermontov je mirno stajao dok je De Baran pucao i promašio, a zatim je ispalio metak u vazduh i De Baranu pružio ruku. Dvoboj je, tako, završen rukovanjem, a Ljermontov je proćeran na Kavkaz.
Četiri godine kasnije, gardijski major Martinov, Ljermontovljev dugogodišnji prijatelj iz junkerske škole, poslije jednog pjesnikovog komentara, izazvao je ovoga na dvoboj. Dvoboju su kumovale dvorske spletke i svi istraživači Ljermontovljevog života se slažu da je dvoboj namješten i da mu je nađen protivnik koji će ga u dvoboju sigurno ubiti.
Pošto mu je Martinov uputio izazov, Ljermontov je pokušao da izbjegne sukob i sklopi primirje sa Martinovim. Bez obzira na sve to, pa čak i pjesnikovu izjavu da odustaje od pucanja, Martinov je ostao pri tome da se izađe na dvoboj.
Dvoboj se zbio 15. jula 1841. godine, između 6 i 7 sati uveče nadomak Pjatigorska. Uslovi dvoboja su bili takvi da je bilo jasno da neko mora umrijeti: puca se do tri puta na rastojanju od 10 metara. Kada su sekundanti dali znak, Ljermontov, koji puca prvi, prezrivo gledajući Martinova namjerno promašuje, okreće pištolj uvis i puca u vazduh, a Martinov je, prišavši najbliže što se moglo, pucao u nepokretnog i razoružanog pjesnika. Metak je probio grudi i izazvao trenutnu smrt.
Ljermontov je tada imao samo 26. godina.
Petrogradsko društvo, čiji je Ljermontov bio žestoki i nepomirljivi kritičar, sa zadovoljstvom je primilo vijest o smrti pjesnika oštrog jezika, jedinog dostojnog nasljednika Puškina . . .
Treba reći da je, bez obzira što je kazna za dvoboje sa smrtnim ishodom bila surova i često je značila dugogodišnju robiju u Sibiru, vojni sud osudio Martinova na tri mjeseca zatvora u tvrđavi i crkveno pokajanje. Međutim, ruski car Nikolaj I ga je pomilovao i oslobodio i te simbolične zatvorske kazne.
PROSJAK
Kraj vrata manastira sveta
Trese se ispružena ruka.
To prosjak vapi, slab i setan
Od gladi, žeđi i od muka.
Za koru hleba moli jadnik,
Oko mu piju jadi pusti;
Al' neko tada kamen hladni
U ispruženu ruku spusti.
Tako ja prosih ruku tvoju,
Dok suze kapahu polako;
I ti se svetlu nadu moju
Obmanula zauvek tako.
1830.
(M. S.)
Kraj vrata manastira sveta
Trese se ispružena ruka.
To prosjak vapi, slab i setan
Od gladi, žeđi i od muka.
Za koru hleba moli jadnik,
Oko mu piju jadi pusti;
Al' neko tada kamen hladni
U ispruženu ruku spusti.
Tako ja prosih ruku tvoju,
Dok suze kapahu polako;
I ti se svetlu nadu moju
Obmanula zauvek tako.
1830.
(M. S.)
JEDRO
Beli se jedno jedro samo
kroz plave morske magle dalj. -
Šta traži ovom tuđom stranom?
Što ostavi svoj rodni žal?
Talase mreška vetar sveži,
i škripi jarbol, drhti kilj;
ah, ono nit od sreće beži
niti je sreća njemu cilj! -
Pod njim duboke modre struje,
nad njime zlatan sunčev pir: -
a ono žudi huk oluje,
ko da oluja nosi mir!
1832. (B. Živojinović)
drugaciji prevod
U prevodu M. Sibinovića
Belasa jedro usamljeno,
Kroz plavu maglu mreška sjaj!...
Što će po svetu nedoglednom?
Što ostavi svoj rodni kraj?...
Talasi pljušte, urla vetar,
Jarbol se povija ko prut...
Ne traži ono sreću svetom,
Nit ga od sreće vodi put!
Pod njime plave vode jure,
Nad njim je jarkog sunca vir...
A ono večno hoće bure,
Kao da bure daju mir!
Belasa jedro usamljeno,
Kroz plavu maglu mreška sjaj!...
Što će po svetu nedoglednom?
Što ostavi svoj rodni kraj?...
Talasi pljušte, urla vetar,
Jarbol se povija ko prut...
Ne traži ono sreću svetom,
Nit ga od sreće vodi put!
Pod njime plave vode jure,
Nad njim je jarkog sunca vir...
A ono večno hoće bure,
Kao da bure daju mir!
i jos jedan prevod
Na modrilu se jedro bijeli,
na moru pustom, magičnom,
što u daleku svijetu želi,
što ostavi u kraju svom?
A vali plešu, vjetri ječe,
i svija se i škripi stijeg,
o jao — ne želi ono sreće,
nit od nje vodi njegov bijeg!
Nad njime sunca zlatni traci,
pod njime blistav modri vir: —
u bure prkosno se baci,
ko da u burama je mir!
na moru pustom, magičnom,
što u daleku svijetu želi,
što ostavi u kraju svom?
A vali plešu, vjetri ječe,
i svija se i škripi stijeg,
o jao — ne želi ono sreće,
nit od nje vodi njegov bijeg!
Nad njime sunca zlatni traci,
pod njime blistav modri vir: —
u bure prkosno se baci,
ko da u burama je mir!
MOLITVA
Kad teški život zasiječe
I kada pritiska tuga
Napamet, čudesna teče
Jedna molitva duga.
Tu snaga, blaga i živa
Leži u suglasjima
I diše neshvatljiva
Sveta divota u njima.
Silno se breme tad ruši
Neko je sumnju mako
I vjera i plač u duši
I posve je lako, lako...
1839.
Kad teški život zasiječe
I kada pritiska tuga
Napamet, čudesna teče
Jedna molitva duga.
Tu snaga, blaga i živa
Leži u suglasjima
I diše neshvatljiva
Sveta divota u njima.
Silno se breme tad ruši
Neko je sumnju mako
I vjera i plač u duši
I posve je lako, lako...
1839.
drugaciji prevod...
U čas života teški,
Kad tuga dušu mori,
Molitvu jednu čudnu
Napamet srce zbori.
Blagodetna je sila
U žive reči zvuku,
U toj lepoti svetoj
Zaboravljam svu muku.
Sa duše breme pada,
Daleko j' sumnja jako –
I verujem i plačem,
I lako mi je, lako...
Kad tuga dušu mori,
Molitvu jednu čudnu
Napamet srce zbori.
Blagodetna je sila
U žive reči zvuku,
U toj lepoti svetoj
Zaboravljam svu muku.
Sa duše breme pada,
Daleko j' sumnja jako –
I verujem i plačem,
I lako mi je, lako...
NE JA TE TAKO VATRENO NE VOLIM
Ne, ja te tako vatreno ne volim,
Ljepota tvoja ne blista za mene:
U tebi svoje prošle patnje ljubim
I mlade svoje dane izgubljene.
U času kad te zadivljeno gledam,
S očima tvojim kad svoj pogled spojim,
Tajanstvenom se razgovoru predam,
Ali ne s tobom, već sa srcem svojim.
Ja s drugom zborim, koje više nema,
U tvome liku tražim crte njene,
U živim ustima - usta davno nijema,
U očima ti - sjaj ugasle zjene.
Ne, ja te tako vatreno ne volim,
Ljepota tvoja ne blista za mene:
U tebi svoje prošle patnje ljubim
I mlade svoje dane izgubljene.
U času kad te zadivljeno gledam,
S očima tvojim kad svoj pogled spojim,
Tajanstvenom se razgovoru predam,
Ali ne s tobom, već sa srcem svojim.
Ja s drugom zborim, koje više nema,
U tvome liku tražim crte njene,
U živim ustima - usta davno nijema,
U očima ti - sjaj ugasle zjene.
GOSPOĐICI . . .
Lepotom ti me ne privlači!
Moj duh se gasi i ostari.
Ah! mnogo leta pogled jači
Već umom mojim gospodari! ...
Zbog njega svet sav zaboravih,
Za onaj tren nezaboravni;
I sad sam kao prosjak pravi,
Usamljen lutam, tuđin davni.
Ko putnik kad u noći mrkloj
Ugleda oganj gde se vije,
Pojuri za njim... segne rukom
I - svrši usred provalije! ...
1829.
(M. S.)
* * *
Ne pomišljaj da treba da me žale,
Mada su tužne moje reči sada.
Ne! Sve su moje grozne muke - male,
Tek predosećaj mnogo većih jada.
Mlad sam, ali u srcu zvuci kipte
I Bajrona bih dostignuti hteo;
Duša nam ista, patnje su nam iste,
O, kad bi nam se isti usud spleo.
Zaborav tražim, ko on, i slobodu,
Još detetom je duša plamtela i meni,
Smiraj u gori ljubljah, zapenjenu vodu,
I urlik bura nebeskih i zemnih.
Misao jedna progoni me svuda,
Ko on, uzalud za spokojstvom žudim.
Osvrnem li se - prošlost mi je huda
Gledam li napred - nigde bliskih ljudi!
1830.
(M. S.)
Ne pomišljaj da treba da me žale,
Mada su tužne moje reči sada.
Ne! Sve su moje grozne muke - male,
Tek predosećaj mnogo većih jada.
Mlad sam, ali u srcu zvuci kipte
I Bajrona bih dostignuti hteo;
Duša nam ista, patnje su nam iste,
O, kad bi nam se isti usud spleo.
Zaborav tražim, ko on, i slobodu,
Još detetom je duša plamtela i meni,
Smiraj u gori ljubljah, zapenjenu vodu,
I urlik bura nebeskih i zemnih.
Misao jedna progoni me svuda,
Ko on, uzalud za spokojstvom žudim.
Osvrnem li se - prošlost mi je huda
Gledam li napred - nigde bliskih ljudi!
1830.
(M. S.)
PROROK
Kao Puškin, i Ljermontov ima pjesmu Prorok, u kojoj, poput romantičara uopšte, pjesnika predstavlja kao izabranika čija je misija da pomaže ljudima svojom proročkom vidovitošću.
Ali za Ljermontova je karakteristično da romantičarsku temu izabranika i borca za ljude, za razliku od Puškina, prožima osjećanjem naglašenog tragizma.
Evo šta o ovoj pjesmi kaže M. Sibinović:
"Temu ismijanog proroka Ljermontov posebno razvija u pjesmi Prorok. Od onog trenutka kad ga je vječiti sudija obdario proročkcm moći, Ljermontovljev pjesnik-prorok u ljudskim očima nalazi samo mržnju. Zbog toga što je, kao prorok, postao vidovitiji od ostalih, svi, i njegovi najbliži, okrenuli su mu leđa. Mogao je da opstane jedino u pusti¬nji, đe nije bilo ljudi da ga kamenuju. Ljermontov ođe ne osuđuje individualističko uzdizanje iznad ljudi. Tragiku pjesnikove sudbine on vidi u tome što se čak i ljudi sa najvećim životnim iskustvom (starci) iz sujete okreću protiv čovjeka koji je u životu zagovarao istinoljubivost i ljubav. Na taj način oni staju na stranu poroka i mržnje. A pjesnik će ostati i dalje ukleti otpadnik, jer mudri starci razumijevanje za njega blagovremeno istiskuju i iz srdaca dobre, još neporočne đece".
Ali za Ljermontova je karakteristično da romantičarsku temu izabranika i borca za ljude, za razliku od Puškina, prožima osjećanjem naglašenog tragizma.
Evo šta o ovoj pjesmi kaže M. Sibinović:
"Temu ismijanog proroka Ljermontov posebno razvija u pjesmi Prorok. Od onog trenutka kad ga je vječiti sudija obdario proročkcm moći, Ljermontovljev pjesnik-prorok u ljudskim očima nalazi samo mržnju. Zbog toga što je, kao prorok, postao vidovitiji od ostalih, svi, i njegovi najbliži, okrenuli su mu leđa. Mogao je da opstane jedino u pusti¬nji, đe nije bilo ljudi da ga kamenuju. Ljermontov ođe ne osuđuje individualističko uzdizanje iznad ljudi. Tragiku pjesnikove sudbine on vidi u tome što se čak i ljudi sa najvećim životnim iskustvom (starci) iz sujete okreću protiv čovjeka koji je u životu zagovarao istinoljubivost i ljubav. Na taj način oni staju na stranu poroka i mržnje. A pjesnik će ostati i dalje ukleti otpadnik, jer mudri starci razumijevanje za njega blagovremeno istiskuju i iz srdaca dobre, još neporočne đece".
Otkad mi večni usud dade
Vidovitost moćnog proroka,
U ljudskom oku čitam hladne
Stranice zlobe i poroka.
Počeh da propovedam ljubav
I čiste istine učenje,
Al' ljudi, kao da sam gubav,
Zapretili su mi mučenjem.
Posuh se pepelom tad sivim,
Bežah iz grada neprestano,
I sad, po pustinjama živim,
Ko ptice, držan božjom hranom.
Prastare poštujući tajne,
Sve me tu prima bez pitanja,
Čak zvezde slušaju me sjajne
Od sutona pa do svitanja.
A kada pođem bučnim gradom,
Gradom nedruželjubivim,
Monasi viču svetu mladom
Sa smeškom samoljubivim.
»Primeri takvi za sve važe!
Gord, htede da nam zapoveda.
Hteo je, glupak, da nam kaže
Da bog kroz njega propoveda!
Eto, šta znači biti klet:
Mrk je, i bled, i tužan sada!
Gledajte kako je nag i jadan,
Kako ga prezire sad svet«
I drugačiji prevod:
Otkako mi je vječni sudac
Sveznanje dao svog proroka,
U očima ja ljudi čitam
Stranice zlobe i poroka.
I objavljivat ljubav stadoh,
Nauk pravi Istine same,
Al tad su stali bližnji moji
Kamenje bijesno bacat na me.
I pepelom tad posuh glavu,
Iz grada bježah ja skitnica,
U pustinji otada živim
Na božjoj hrani kao ptica.
Čuvajuć zavjet Iskonskoga
Tu sva me bića slušat znaju,
I same zvijezde slušaju me,
Dok radosno trepereć sjaju.
A kada opet užurbano
Ja probijem se bučnim gradom,
Starci uz osmijeh samoljublja
Potomstvu zbore svome mladom:
"Gledajte: to je primjer za vas!
On ohol bješe, ne htje s nama;
Budala, htjede uvjerit nas
Da Bog mu zbori na usnama!
Gledajte, djeco, sad na njega!
Kako je tužan, glednite ga!
I blijed, i slab, i gô, i bijedan,
I kako svaki prezire ga!"
RUSKA PESMA
1.
Pahulje snežne vetar roji,
Što li se cura lepa boji
Da sama ode
Po vedro vode?
Ko pop kad pokojnika prati,
Ta vejavica dugih sati
Peva i traje,
Pas čuvar bi da nekud beži,
Grizući lanac, zlobno reži
I laje…
2.
Al’ ne ni pasji lavež ružni,
Nit’ vapaj vejavice tužni
Strah tako budi
I ledi grudi:
Dragi je umro, strepi od njega;
Pojaviće se, bleđi od snega,
Reći će, zao:
“Ti, nevero…” – u snežnoj huci
Pokazaće joj prsten na ruci
Što joj ga dao.
1830.
(M. S.)
PEHAR ŽIVOTA
1.
Pijemo pehar sav svoj vek
S mrenama preko zene,
Dok suze naše, pale tek,
Sred pozlate se pene.
2.
A kada nam, u smrtni čas,
S očiju spadne mrena,
Tad sve što plenilo je nas
Nestane istog trnena.
3.
I vidimo, kad dođe dan,
Da prazna je ta čaša,
Da piće iz nje, beše – san,
I ona sama – nije naša.
1831.
(M. S.)
NEAJRI
Zbog čega pred nama u vlasi
Ti zaplićeš cvetove te?
Zar tebe će ruža da krasi
Lepotom što prebrzo mre?
Što podsećaš nas da će tako
I lica tvog cvetanje proć,
Da vatru će strasti i nada
U oku tvom pokriti noć?
O, čudim se bezbrižnom tvome
Spokojstvu, kad vremena tok
Ti gledaš i smeješ se, kao
Da neznan Neajrin je rok!
A možda tim ludim veseljem
Ti želiš odagnati sen
Budućnosti? možda u duši
Već očaj je nikao njen?
Pet leta će proći: ni celov,
Ni očiju radosnih slast
Do mirisne postelje tvoje
Tad neće namamiti nas.
O, bolje da umreš u cvetu,
Da reči te ožale te:
„Ko lepši je bio na svetu
I ko je pre umro od nje?"
1831.
(N. B.)
11. JUNA 1831.
1.
Znam, duša mi je iznad svega
Oduvek neobično htela. Ljubih
Sve sablazni tog sveta, ali ne njega...
Živeh minutima taj život grubi;
I uvek muke navirahu nove,
Ja punih svoje začarane snove
Trenucima tim. Ali snova let
Ne može da potamni kao svet.
2.
Često, za tren, kad snažna misao mi luta,
Ja živeh vekove, živote druge,
Zaboravljah na zemlju. Mnogo puta,
Uznemiren od snova punih tuge,
Ja plakah; ali svi ti snovi moji,
Koje ja volim, il' ih se pak bojim,
Daleki od zemaljskog behu tada.
O, ne! Sve je sa neba il' od ada.
3.
Teško je borbu misli hladnom reči
Objasniti. Jer čovek nema vlasti
Nad silnim zvukom kojim može reći
Težnju ka sreći.Osećam žar strasti
Uzvišene. Al' prave reči nemam,
I uvek sam na svaku žrtvu spreman
Da sen bar strasti osete i ljudi,
Da je prenesem i u druge grudi.
4.
Šta popularnost, slava? - Ali one
Vladaju mnome. One večno uče
Da žrtvujem se, i na žrtvu gone,
Ja vučem tako svoje dane mučne,
Bez cilja, sam, i opadnut za porok;
Al' veruj im! - Neznani mi prorok
Obeća besmrtnost, i sad, dok trajem,
Davaću smrti sve što zemlja daje.
5.
Ali za nebesko i nema groba.
Kad budem prah, i duša što je snila,
Kad, i ne shvativ sve, ljudi novog doba
Blagoslove; ti nećeš sa mnom, mila,
Da umreš: svojom ljubavlju ću znati
Da besmrtnost životu tvome vratim,
Za tebe će se znati pored mene:
Zašto da razdvajaju pogrebene?
6.
Ljudi su pravedni za mrtve; mladi
Uznose ono što su stari kleli.
Ne mora ni do sedih da se radi
Da prolaznost se shvati, kad se želi;
Ne živi čovek duže ni od cveta,
Pred večnošću sva njegova su leta
Kraća no tren. U kolevci još samo
Dušu samoći možemo da damo.
7.
Tako i njeno delo. Ja ponekad
Posmatram, sam, zaboravljen od sviju,
Kako se plavi užurbana reka
I gubi se u vale, koji liju
Kroz nabore od pene bele pruge;
Dok gledam to, ja nemam misli druge
I pustoši mi ravnomerni šum
Čisti od predubokih misli um.
8.
I tu sam srećan ... O, da mogu sada
Zaboravit bar njen pogled samo!
Izvor svih suza, bezumlja i jada!
Drugi već negde njome vlada tamo,
A i ja drugu, ko da nežno volim . ..
Želim da volim - i nebesa molim
Za nove muke: al' mi, kao rana,
U duši živi spomen starih dana.
9.
Nisam drag nikome od ovih ljudi.
Sam sebi sam već težak, kao svetu,
Tuga po mome liku često bludi,
A hladan sam i gord; za masu kletu
Čak zao; no toj rulji ja i ne dam
Da mi u srce tako drsko gleda!
Zašto da sazna da je ono čisto?
Sumrak, il' plamen - njoj je to isto.
10.
Crni se oblak niz nebesa šeće,
Kobni mu plamen iz nedara vreba;
Kada se otme, oganj sve što sreće
Lomi i pali. Samo tren mu treba
Da blesne, sprži i da nazad pođe.
I ko do izvora će da mu dođe,
Ko kušati gde oblaku je snaga?
I zašto? kad će nestati bez traga.
11.
Budućnost me uzbuđuje i brine.
Gde će me snaći kraj, šta će mi proći
Sve duša, u kom kraju će da sine
Ono što volim, da li će to doći?
Al' ko me voli, i ko bi me rado
Čuo i poznao? S dubokim jadom
Vidim - zlo je što takvu ljubav molim,
I shvatam, manje ne mogoh da volim.
12.
U ljubav ne veruju mnogi ljudi
Pa su i srećni; drugi u njoj love
Želju što samo se u krvi budi,
Rastrojstvo mozga, ili samo snove.
Nemarno za ljubav određenje svoje,
Al' to je najsilnija strast! - i to je
Za mene neophodnost; i baš stoga
Voleh svom snagom duše bića svoga.
13.
Ni prevare me nisu mogle spasti,
Jer u dubini svih tih mojih rana,
Dok mi je srce tužilo u strasti,
Življaše ijubav, bog iz mladih dana;
Tako u rupi starog utvrđenja
Mladica breze ižđika iz stenja,
Zelenilom nam svojim pogled hrani,
I krasi taj mračni, mrki granit.
14.
I došljak će je žaliti zbog njene
Sudbine. Prepuštena buri, žezi,
Bez zaštite, na kraju će da svene
Pre vremena, i onda zbogom brezi;
Al' moja breza ne da da je s brda
Iščupa vihor: ona mi je tvrda;
Samo u slomljenoj će duši strast
Tako da ima bezgraničnu vlast.
15.
Životno breme ne može je strti,
Niti će duša postati joj ledna;
Neće je sudba lako dati smrti,
Pobuniće je; osvete će žedna,
Protiv te svemoćne na mnogo zala
Da bude spremna, mada bi i znala
Da rastera u hiljadama jad:
Sa takvom dušom — bog si ili gad ...
16.
Oduvek pustinja mi beše mila.
Vetar po žutim bregovima golim,
I kopca u višini, tromih krila,
Oblaka senke niz ravnicu volim.
Ne zna za jaram ovde čopor žustri,
I srećan je krvolok onaj pusti
U nebu plavom, i stepski oblačak,
Slobodnijega leta, sjajem jača.
17.
Misli o besmrtnosti ljudskog dana
Obuzmu um, ko gorostasi jaki,
Kad se prostranstvo stepskog okeana
Zaplavi ispod oka; zvuk tad svaki
Iz vaseljenskog sklada, svaki čas
Radosti ili patnji - i za nas
Razumljiv biva: u tom trenu znamo
Sva objašnjenja sudbine da damo.
18.
Kad u divljinu popneš se visoko
U onaj čas kad dan već gubi moći,
Na zapadu ti sunce vidi oko,
Na istoku, pak, senke bliske noći,
Pod tobom žbunje, stenje i magline,
Okolo - gore čarobne visine,
Što kao oblaci iz bure stoje
A vrhove im čudne zrači boje.
19.
Srce je puno, puno prošlog doba,
I silno bije; mašta razigrana
Podiže kostur prošlosti iz groba,
Lepote, skoro ko iz prošlih dana.
Tako se svi portretom svojim diče
I kad na njega više i ne liče.
Bar platno će nam blesak oka spasti,
Kad utrne od vremena i strasti.
20.
A šta je lepše od tih piramida
Prirode, od tih gorskih glava?
S njihovog lika nadmenost ne skida
Niti sramota, niti carska slava;
O rebra im se oblači što hrle
Ko hrpe - drobe, munje ognjem grle
Vrhove stenja; stenje, pak, zar haje:
Ko je kod neba, zemnom se ne daje.
21.
Tužan je izgled stepe, gde bez muka,
Njišući samo posrebrene trave,
Orao luta slobodno, bez zvuka,
I goni prašne oblake što dave.
I najoštrije oko može tamo
Da nađe dve-tri breze samo
Što ispod plavičaste magle guste
Crne se uveče iz dalji puste.
22.
Život je prazan kada borbe nema.
Zaronivši u prošlost, malo dela
U njemu čemo naći, pa ne sprema
Veselja duši dok nam plamti cela.
Ja želim delovati, želim jako
Svaki dan besmrtnost da bude, tako
Ko sen junaka, i, dok to me zrači,
Ne mogu shvatiti šta odmor znači.
23.
U umu mom se uvek nešto budi,
Kipti i zri. I tuga mi i jadi
Bez kraja nemir unose u grudi.
Šta u životu čovek pre da radi?!
Ostaće nešto - večito se bojah -
Kratak je vek! - žed za životom moja
Jača je i od njegove strahote,
Mada ja tuđe prezirem živote.
24.
Postoji čas kad um se bistri ledi;
Postoji sumrak duše, želje kada
Postaju mračne: misao kad bledi;
Poluton izmed' radosti i jada;
Duša je sebi teška u taj mah,
Život je mrzak, al' smrt rađa strah.
U sebi samom vidiš koren muka
I nemaš zašto da na nebo kukaš.
25.
Ja sam na takvo stanje sasvim sviko,
No ne može se jasno to izreći
Ni demonskim ni andeoskim slikom:
U njih se takav nemir neće sleći,
Demon je zlo, a anđel - svetac.
Samo se u čoveku svetost sreta
Sa porokom. I sav jad što nam stroga
Sudbina nosi, potiče od toga.
26.
Još niko nije dobio sto želi
I to sto voli, čak i onaj kome
U pregrštima nebo sreću deli,
Kad život preda prisećanju svome,
Pronađe da je mogao da bude
Srećniji da mu sudba nije želje lude
Zatvorila. I talas s tihe drage
Da obali se vrati - nema snage.
27.
Kad, gonjen vetrom što se s kopna svali,
Šišteći, juri s penom koju stvara,
On večno pamti dragi rodni zaliv
Gde se odmarao u dnu ševara;
I možda opet naneće ga kiša
U drugi zaliv, al' on neće više
Pronaći svoj mir: more se ne menja
Za san u senci priobalskog stenja.
28.
Znam sudbu svoju, kraj života svog,
Rana mi tuga skupi bora splet;
Za muke moje znade samo bog;
Al' ne mora ih znati hladni svet.
Upamtiće me. Moje smrtne rane
Strašne će biti: zemlje će se strane
Užasnuti, dok tu, na rodnoj grudi,
I spomen na me prokleće ti ljudi.
29.
Svi. Ne, ne svi. Postoji biće jedno
Spremno da voli - mada ne i mene;
Bez vere k meni, dosad beše ledno,
Al' ipak neće s drugima da krene
Jer će se srce puno ognja s jadom
Setiti proročanstva koje dadoh,
I oči, sada vesele i jasne,
Od suza će se zamagliti kasne.
30.
Znam da me tamo krvavi grob čeka,
Bez molitve kraj, i bez krsta raka
Na divijem kopnu razjarenih reka,
U večnoj magli gde je pustoš jaka;
I samo mladi stranac će iz stenja,
Privučen slavom, il' iz sažaljenja,
Il' zato što radoznalosti sledi,
Na humci mojoj ponekad da sedi.
31.
I reći će: zbog čega mu u jadu
Ne pritekoše ljudi, kako nije
Imao prijatelja, što mu nadu
Ne vrati pozdrav koji ljubav krije?
Bio je dostojan. I, dok me žali,
Pogledaće on, uzbuđenja pun,
Videće oblake plave ko vali,
I belo jedrilo, i brzi čun.
32.
I moju humku! - mili moji stari
Snovi su nalik ovim. Lepo biva
Neostvareno sve - i ima čari
U slikama tim; al' je muka živa
Opisati ih: misao je jaka
Dok razmerom je ne sputa reč mlaka
Dok može, u slobodi, kao igra proći,
Ko harfe zvuk u ćutanjima noći.
1831.
(M. S.)
ZA N. I. ...
Ja ne zaslužih možda sreću
Ljubavi tvoje – sudit neću,
No san moj i uzdanje žarko
Ti si nagradila tek varkom,
I zato moram reći ja
Da nepravedna si i zla.
Lukava nisi poput zmije,
Samo pred novim utiscima
Otporna tvoja duša nije;
U njoj trenutak svu vlast ima
I mnogi su ljubimci njeni,
A niko najdraži međ' njima,
- No uteha to nije meni.
U dane kada, tebi mio,
Ja mogoh reći sudbi: hvala,
Celov si nežno meni dala
Što znak je oproštaja bio,
No žeđ, kad mori dah vrućine,
Neće od kapi da umine.
Kad bi ti sudba bar još dala
To što si mirno proćerdala;
No ne zaboravljaju žene
Onog ko voli poput mene;
Zato će na te, u čas slasti,
Ko pokor uspomena pasti
I mučiti te pokajanjem!
Kada prokune s preziranjem
Ništavni svet taj moje ime,
Ti ćeš sa strahom žaliti me,
I prestupničko saučešće,
Krivicom tvoju dušu ješće!
1831.
(N. B.)
* * *
Nazovi nadu – snoviđenjem,
Istinom zovi – neistinu,
Ne veruj hvali, ubeđenju,
Ljubavi veruj uistinu.
Ljubavi takvoj ja sam veran,
Moj pogled ništa ne prikriva;
S tobom da budem licemeran
Greh je, jer ti si rajska diva.
1831.
(M. Ž.)
Nazovi nadu – snoviđenjem,
Istinom zovi – neistinu,
Ne veruj hvali, ubeđenju,
Ljubavi veruj uistinu.
Ljubavi takvoj ja sam veran,
Moj pogled ništa ne prikriva;
S tobom da budem licemeran
Greh je, jer ti si rajska diva.
1831.
(M. Ž.)
TEBI***
Ne skrivaj! Plakala si za njim, dušo –
I ja ga volim. Vredan je on čistog
Tugovanja tvog, i da mi je dušman
Bio – zavoleo bih ga sad isto.
Mogao sam i ja sam srećan biti,
Al’ prošlost je ta ljubav odveć dugo!
Ne! moram biti zadovoljan i tim
Što gledah kako tuguješ zbog drugog!
1831.
(M. S. )
TEBI***
Za nevine si odviše ti mila.
Ljubazna odveć, ljubavi da se latiš!
Za pola sveta ti bi sreća bila,
Al’ sama nikad sreće nećeš znati;
Dve sreće nigda nema za čoveka –
Jesi li vid’la brzu, moćnu reku?
Obale cvatu, ali celim tokom
Dno joj je uvek hladno i duboko!
1831.
(M. S.)
28. SEPTEMBRA
Opet je, opet tu tvoj pogled mili,
I opet eto nas,
Na davno mrtvo, na to što smo bili,
Vraća me taj tvoj glas;
Al' čemu? tebi drugi ljubi oči
I boli s tobom toli;
Tvoj glas po noći drugom slatko toči
U vatri: volim! volim!
Da li je takav zagrljaj pritvornost,
Priznaj mi samo bar,
Da li je supružanska to pokornost
II' ljubavni pak žar?
On nije stvoren za te; ti si cela
Za silnu strast, za plam.
Kad si mu otišla, ti nisi htela
Savesti savet, znam.
Da 1' oseti on kada trepet vreli
Kad je kraj tebe tamo;
Da li je uspeo prezreti svet celi
Zbog jedne misli samo?
Da li je plačem umeo da sreta
Hladnoće tvoje tren,
Da 1' najbolja je žrtvovao leta
Da sledi tvoju sen?
Ne! ja sam uveren, za te blaženstva
Ne može biti s tim
Ko vidi samo spoljna savršenstva,
Lepote samo dim.
Da! Ti ga ne voliš… i tajnom vlasti
Veza sa novom snagom
S nesrećnom dušom, sužnjem tužne strasti,
Al’ kao ljubav blagom.
1831.
(M.S.)
Opet je, opet tu tvoj pogled mili,
I opet eto nas,
Na davno mrtvo, na to što smo bili,
Vraća me taj tvoj glas;
Al' čemu? tebi drugi ljubi oči
I boli s tobom toli;
Tvoj glas po noći drugom slatko toči
U vatri: volim! volim!
Da li je takav zagrljaj pritvornost,
Priznaj mi samo bar,
Da li je supružanska to pokornost
II' ljubavni pak žar?
On nije stvoren za te; ti si cela
Za silnu strast, za plam.
Kad si mu otišla, ti nisi htela
Savesti savet, znam.
Da 1' oseti on kada trepet vreli
Kad je kraj tebe tamo;
Da li je uspeo prezreti svet celi
Zbog jedne misli samo?
Da li je plačem umeo da sreta
Hladnoće tvoje tren,
Da 1' najbolja je žrtvovao leta
Da sledi tvoju sen?
Ne! ja sam uveren, za te blaženstva
Ne može biti s tim
Ko vidi samo spoljna savršenstva,
Lepote samo dim.
Da! Ti ga ne voliš… i tajnom vlasti
Veza sa novom snagom
S nesrećnom dušom, sužnjem tužne strasti,
Al’ kao ljubav blagom.
1831.
(M.S.)
* * *
1.
Da u pokornosti neznanja
Živimo voljom stvoritelja,
On bi nam dao manje sanja
I nedostižnih lepih želja;
On ne bi dao da se stremi
Ka nečem čemu svrhe nema;
On ne bi dao da se ište
U sebi, svetu, savršenstvo —
Kad ne bi potpuno blaženstvo
Bilo nam večno utočište.
2.
No čuvstvo sveto u nas raste:
Nada, bog dana što pritiču –
Ta je u duši, prkos strasti,
Gde sve se zemne stvari stiču;
Ona je zalog da postoji
Nebo il' drugi kutak koji
U pustinji, gde ljubav svesti
Ko anđeo se javi nežni,
Gde njenu tugu neizbežnu
Ne može duša opet sresti.
1831.
(M. S.)
1.
Da u pokornosti neznanja
Živimo voljom stvoritelja,
On bi nam dao manje sanja
I nedostižnih lepih želja;
On ne bi dao da se stremi
Ka nečem čemu svrhe nema;
On ne bi dao da se ište
U sebi, svetu, savršenstvo —
Kad ne bi potpuno blaženstvo
Bilo nam večno utočište.
2.
No čuvstvo sveto u nas raste:
Nada, bog dana što pritiču –
Ta je u duši, prkos strasti,
Gde sve se zemne stvari stiču;
Ona je zalog da postoji
Nebo il' drugi kutak koji
U pustinji, gde ljubav svesti
Ko anđeo se javi nežni,
Gde njenu tugu neizbežnu
Ne može duša opet sresti.
1831.
(M. S.)
* * *
Za raj i anđele me nije
Stvorio svemogući Bog;
Al’ što me zlo života bije,
Zna samo on, sa neba svog.
Ko demon moj, zlo mene sledi,
Ko demon, ponosit i klet.
Međ’ ljudima sam putnik bledi,
Tuđin za nebo, tuđ za svet.
Pročitaj, naše sudbe prati –
Sravni u prisećanja tami,
I svojom tvrdom dušom shvati
Da smo na svetu tako sami.
1831.
(M. S.)
Za raj i anđele me nije
Stvorio svemogući Bog;
Al’ što me zlo života bije,
Zna samo on, sa neba svog.
Ko demon moj, zlo mene sledi,
Ko demon, ponosit i klet.
Međ’ ljudima sam putnik bledi,
Tuđin za nebo, tuđ za svet.
Pročitaj, naše sudbe prati –
Sravni u prisećanja tami,
I svojom tvrdom dušom shvati
Da smo na svetu tako sami.
1831.
(M. S.)
KAD ONA PJEVA
Kad ona pjeva - glas se topi
Ko poljupci joj na usnama.
Kad gleda - ko da pogled popi
Svu modru radost neba sama;
Kad ide - sve u sklad se spaja
I riječ joj, što se grlu ote -
Sve puno čuvstva, izražaja,
Sve puno čedne joj ljepote.
1837.
A.O. SMIRNOVOJ
Bez vas bih htio reći vam mnogo,
Kraj vas bih htio slušat vas;
No vi šuteć gledate strogo,
A ja sav zbunjen, gubim glas.
I što sad? . . .Riječju neiskusnom
Zanijet um vaš nije mi lako . . .
I sve bi to sad smiješno bilo,
Kad ne bi bilo tužno tako . . .
1840.
Bez vas bih htio reći vam mnogo,
Kraj vas bih htio slušat vas;
No vi šuteć gledate strogo,
A ja sav zbunjen, gubim glas.
I što sad? . . .Riječju neiskusnom
Zanijet um vaš nije mi lako . . .
I sve bi to sad smiješno bilo,
Kad ne bi bilo tužno tako . . .
1840.
MOLITVA
Sad, Majko Božija, molim se plameno
Pred tvojom ikonom, pobožnim stajanjem,
Ne za spasenje mi, nit srce stameno,
Ne sa zahvalnošću, niti sa kajanjem.
Ne ni za dušu molim se pretužnu,
Za dušu bezdomnog putnika jadnoga;
Želim ti predati devojku nedužnu,
Čuvarki pretoploj sveta nam hladnoga.
Daj duši dostojnoj sreću svud traženu;
Daj neka najdraže stekne bez padanja,
I mladost radosnu, i starost blaženu,
Daj srcu blagome spokojstvo nadanja.
A kad se primakne časak joj poslednji,
U jutro sumorno il' noć bezglasniju,
Ti tada spremi toj pečalnoj postelji
Najlepšeg anđela dušu najkrasniju.
1837.
(M. S.)
* * *
Ja ne bih hteo da svet prati
Povest i jad života mog;
Kako to voleh, i što patih –
Nek' sudi savest, ili Bog!...
Nek' se pred njima duša prazni,
Nek' njima s molbom pruža ruke;
I nek' me samo onaj kazni,
Koji mi smisli sve te muke;
Prekor glupaka, prekor ljudi
Nad snažnom dušom nema vlasti;
Nek' morski talas samo gudi,
Granitna stena neće pasti;
Njen vrh je s oblacima surim,
More i nebo su je stisli,
Ona, sem gromu i sem buri,
Ne kaže nikom svoje misli...
1837.
(M. S.)
Ja ne bih hteo da svet prati
Povest i jad života mog;
Kako to voleh, i što patih –
Nek' sudi savest, ili Bog!...
Nek' se pred njima duša prazni,
Nek' njima s molbom pruža ruke;
I nek' me samo onaj kazni,
Koji mi smisli sve te muke;
Prekor glupaka, prekor ljudi
Nad snažnom dušom nema vlasti;
Nek' morski talas samo gudi,
Granitna stena neće pasti;
Njen vrh je s oblacima surim,
More i nebo su je stisli,
Ona, sem gromu i sem buri,
Ne kaže nikom svoje misli...
1837.
(M. S.)
SUSETKA
Teško da ću iz tamničke tame,
Dan je duži od godine same;
I moj prozor je tako visoko!
I kraj vrata bdi stražarsko oko!
Već bih umro sred krletke slepe
Da mi nije još susetke lepe!...
Danas sam joj i klimnuo glavom
Kad je videh u razdanju plavom.
Razdvojene, to ropstvo nas združi,
Ista sudba – poznanstvo nam pruži,
Srodiše nas i jednaka htenja –
Okov s okna, taj znak zatočenja;
Zorom samo kraj prozora sedam,
Pogledu se svom nesitom predam...
Preko puta, na prozoru niže,
Najedanput zavesa se diže.
Pogleda me vragolanka plava!
Klonula joj na dlanove glava.
Ko od vetra, niz obla ramena
Skliznula joj marama šarena.
Sva se, mlada, po grudima bledi,
Uzdišući, kraj prozora sedi,
Misli krije, baš kao ja, smele,
Tužne oči slobodu bi htele.
O, ne tuguj u toj mračnoj kući...
Kad zaželiš – i kavez će pući,
I nas dvoje, ko božije ptice
Prhnućemo u drage ravnice.
Ukrašćeš mi od oca svog ključe,
Pa ćeš stražu gozbom da odvučeš,
A ja s ovim što ovuda šeta...
Već ću i sam, kad počne da smeta.
Biraj samo kad je mrak, tišina,
Ocu nalij što jačega vina,
Za znak meni – uz večernju senu
Istakni mi maramu šarenu.
1840.
(M. S.)
Teško da ću iz tamničke tame,
Dan je duži od godine same;
I moj prozor je tako visoko!
I kraj vrata bdi stražarsko oko!
Već bih umro sred krletke slepe
Da mi nije još susetke lepe!...
Danas sam joj i klimnuo glavom
Kad je videh u razdanju plavom.
Razdvojene, to ropstvo nas združi,
Ista sudba – poznanstvo nam pruži,
Srodiše nas i jednaka htenja –
Okov s okna, taj znak zatočenja;
Zorom samo kraj prozora sedam,
Pogledu se svom nesitom predam...
Preko puta, na prozoru niže,
Najedanput zavesa se diže.
Pogleda me vragolanka plava!
Klonula joj na dlanove glava.
Ko od vetra, niz obla ramena
Skliznula joj marama šarena.
Sva se, mlada, po grudima bledi,
Uzdišući, kraj prozora sedi,
Misli krije, baš kao ja, smele,
Tužne oči slobodu bi htele.
O, ne tuguj u toj mračnoj kući...
Kad zaželiš – i kavez će pući,
I nas dvoje, ko božije ptice
Prhnućemo u drage ravnice.
Ukrašćeš mi od oca svog ključe,
Pa ćeš stražu gozbom da odvučeš,
A ja s ovim što ovuda šeta...
Već ću i sam, kad počne da smeta.
Biraj samo kad je mrak, tišina,
Ocu nalij što jačega vina,
Za znak meni – uz večernju senu
Istakni mi maramu šarenu.
1840.
(M. S.)
PRINCEZA IZ MORA
Kupa po moru princ konja u peni.
Začuo: “Prinče, okreni se meni!”
Dok frkće, striže, dok leti mu griva,
Konj prska, pljuska i sve dalje pliva.
“Ja sam kći carska” – glas onaj ga sledi,
“Hajde, s princezom noć, prinče, provedi!”
Evo, nad vodom i ruka već plovi,
Prinčevog konja za uzdu sve lovi.
Izroni, zatim, i prekrasna glava.
S kosom joj morska upletena trava.
Plave joj oči, i pogledi strasni –
Kapi po vratu, ko biseri krasni.
Princ smera: “Pričekaj, beštijo lepa!”
I naglo, čvrsto za kosu je ščepa.
Snažno je dokopa ratnička ruka:
Ona se brani, i moli, i kuka…
Brzo ka obali princ i plen plove.
Stigli su. Drugove hrabre princ zove.
“Dolazi, družino, ne budi lena!
Gle’te do kakvog sam došao plena…
Što ste u zbunjenoj gomili stali?
Takvu lepotu zar niste još znali?”
Princ se tad osvrnu…zbunjeno kroči:
I kriknu! Zgasnuše ponosne oči.
Na pesku ležaše, vide on lepo,
Čudo iz mora sa zelenim repom.
Rep mu, zavijen u košulju zmije,
Skoro iznemogo, trese se, vije.
Pena, ko potok, sa čela mu nagla,
Oči mu prekrila samrtna magla.
Hvataju pesak pobledele ruke,
Usne još lepeću prekorne zvuke…
Ode princ setan, ko ranjena zver,
Pamtiće uvek tu carevu kćer!
1841.
(M. S.)
TEREKOVI DAROVI
Divalj, ljutit, Terek juri
Dok mu stene urlik kriju,
Njegov plač je sličan buri,
Suze mu visoko biju.
Ali kad se stepom prospe,
Tad se smiri Terek beli,
Pa kad Kaspij-moru dospe,
Lukavo mu, mazno, veli:
,,Razmakni se, starče-more,
Primi talas zamoreni!
Prošao sam mnoge gore,
Za odmor je vreme meni.
Ja sam rođen na Kazbeku,
Dojila me neba čeda,
Stalno spremnog da čoveku
Vlast nad sobom samim ne dam.
Tvojoj deci ja za radost
Rodni Darjal sav razorih,
Oblutaka celo stado
Za njih, tako, evo, stvorih."
Ali, prilego uz pesak,
Kaspij ćuti, ko da sneva;
No Terek, uz nežni pljesak,
Opet starcu tiho peva:
„Poklon sam ti dati voljan!
Poklona ti evo vrednog:
Kabardinca s bojnog polja,
Kabardinca hrabrog jednog;
Skroz pancirom zamotana,
S nalakticom od čelika,
Na kojoj je iz Korana
Svetog stiha zlatna slika.
Sumorno je veđe svio,
S brkova mu, gustim krajem,
Mlaz je sparne krvi lio,
Da ih boji purpur-sjajem.
Iz pogleda umrtvljenog
Stara mržnja opet bije;
S temena mu otkrivenog
Zavetni se perčin vije."
Ali, prilego uz pesak,
Kaspij čuti, Kaspij drema;
Terek, pomalo već besan,
Novu priču starcu sprema:
„Uzmi, stari, poklon sjajni!
Šta su drugi naspram njega?
Ja ga dosad velom tajni
Čuvah sam od sveta svega.
Doneću ti s talasima
Kozakinje telo skrito,
S mrkobledim ramenima
I s vlasima kao žito.
Lik joj krije tužne dane,
Sklopljene joj slatko oči,
A na grudi, s male rane,
Crven joj se mlazić toči.
Za devojkom, za lepotom
Mnogi junak će kraj voda
Iz kozačkih sela, potom,
Tugovanju da se poda.
Osedlaće vranca svoga
I u gori će, u boju,
Sresti nož Čečenca zloga,
Izgubiti glavu svoju."
Tad zaćuta Terek ljuti,
A na val je, ko sneg bela,
Već ispranih vlasi žutih,
Bleda glava izletela.
I u blesku strašne vlasti
Skoči starac ko oluja,
Dok mu vlaga silne strasti
Tamnoplavim okom buja.
Razigra se, prepun sreće,
Pa zagrljaj moćni sklopi
I svu vodu što naleće
Uz ljubavni romon popi.
1839.
(M. S.)
Divalj, ljutit, Terek juri
Dok mu stene urlik kriju,
Njegov plač je sličan buri,
Suze mu visoko biju.
Ali kad se stepom prospe,
Tad se smiri Terek beli,
Pa kad Kaspij-moru dospe,
Lukavo mu, mazno, veli:
,,Razmakni se, starče-more,
Primi talas zamoreni!
Prošao sam mnoge gore,
Za odmor je vreme meni.
Ja sam rođen na Kazbeku,
Dojila me neba čeda,
Stalno spremnog da čoveku
Vlast nad sobom samim ne dam.
Tvojoj deci ja za radost
Rodni Darjal sav razorih,
Oblutaka celo stado
Za njih, tako, evo, stvorih."
Ali, prilego uz pesak,
Kaspij ćuti, ko da sneva;
No Terek, uz nežni pljesak,
Opet starcu tiho peva:
„Poklon sam ti dati voljan!
Poklona ti evo vrednog:
Kabardinca s bojnog polja,
Kabardinca hrabrog jednog;
Skroz pancirom zamotana,
S nalakticom od čelika,
Na kojoj je iz Korana
Svetog stiha zlatna slika.
Sumorno je veđe svio,
S brkova mu, gustim krajem,
Mlaz je sparne krvi lio,
Da ih boji purpur-sjajem.
Iz pogleda umrtvljenog
Stara mržnja opet bije;
S temena mu otkrivenog
Zavetni se perčin vije."
Ali, prilego uz pesak,
Kaspij čuti, Kaspij drema;
Terek, pomalo već besan,
Novu priču starcu sprema:
„Uzmi, stari, poklon sjajni!
Šta su drugi naspram njega?
Ja ga dosad velom tajni
Čuvah sam od sveta svega.
Doneću ti s talasima
Kozakinje telo skrito,
S mrkobledim ramenima
I s vlasima kao žito.
Lik joj krije tužne dane,
Sklopljene joj slatko oči,
A na grudi, s male rane,
Crven joj se mlazić toči.
Za devojkom, za lepotom
Mnogi junak će kraj voda
Iz kozačkih sela, potom,
Tugovanju da se poda.
Osedlaće vranca svoga
I u gori će, u boju,
Sresti nož Čečenca zloga,
Izgubiti glavu svoju."
Tad zaćuta Terek ljuti,
A na val je, ko sneg bela,
Već ispranih vlasi žutih,
Bleda glava izletela.
I u blesku strašne vlasti
Skoči starac ko oluja,
Dok mu vlaga silne strasti
Tamnoplavim okom buja.
Razigra se, prepun sreće,
Pa zagrljaj moćni sklopi
I svu vodu što naleće
Uz ljubavni romon popi.
1839.
(M. S.)
Kao u cijeloj romantičarskoj poeziji uopšte, i u Ljermontovljevoj lirici ljubav kao tema zauzima veoma istaknuto mjesto. Motivi ljubavi i njihov tretman u Ljermontovljevoj lirici vezani su za sasvim konkretne momente iz pjesnikovog života. Mogu se u toj lirici nazrijeti i posebni ciklusi koji su posvećeni pojedinim ženama (npr. Ani Stolipinoj, Jekaterini Suškovoj, Nataliji Ivanovnoj, Varvari Lopuhinoj…). Međutim, poznato je da pravi pjesnik svakoj konkretnoj činjenici koja ga podstakne na stvaralačku aktivnost uvijek daje i nove dimenzije, otkrivajući, tako, u pojedinačnom, ličnom – opšteljudsko i neprolazno. Zato se i kod Ljermontova ciklizaciji prema ličnostima kojima su posvećene najlakše podložne one prve, najranije pjesme. Vjerovatno je zbog te osobine svake prave umjetnosti i Bjelinski osjetio potrebu da upravo u analizi Ljermontovljeve lirike dokazuje da je i subjektivnost velikih duhova i pjesnika, u stvari, izraz onoga što je objektivno, opšteljudsko i neprolazno.
Romantičarski hiperbolisanu moć ljubavi koja je kao strast protiv koje se čovjek ne može boriti u stanju da pokrene na neviđena djela, Ljermontov možda najimpresivnije predstavlja u pjesmi »Terekovi darovi«.
Međutim, nije samo strast pokretač ljubavi u Ljermontovljevoj poeziji. Ta ljubav zaista, kao strast, najčešće, poput zastora, prekrije sav ostali svijet, ali ona je, po pravilu, pokretana nečim što spada u duhovnu sferu ljudskih odnosa. Takav je odnos prema ženi, recimo, u pjesmi »Za portret«.
Ta duhovna veza, koja se, ponekad, čak suprotstavlja tjelesnoj, naglašena je i u jednoj od najljepših Ljermontovljevih pjesama s temom ljubavi kao dominantnom, u pjesmi: »Ne, ja te tako vatreno ne volim«.
Ljubav u Ljermontovljevoj lirici zaista nije samo trenutak sladostrasnog grča – ta ljubav prema ženi je, ipak, kao kod romantičara i inače, osjećanje koje je neprolazno i za čovjeka vječno: ona je kao hram, koji i kad je porušen - ostaje hram, kao idol, koji i kad je popljuvan, ipak ostaje bog.
Ali baš zbog toga što je ta ljubav tako snažno i neizbježno osjećanje, ona čovjeku donosi i more bolova. Vrebaju čovjeka, čak i ako nađe srodno biće, nemilosrdni zakoni prirode. Zato će svojoj voljenoj u pjesmi »Nereji« Ljermontov dati savjet da je bolje da umre prije nego što ostari. Zato će, od početka do kraja, u Ljermontovljevoj lirici, uz afirmativni pristup ljubavi kao vječnom i najsvetijem osjećanju, biti prisutna i naglašena nota skepse, skepse koja će, kao u pjesmi »Strahovanje«, istaći devizu da je, s obzirom da je sve podložno starenju, bolje ostati sam i primiti samo jedan takav udarac – nego dva (za sebe i za voljenu ženu).
Takva filozofija ljubavi za trenutak se može učiniti izrazom egoističnog čuvanja sićušnog mira jedne sitničave duše koja je već polumrtva jer bježi od života. Ali Ljermontovljeva skepsa je neumoljiva: ona je mnogo dublja od toga. Tačno deset godina nakon »Strahovanja« , Ljermontov će u pjesmi »I mučno, i tužno« ponovo doći do zaključka:
Romantičarski hiperbolisanu moć ljubavi koja je kao strast protiv koje se čovjek ne može boriti u stanju da pokrene na neviđena djela, Ljermontov možda najimpresivnije predstavlja u pjesmi »Terekovi darovi«.
Međutim, nije samo strast pokretač ljubavi u Ljermontovljevoj poeziji. Ta ljubav zaista, kao strast, najčešće, poput zastora, prekrije sav ostali svijet, ali ona je, po pravilu, pokretana nečim što spada u duhovnu sferu ljudskih odnosa. Takav je odnos prema ženi, recimo, u pjesmi »Za portret«.
Ta duhovna veza, koja se, ponekad, čak suprotstavlja tjelesnoj, naglašena je i u jednoj od najljepših Ljermontovljevih pjesama s temom ljubavi kao dominantnom, u pjesmi: »Ne, ja te tako vatreno ne volim«.
Ljubav u Ljermontovljevoj lirici zaista nije samo trenutak sladostrasnog grča – ta ljubav prema ženi je, ipak, kao kod romantičara i inače, osjećanje koje je neprolazno i za čovjeka vječno: ona je kao hram, koji i kad je porušen - ostaje hram, kao idol, koji i kad je popljuvan, ipak ostaje bog.
Ali baš zbog toga što je ta ljubav tako snažno i neizbježno osjećanje, ona čovjeku donosi i more bolova. Vrebaju čovjeka, čak i ako nađe srodno biće, nemilosrdni zakoni prirode. Zato će svojoj voljenoj u pjesmi »Nereji« Ljermontov dati savjet da je bolje da umre prije nego što ostari. Zato će, od početka do kraja, u Ljermontovljevoj lirici, uz afirmativni pristup ljubavi kao vječnom i najsvetijem osjećanju, biti prisutna i naglašena nota skepse, skepse koja će, kao u pjesmi »Strahovanje«, istaći devizu da je, s obzirom da je sve podložno starenju, bolje ostati sam i primiti samo jedan takav udarac – nego dva (za sebe i za voljenu ženu).
Takva filozofija ljubavi za trenutak se može učiniti izrazom egoističnog čuvanja sićušnog mira jedne sitničave duše koja je već polumrtva jer bježi od života. Ali Ljermontovljeva skepsa je neumoljiva: ona je mnogo dublja od toga. Tačno deset godina nakon »Strahovanja« , Ljermontov će u pjesmi »I mučno, i tužno« ponovo doći do zaključka:
I mučno i tužno, i s kim da se nevolja deli
Kad dušu obuzima seta?...
Da, želje... Šta vredi da večno i zalud se želi?...
Dok leta proleću – sve najlepša leta.
Da voliš... No koga?... Na tren ti se – ne troši snaga,
A ne može na večna vremena.
Zaviriš u sebe? – Od minulog nema ni traga,
Ni muka, ni radosti nema.
A strasti? – Ta pre ili posle ta bolest će luda
Pred razumom ostati mala;
I život, kad trezveno pogledaš okolo svuda –
Toliko je prazna i glupava šala....
1840.
(M. S.)
Kad dušu obuzima seta?...
Da, želje... Šta vredi da večno i zalud se želi?...
Dok leta proleću – sve najlepša leta.
Da voliš... No koga?... Na tren ti se – ne troši snaga,
A ne može na večna vremena.
Zaviriš u sebe? – Od minulog nema ni traga,
Ni muka, ni radosti nema.
A strasti? – Ta pre ili posle ta bolest će luda
Pred razumom ostati mala;
I život, kad trezveno pogledaš okolo svuda –
Toliko je prazna i glupava šala....
1840.
(M. S.)
* * *
Znam da je kraj; al’ te ko san
S portretom nosim ja i sad:
Taj spomen bled na lepši dan
Meni u duši vida jad.
I kad se novoj strasti dam
Ne mogu biti bez sna tog.
Napušten hram je – ipak hram,
Svrgnuti idol – ipak Bog.
1837.
(M. S.)
Znam da je kraj; al’ te ko san
S portretom nosim ja i sad:
Taj spomen bled na lepši dan
Meni u duši vida jad.
I kad se novoj strasti dam
Ne mogu biti bez sna tog.
Napušten hram je – ipak hram,
Svrgnuti idol – ipak Bog.
1837.
(M. S.)
UZ PORTRET
Ko mali kuštravko je živa,
Ko leptir sred krinovih kruna;
I prazna reč, značenjem siva,
U ustima njenim je puna.
Al’ duga joj ljubav ne prija:
Od navike duša joj trne,
I kliznuće ona, ko zmija,
Ko ptica će mala da prhne.
Te veđe će, kao od šale –
I radost, i tugu da stvore.
U oku joj – neba se pale,
U duši joj – crni se more!
Čas iskrenost sva biti ume,
Čas evo skroz lažljivog stvora!
I ne može da se razume,
No zato se voleti mora.
1840.
(M. S.)
Ko mali kuštravko je živa,
Ko leptir sred krinovih kruna;
I prazna reč, značenjem siva,
U ustima njenim je puna.
Al’ duga joj ljubav ne prija:
Od navike duša joj trne,
I kliznuće ona, ko zmija,
Ko ptica će mala da prhne.
Te veđe će, kao od šale –
I radost, i tugu da stvore.
U oku joj – neba se pale,
U duši joj – crni se more!
Čas iskrenost sva biti ume,
Čas evo skroz lažljivog stvora!
I ne može da se razume,
No zato se voleti mora.
1840.
(M. S.)
GROFICI ROSTOPČINOJ
Ja verujem da rođeni smo
Pod istom zvezdom ja i vi,
I stazom istom išli mi smo,
Obmanuše nas isti sni.
No zbrisale su strasti mutne
Uzvišen cilj što mi je dan,
I ja, sred borbe uzaludne,
Zaboravih svoj davni san.
Strah me da stvu dam slobodu,
Rastanka večnog čuvši čas,
Strah me da sni mi ludi odu
Kud i taj izdajnički glas...
Tako dva vala složno žure
Pustinjom morskom, poput para
Slobodnog, što ga slučaj stvara;
Goni ih zajedno dah bure;
No kad-tad rastaviće njih
Kamena prsa hridi zlih...
I oni, bez ganuća, strasti,
Na razne obale, u vlasti
Hladnoće svoje neizbežne,
Nose svoj romon rastuženi,
Svoj burni šum, sjaj pozamljeni
I svoje večne igre nežne.
1841.
(N. B.)
Ja verujem da rođeni smo
Pod istom zvezdom ja i vi,
I stazom istom išli mi smo,
Obmanuše nas isti sni.
No zbrisale su strasti mutne
Uzvišen cilj što mi je dan,
I ja, sred borbe uzaludne,
Zaboravih svoj davni san.
Strah me da stvu dam slobodu,
Rastanka večnog čuvši čas,
Strah me da sni mi ludi odu
Kud i taj izdajnički glas...
Tako dva vala složno žure
Pustinjom morskom, poput para
Slobodnog, što ga slučaj stvara;
Goni ih zajedno dah bure;
No kad-tad rastaviće njih
Kamena prsa hridi zlih...
I oni, bez ganuća, strasti,
Na razne obale, u vlasti
Hladnoće svoje neizbežne,
Nose svoj romon rastuženi,
Svoj burni šum, sjaj pozamljeni
I svoje večne igre nežne.
1841.
(N. B.)
KRŠ
Noćila je izmaglica zlatna
Na grudima krša velikana.
Na put pošla još pre jutra rana
Po azuru nebeskoga platna.
Al' na kršu trag ostade sinji
U borama koje dažd je loko;
Sam krš stoji, zamišljen duboko,
I tiho on plače u pustinji.
1841.
(M. P.)
Noćila je izmaglica zlatna
Na grudima krša velikana.
Na put pošla još pre jutra rana
Po azuru nebeskoga platna.
Al' na kršu trag ostade sinji
U borama koje dažd je loko;
Sam krš stoji, zamišljen duboko,
I tiho on plače u pustinji.
1841.
(M. P.)
* * *
Bila je lepa kao maštarija
Deteta koje zvezda juga zrači.
Ko da objasni šta lepota znači:
Punačke grudi, stas što se povija
Il' krupne oči? – Ali povremeno
Lepotom sve to zvati ne možemo:
Usta bez reči – poljubiti nećeš;
Pogled bez vatre – bez mirisa cveće!
Kunem se, nebo, da je divna bila!
Treperio sam, plamtelo mi telo
Kad bih joj rukom dotakao čelo
I uvojka me takla zlatna svila;
Da pred njom padnem, ja sam spreman bio,
Da joj dam sve, i volju, raj i život,
Da tek mi jedan, jedan pogled da
Od onih što im slast je – otrov sam!
1832.
(J. J.)
Bila je lepa kao maštarija
Deteta koje zvezda juga zrači.
Ko da objasni šta lepota znači:
Punačke grudi, stas što se povija
Il' krupne oči? – Ali povremeno
Lepotom sve to zvati ne možemo:
Usta bez reči – poljubiti nećeš;
Pogled bez vatre – bez mirisa cveće!
Kunem se, nebo, da je divna bila!
Treperio sam, plamtelo mi telo
Kad bih joj rukom dotakao čelo
I uvojka me takla zlatna svila;
Da pred njom padnem, ja sam spreman bio,
Da joj dam sve, i volju, raj i život,
Da tek mi jedan, jedan pogled da
Od onih što im slast je – otrov sam!
1832.
(J. J.)
ZA***
Da se ponižavam pred tobom?
Ne! Gnev tvoj, smešak razdragani
Ne čine mene tvojim robom.
Odsad smo jedno drugom strani.
Zar ne znaš da ja neću dati
Slobodu svoju radi laži:
I tako godine potratih
Za osmeh tvoj, za tvoje draži;
I tako predugo u tebi
Ja gledah nadu mladog doba,
I sve bih omrznuo, sve bih,
Da tebe volim sve do groba.
A možda čase - ko bi znao -
Koji su s tobom provedeni
Od nadahnuća ja sam krao!
Šta si ti za njih dala meni?
Možda bi smisao s nebesa
I snaga duha poneli me
I svet bi, za moj dar čudesan,
Besmrtno meni dao ime?
O što mi tako nešto kaza
Da bićeš zamena tom sjaju;
Što mi lik odmah ne pokaza
Koji mi otkri tek na kraju!
Ja imam ponos!... drugog ljubi,
Sanjaj da sav će ti se dati,
Ma šta zemaljsko da me snubi,
Ja ničem neću robovati.
Pod južnim nebom ću se lako
U tuđem gorju kriti dugo;
No predobro se znamo! kako
Zaboraviti jedno drugo?
Daću se sav uživanjima
I svime ću se zaklinjati,
I smejaću se ja sa svima,
A ni s kim neću zaplakati;
Počeću bezočno da varam
Ne želeći da opet ljubim;
Kako za ženom da izgaram,
Kad anđeo mi srce ubi?
Bio sam rad da trpim muku,
Na svet da kidišem, da svisnem,
Samo da tvoju mladu ruku
- Bezumnik! - jednom samo stisnem!
Ne spoznah te još neiskrenu
I zlu - a dušu sam ti dao!
Da li si znala vrednost njenu?
Jesi, - ja tebe nisam znao!
1932
(N. B.)
Da se ponižavam pred tobom?
Ne! Gnev tvoj, smešak razdragani
Ne čine mene tvojim robom.
Odsad smo jedno drugom strani.
Zar ne znaš da ja neću dati
Slobodu svoju radi laži:
I tako godine potratih
Za osmeh tvoj, za tvoje draži;
I tako predugo u tebi
Ja gledah nadu mladog doba,
I sve bih omrznuo, sve bih,
Da tebe volim sve do groba.
A možda čase - ko bi znao -
Koji su s tobom provedeni
Od nadahnuća ja sam krao!
Šta si ti za njih dala meni?
Možda bi smisao s nebesa
I snaga duha poneli me
I svet bi, za moj dar čudesan,
Besmrtno meni dao ime?
O što mi tako nešto kaza
Da bićeš zamena tom sjaju;
Što mi lik odmah ne pokaza
Koji mi otkri tek na kraju!
Ja imam ponos!... drugog ljubi,
Sanjaj da sav će ti se dati,
Ma šta zemaljsko da me snubi,
Ja ničem neću robovati.
Pod južnim nebom ću se lako
U tuđem gorju kriti dugo;
No predobro se znamo! kako
Zaboraviti jedno drugo?
Daću se sav uživanjima
I svime ću se zaklinjati,
I smejaću se ja sa svima,
A ni s kim neću zaplakati;
Počeću bezočno da varam
Ne želeći da opet ljubim;
Kako za ženom da izgaram,
Kad anđeo mi srce ubi?
Bio sam rad da trpim muku,
Na svet da kidišem, da svisnem,
Samo da tvoju mladu ruku
- Bezumnik! - jednom samo stisnem!
Ne spoznah te još neiskrenu
I zlu - a dušu sam ti dao!
Da li si znala vrednost njenu?
Jesi, - ja tebe nisam znao!
1932
(N. B.)
***
Sa Varvarom Aleksandrovnom Lopuhinom Ljermontov se upoznao kao student u Moskvi. Ona je na njega ostavila izuzetno dubok utisak. Kada je pjesnik, zbog nastavljanja školovanja, morao da pređe u Petrograd, Varvara Aleksandrovna se, pod pritiskom rodbine, udala za Bahmetova, čovjeka mnogo starijeg od sebe. Ljermontov je, kako tvrde njegovi biografi, osjećanje duboke naklonosti prema njoj sačuvao do kraja života. Posvetio joj je veliki broj lirskih pjesama (Spojio nas udes iznenadno; Živjeti hoću, hoću jade; Ona ljepotom ponositom...), a u jednoj od njih kaže:
...Pa ipak, pokreti su njeni,
I crte, reči, osmeh svaki,
Žarom života ispunjeni,
Predivno prirodni i laki.
Duša, kroz glas njen ustreptali,
Kao da sluti lepše dane,
I srce ljubi, pati, žali
- Ko da se stidi svoje rane.
a njegova ljubavna drama sa Varvarom Aleksandrovnom izražena je u tematskom planu i drame »Dva brata«, kao i u romanima »Kneginja Ligovska« i »Junak našeg doba«.
* * *
Spojio nas udes iznenadno
I našli smo sebe u tom spoju.
Mada su nam duše pošle skladno,
Neće skupa proći stazu svoju.
Tako nebo udaljeno ima
Plavi odraz sred proljećnih voda,
I spokojno sja u talasima,
Drhti s valom usred nepogoda.
Budi ti, o budi nebo moje,
Druguj s burnim mojim vihorima,
Nek' se oni među nama roje,
Ta rođen sam da živim sa njima.
Rođen sam da sav svet vidi kako
Ja likujem il' ginem; no s tobom,
S tobom, moja voditeljska zrako,
Šta je svet sa hvalama i zlobom?
Svet pesnika ne može da voli,
Da ga shvati – ni kada to želi,
Ni njegove da razume boli,
Ni njegove zanose da deli.
1832.
(N. B.)
...Pa ipak, pokreti su njeni,
I crte, reči, osmeh svaki,
Žarom života ispunjeni,
Predivno prirodni i laki.
Duša, kroz glas njen ustreptali,
Kao da sluti lepše dane,
I srce ljubi, pati, žali
- Ko da se stidi svoje rane.
a njegova ljubavna drama sa Varvarom Aleksandrovnom izražena je u tematskom planu i drame »Dva brata«, kao i u romanima »Kneginja Ligovska« i »Junak našeg doba«.
* * *
Spojio nas udes iznenadno
I našli smo sebe u tom spoju.
Mada su nam duše pošle skladno,
Neće skupa proći stazu svoju.
Tako nebo udaljeno ima
Plavi odraz sred proljećnih voda,
I spokojno sja u talasima,
Drhti s valom usred nepogoda.
Budi ti, o budi nebo moje,
Druguj s burnim mojim vihorima,
Nek' se oni među nama roje,
Ta rođen sam da živim sa njima.
Rođen sam da sav svet vidi kako
Ja likujem il' ginem; no s tobom,
S tobom, moja voditeljska zrako,
Šta je svet sa hvalama i zlobom?
Svet pesnika ne može da voli,
Da ga shvati – ni kada to želi,
Ni njegove da razume boli,
Ni njegove zanose da deli.
1832.
(N. B.)
Za Ljermontova je osjećanje ljubavi takođe „vječito" i „neuništivo", ali u drugom smislu. „Neuništivo" je, prije svega, zbog toga sto je ono unutrašnja, prirodna čovjekova potreba, a „vječito" - jer će postojati dok postoji i ljudski rod. Idealnu ljubav ili idealnu ženu Ljermontov i ne pokušava da zamišlja van ovozemaljskog života. Pjesnički napon i bogatstvo sadržaja Ljermontovljeve poezije o ljubavi izvire iz raspona između tako shvatanih ideala i čitavog spektra raznovrsnih prepreka iz konkretne životne svakodnevice koje kvare život, koje te ideale stalno odmiču izvan čovjekovog dohvata . ..
Zato je Ljermontovljeva poezija, i van okvira saznanja o prolaznosti života, puna motiva koji govore o bolovima što ih čovjeku zadaje potreba da voli i da bude voljen. Jedanput nam pokazuje junakinju koja je u stanju da usreći svakoga, ali ona sama nikada neće biti zadovoljna, jer je slična rijeci čije obale cvjetaju ali „dno joj uvijek hladno i duboko". Drugi put su pred nama junakinja i junak, oboje nesrećni, jer je ona dala ruku pogrešnom čovjeku. Ili, pak, lirski junak koji neće moći da bude srećan zbog toga što već poznaje život i, za razliku od svoje bezbrižne mlade ljubavnice, zna da će se na njih okomiti zli licemjerni svijet.
Ljermontovljev lirski junak će se pojaviti i kao nesrećnik koji potajno plače nad kolijevkom đeteta žene koju voli i krišom pokušava od đeteta da dokuči da li ga se ona još uvijek ponekad sjeti. I upravo je neostvarena ljubav karakteristična za Ljermontovljevu liriku. Takvo osjećanje ljubavi nagovijestiće on još u ranim lirskim pjesmama. Ishod svoje žeđi za ljubavlju još 1830. godine uporediće sa položajem slijepog prosjaka kome u ispruženu ruku, umjesto hljeba, pružaju kamen . . . Još 1831. Ljermontovljev lirski junak će priznati da je ta ljubav o kojoj pjeva bila samo san.
Iz Ljermontovljeve lirike nam se, u stvari, kao dominantni, nameću motivi koji izviru iz tragičnog patničkog tumaranja od nemila do nedraga, bjesomučnog, bezuspješnog traženja ljubavi i razumijevanja.
DETETU
Mučen uspomenom na mladenačke snove,
I s tajnim drhtanjem, uz tajne misli nove,
Detešce prelepo, ja gledam te sa plamom...
O, kad bi znalo ti kako te volim samo!
Kako je meni drag tvoj osmeh mladih usta,
I oči živahne, i zlatna kosa gusta,
I zvonki glasić taj! – Je l' tačno to što vele
Da ličiš na nju ti? – Prolaze godine cele,
I, avaj, patnje je izmučiše pre roka.
Al' pravi lik je njen, ko želja preduboka,
U meni ostao; te tople oči njene
Zanavek sa mnom su. A da l' ti, da l' ti voliš mene?
Nisu l' ti dosadna draganja nametnuta?
Da l' oči, možda, ti previše ljubih puta?
Da l' peče te ta suza što mi pade?
No pazi, nikome ne kazuj moje jade,
Jer mama može, znaj – i zato bolje ćuti –
Da se uznemiri, ili da se ljuti...
Al' meni veruj sve... kad je pre noćnih sena,
S tobom, pred ikonom, sva brižna, zanesena,
Kad te je učila tim molitvama dugim,
Prstiće sklapala da krstiš se ko drugi,
I tvoja usta su ponavljalqa za njome
Imena draga sva – o, da li je još kome
Ona poklanjala molitve vaše bogu?
Možda, prebledevši, u molitvu je strogu
Unosila još nekog, kome sad ne znaš ime...
I ostavi ga ti... jer šta ćeš ti sa njime?
Daj bože, da ga ti nikada i ne poznaš!
Al' ako to ime i pored svega doznaš,
Makar i slučajno – detinjstva se svog seti,
Pa me zbog njega bar, o dete, nemoj kleti!
1840.
(M. S.)
Zato je Ljermontovljeva poezija, i van okvira saznanja o prolaznosti života, puna motiva koji govore o bolovima što ih čovjeku zadaje potreba da voli i da bude voljen. Jedanput nam pokazuje junakinju koja je u stanju da usreći svakoga, ali ona sama nikada neće biti zadovoljna, jer je slična rijeci čije obale cvjetaju ali „dno joj uvijek hladno i duboko". Drugi put su pred nama junakinja i junak, oboje nesrećni, jer je ona dala ruku pogrešnom čovjeku. Ili, pak, lirski junak koji neće moći da bude srećan zbog toga što već poznaje život i, za razliku od svoje bezbrižne mlade ljubavnice, zna da će se na njih okomiti zli licemjerni svijet.
Ljermontovljev lirski junak će se pojaviti i kao nesrećnik koji potajno plače nad kolijevkom đeteta žene koju voli i krišom pokušava od đeteta da dokuči da li ga se ona još uvijek ponekad sjeti. I upravo je neostvarena ljubav karakteristična za Ljermontovljevu liriku. Takvo osjećanje ljubavi nagovijestiće on još u ranim lirskim pjesmama. Ishod svoje žeđi za ljubavlju još 1830. godine uporediće sa položajem slijepog prosjaka kome u ispruženu ruku, umjesto hljeba, pružaju kamen . . . Još 1831. Ljermontovljev lirski junak će priznati da je ta ljubav o kojoj pjeva bila samo san.
Iz Ljermontovljeve lirike nam se, u stvari, kao dominantni, nameću motivi koji izviru iz tragičnog patničkog tumaranja od nemila do nedraga, bjesomučnog, bezuspješnog traženja ljubavi i razumijevanja.
DETETU
Mučen uspomenom na mladenačke snove,
I s tajnim drhtanjem, uz tajne misli nove,
Detešce prelepo, ja gledam te sa plamom...
O, kad bi znalo ti kako te volim samo!
Kako je meni drag tvoj osmeh mladih usta,
I oči živahne, i zlatna kosa gusta,
I zvonki glasić taj! – Je l' tačno to što vele
Da ličiš na nju ti? – Prolaze godine cele,
I, avaj, patnje je izmučiše pre roka.
Al' pravi lik je njen, ko želja preduboka,
U meni ostao; te tople oči njene
Zanavek sa mnom su. A da l' ti, da l' ti voliš mene?
Nisu l' ti dosadna draganja nametnuta?
Da l' oči, možda, ti previše ljubih puta?
Da l' peče te ta suza što mi pade?
No pazi, nikome ne kazuj moje jade,
Jer mama može, znaj – i zato bolje ćuti –
Da se uznemiri, ili da se ljuti...
Al' meni veruj sve... kad je pre noćnih sena,
S tobom, pred ikonom, sva brižna, zanesena,
Kad te je učila tim molitvama dugim,
Prstiće sklapala da krstiš se ko drugi,
I tvoja usta su ponavljalqa za njome
Imena draga sva – o, da li je još kome
Ona poklanjala molitve vaše bogu?
Možda, prebledevši, u molitvu je strogu
Unosila još nekog, kome sad ne znaš ime...
I ostavi ga ti... jer šta ćeš ti sa njime?
Daj bože, da ga ti nikada i ne poznaš!
Al' ako to ime i pored svega doznaš,
Makar i slučajno – detinjstva se svog seti,
Pa me zbog njega bar, o dete, nemoj kleti!
1840.
(M. S.)
* * *
Živeti hoću! Hoću jade
Za inat ljubavi i sreći;
One mi čelo mnogo glade,
Razmažen duh ću zbog njih steći.
Vreme je već da podsmeh sveta
Magle spokojstva rasteruje;
Šta je bez patnje vek poeta?
Šta je okean bez oluje?
On hoće život gde će muke
I zla da padnu mu na glavu,
On skupo plaća rajske zvuke,
On ne stiče badava slavu.
1832.
(M. S.)
Živeti hoću! Hoću jade
Za inat ljubavi i sreći;
One mi čelo mnogo glade,
Razmažen duh ću zbog njih steći.
Vreme je već da podsmeh sveta
Magle spokojstva rasteruje;
Šta je bez patnje vek poeta?
Šta je okean bez oluje?
On hoće život gde će muke
I zla da padnu mu na glavu,
On skupo plaća rajske zvuke,
On ne stiče badava slavu.
1832.
(M. S.)
* * *
Začujem li glas tvoj zvonki
Iz kog nežnost lije,
Kao ptica u krletki
Moje srce bije;
Susretnem li oči tvoje
Duboke od plavlja,
U susret im duša moja
Iz grudi se javlja,
Nekako mi drago, milo,
I plakat bih stao...
O, kako bih, kako rado
Na grudi ti pao.
1837.
(R. O.)
Začujem li glas tvoj zvonki
Iz kog nežnost lije,
Kao ptica u krletki
Moje srce bije;
Susretnem li oči tvoje
Duboke od plavlja,
U susret im duša moja
Iz grudi se javlja,
Nekako mi drago, milo,
I plakat bih stao...
O, kako bih, kako rado
Na grudi ti pao.
1837.
(R. O.)
* * *
1.
Priđi mi bliže, lepotane mladi!
Što si mi stidljiv! - Ta zar ženske grudi
To tvoja ruka prvi put sad gladi?
Ti čitav čas u zagrljaju bludi
Već ležiš - nikako taj strah da svladaš...
Teže na grudi, no pred noge padaš?
Za tren života tvoga samo molim...
Ta šta je, zlato? - Ja te volim, volim!...
2.
Oh, što si lep! - Uz prozor s prvim mrakom,
Dešavalo se, čekah, želja puna,
Da prođeš ti, i bivalo je tako -
Da l' pamtiš to? - Dok posrebrena luna
Sred oblaka, ko s grešnim anđel sveti,
Bludeći, k tebi bledim zrakom leti.
Ja bejah ponosna što najzad treba
Na suparnicu da računam s neba.
3.
U svetu prezir prema meni vlada,
No gde je pravda kad te tako vaga?
Gde je vrlina, ako je stid pada
Ne ponižavanje - već samo ljaga?
Nevinih žena nigde nema, rode,
Ne bude samo predmeta il' zgode.
Kad ljube one k sebi nisu stroge:
Jedna će jednog, ta - sve, treća – mnoge!
4.
Ne pamtim sama roditelje svoje,
Tuđinka nije gladila po kosi,
Dani veselja prstima se broje –
Lepotom svojom čak se ne ponosih;
U petnaestoj zla me sudba uze,
Muškarcu su me prodali - i suze,
Molbe ... al' više nije bilo spasa.
Otada tonem, tonem svakog časa.
5.
Drag mi je stid moj! On mi pravo daje
Da ljubim tebe, i da život tvoj
Od briga čuvam dok taj zanos traje!
Naslađuj se! - o, gospodaru moj!
Iako može da se desi lako
Da umrem krhka, kad me stegneš tako,
Ni smrt od tebe neće da me boli.
Mili! - zar je što teško kad se voli!
1832.
(M.S.)
1.
Priđi mi bliže, lepotane mladi!
Što si mi stidljiv! - Ta zar ženske grudi
To tvoja ruka prvi put sad gladi?
Ti čitav čas u zagrljaju bludi
Već ležiš - nikako taj strah da svladaš...
Teže na grudi, no pred noge padaš?
Za tren života tvoga samo molim...
Ta šta je, zlato? - Ja te volim, volim!...
2.
Oh, što si lep! - Uz prozor s prvim mrakom,
Dešavalo se, čekah, želja puna,
Da prođeš ti, i bivalo je tako -
Da l' pamtiš to? - Dok posrebrena luna
Sred oblaka, ko s grešnim anđel sveti,
Bludeći, k tebi bledim zrakom leti.
Ja bejah ponosna što najzad treba
Na suparnicu da računam s neba.
3.
U svetu prezir prema meni vlada,
No gde je pravda kad te tako vaga?
Gde je vrlina, ako je stid pada
Ne ponižavanje - već samo ljaga?
Nevinih žena nigde nema, rode,
Ne bude samo predmeta il' zgode.
Kad ljube one k sebi nisu stroge:
Jedna će jednog, ta - sve, treća – mnoge!
4.
Ne pamtim sama roditelje svoje,
Tuđinka nije gladila po kosi,
Dani veselja prstima se broje –
Lepotom svojom čak se ne ponosih;
U petnaestoj zla me sudba uze,
Muškarcu su me prodali - i suze,
Molbe ... al' više nije bilo spasa.
Otada tonem, tonem svakog časa.
5.
Drag mi je stid moj! On mi pravo daje
Da ljubim tebe, i da život tvoj
Od briga čuvam dok taj zanos traje!
Naslađuj se! - o, gospodaru moj!
Iako može da se desi lako
Da umrem krhka, kad me stegneš tako,
Ni smrt od tebe neće da me boli.
Mili! - zar je što teško kad se voli!
1832.
(M.S.)
RASTANAK
Ne odlazi, Lezginče ludi, mladi;
Zašto da hitaš u svoj zavičaj?
Umoran konj, u gori magla hladi,
A ovde imaš krov i mir i nadu,
I ja te volim, znaj!...
Zar već je zora odagnala jedna
Sećanje na dve noći ko u priči?
Darova nemam vrednih: ja sam bedna,
No duša mi je od stvorenja čedna,
Na tvoju liči.
Po tmurnom danu ti ovamo svrati,
Pod mokrim plaštom, ojađena lica...
Zar ovaj dan što jarko sunce zlati
Zauvek hoćeš da se preobrati
U mračnu tmicu?
Pogledaj: svud se plave venci gora
Ko velikani, preteći i nemi;
Luče i šume njima su odora.
Slobodni mi smo; - zar ti pogled mora
Da kući stremi?
Veruj, dom biva tamo gde nas grle;
Neće te sresti u tvom kraju tamo,
Sam tako reče, njene oči vrle:
Ostani sa mnom još časak, ne hrli.
Još časak samo!
- Ja nemam druga, niti domovine,
Osim mog konja, sablje prekaljene;
Tvoja je ljubav lepa, ali mine,
Neće me smesti suze da počinem
Kraj neke žene!
Krvavom kletvom dušu osokolih,
Bremenit njome mnogo leta postim:
Dušmana krvlju dok žeđ ne utolim,
Nikome usne neće reći: volim.
Zato oprosti.
1832.
(M. Ž.)
Ne odlazi, Lezginče ludi, mladi;
Zašto da hitaš u svoj zavičaj?
Umoran konj, u gori magla hladi,
A ovde imaš krov i mir i nadu,
I ja te volim, znaj!...
Zar već je zora odagnala jedna
Sećanje na dve noći ko u priči?
Darova nemam vrednih: ja sam bedna,
No duša mi je od stvorenja čedna,
Na tvoju liči.
Po tmurnom danu ti ovamo svrati,
Pod mokrim plaštom, ojađena lica...
Zar ovaj dan što jarko sunce zlati
Zauvek hoćeš da se preobrati
U mračnu tmicu?
Pogledaj: svud se plave venci gora
Ko velikani, preteći i nemi;
Luče i šume njima su odora.
Slobodni mi smo; - zar ti pogled mora
Da kući stremi?
Veruj, dom biva tamo gde nas grle;
Neće te sresti u tvom kraju tamo,
Sam tako reče, njene oči vrle:
Ostani sa mnom još časak, ne hrli.
Još časak samo!
- Ja nemam druga, niti domovine,
Osim mog konja, sablje prekaljene;
Tvoja je ljubav lepa, ali mine,
Neće me smesti suze da počinem
Kraj neke žene!
Krvavom kletvom dušu osokolih,
Bremenit njome mnogo leta postim:
Dušmana krvlju dok žeđ ne utolim,
Nikome usne neće reći: volim.
Zato oprosti.
1832.
(M. Ž.)
TEBI***
1.
Pa zbogom! – Sad nismo već dvoje,
I zadnji put stežemo ruke;
Pa zbogom! – Sad srce je slobodno tvoje...
Tek s drugim ga čekaju muke.
Ja znam da će porivi bola
Još jednom ovladati njime,
Kad dopre mu istina gola
I sazna za umrlog ime.
2.
Postoje ti zvuci što plamte,
Od oholog sveta skriveni! –
Al' oni se večito pamte:
Ko život su s dušom sliveni;
U njima sni minuli stoje,
Ko grob što sve zanavek prima;
Razume ih jedino dvoje,
I dvoje zadrhti pred njima!
3.
Za tren smo mi zajedno bili,
Što večnost pred njim sad vredi!
Svu slast smo za tren taj mi pili,
I spalili poljubom jednim;
I zbogom! – Ta ljubav je naša,
I zato bez žalosti beži:
Jer kraj nam se činio strašan,
Al' susret bi bio još teži!
1832.
(M. S.)
1.
Pa zbogom! – Sad nismo već dvoje,
I zadnji put stežemo ruke;
Pa zbogom! – Sad srce je slobodno tvoje...
Tek s drugim ga čekaju muke.
Ja znam da će porivi bola
Još jednom ovladati njime,
Kad dopre mu istina gola
I sazna za umrlog ime.
2.
Postoje ti zvuci što plamte,
Od oholog sveta skriveni! –
Al' oni se večito pamte:
Ko život su s dušom sliveni;
U njima sni minuli stoje,
Ko grob što sve zanavek prima;
Razume ih jedino dvoje,
I dvoje zadrhti pred njima!
3.
Za tren smo mi zajedno bili,
Što večnost pred njim sad vredi!
Svu slast smo za tren taj mi pili,
I spalili poljubom jednim;
I zbogom! – Ta ljubav je naša,
I zato bez žalosti beži:
Jer kraj nam se činio strašan,
Al' susret bi bio još teži!
1832.
(M. S.)
M. P. SOLOMIRSKOJ
Pjesma je posvećena Mariji Petrovnoj, svastici Ljermontovljevog druga iz vojske, sa kojom se sretao na balovima i koja mu je poslala pismo dok je bio zatvoren zbog dvoboja sa De Barantom
Nad bezdanom dok adskim leti,
Zločina duša gdekad mine
Vratnice raja, natpis sveti
Pročita tada iz daljine.
I nezemaljskoj patnji nade
Utehu često neku tajnu
Kad zavidljivom maštom zađe
Za zid što preči ulaz trajno,
Tako sam ja u zatočenju
Neznane crte tumačio
I, predavši se mašte htenju,
Slobodan za trenutak bio.
Slobode zalog tad je meni
I nade zrak u moru patnji
Postao pozdrav bezimeni,
Vaš pozdrav koji navek pamtim.
1840.
(J. J)
* * *
Dok zboriš oproštajne reči,
Puni su nada snovi tvoji.
Život će dalje, veliš, teći
I u to veruješ...no koji?
Ostavi ludu! – I ne bledi:
Ma kako da svet bude vredan,
Srce ti dva života vredi!
A meni – dosta je i jedan.
Zar da u beskonačnost krene
Umoran i od kratkog puta?
Smoždiće večnost takva mene,
Za odmor samo ištem kuta!
Zauvek pokopah sve prošlo,
Sahranih nade sve odreda,
Zemlji je njeno to već pošlo,
A ona natrag ništa neda!...
1832.
(M. S.)
Dok zboriš oproštajne reči,
Puni su nada snovi tvoji.
Život će dalje, veliš, teći
I u to veruješ...no koji?
Ostavi ludu! – I ne bledi:
Ma kako da svet bude vredan,
Srce ti dva života vredi!
A meni – dosta je i jedan.
Zar da u beskonačnost krene
Umoran i od kratkog puta?
Smoždiće večnost takva mene,
Za odmor samo ištem kuta!
Zauvek pokopah sve prošlo,
Sahranih nade sve odreda,
Zemlji je njeno to već pošlo,
A ona natrag ništa neda!...
1832.
(M. S.)
***
U kompleksu motiva koji u Ljermontovljevoj lirici osvjetljavaju temu otadžbine mogu se uočiti dva paralelna niza: u jednom se o otadžbini govori afirmativno, a drugi niz nosi sadržaje koji izražavaju neslaganje sa nekim pojavama i sa nekim vidovima života u pjesnikovoj otadžbini.
Karakteristično je da je u Ljermontovljevoj lirici ovaj drugi, kritički niz motiva mnogobrojniji i naglašeniji. Razlozi i povodi za kritiku su različiti. Jedanput ćemo se suočiti sa pjesmom koja generalno negira život u otadžbini zbog toga što su u njoj šume i trave već u vrijeme cvjetanja uvenule, što se u njoj snaga guši prevremenom tugom, što u njoj ljudima, okovanim lancima ropstva, život veoma rano postaje neizdrživo težak. Drugi put ćemo se, kada je pjesnik proćeran iz Rusije na Kavkaz, susresti sa ozlojeđenim, gnjevnim oproštajem od musave otadžbine koja je pokorno sagla glavu pred gospodarom i plavim žandarmskim mundirima
ZBOGOM RUSIJO...
Zbogom, Rusijo, ti prljava
Zemljo robova i gospode,
Zbogom i vi, odijela plava,
I ti, njima poslušni rode.
Možda ću iza kavkaskog zida
Pobjeć od tvojih paša svih,
Od svevidnoga njina vida,
Ušesa njinih sveslušnih.
Karakteristično je da je u Ljermontovljevoj lirici ovaj drugi, kritički niz motiva mnogobrojniji i naglašeniji. Razlozi i povodi za kritiku su različiti. Jedanput ćemo se suočiti sa pjesmom koja generalno negira život u otadžbini zbog toga što su u njoj šume i trave već u vrijeme cvjetanja uvenule, što se u njoj snaga guši prevremenom tugom, što u njoj ljudima, okovanim lancima ropstva, život veoma rano postaje neizdrživo težak. Drugi put ćemo se, kada je pjesnik proćeran iz Rusije na Kavkaz, susresti sa ozlojeđenim, gnjevnim oproštajem od musave otadžbine koja je pokorno sagla glavu pred gospodarom i plavim žandarmskim mundirima
ZBOGOM RUSIJO...
Zbogom, Rusijo, ti prljava
Zemljo robova i gospode,
Zbogom i vi, odijela plava,
I ti, njima poslušni rode.
Možda ću iza kavkaskog zida
Pobjeć od tvojih paša svih,
Od svevidnoga njina vida,
Ušesa njinih sveslušnih.
JADIKOVKE TURČINA
(Pismo. Prijatelju, inozemcu)
Znaš li divlji kraj, gde vreli teku dani,
Gde gaj i livade u cvetanju svom blede,
Gde mržnja se lukavstvom i površnošću hrani,
Gde ljudsku dušu stasti nimalo ne štede?
I gde se ponekad javlja
Glas uma, hladnog i krutog kao kamen?
Gde tuga brzo tačku na razmah snage stavlja
I gde se rano gasi dobrote mirni plamen?
Tu rano mori ljude života tog težina,
Tu kazna prati svako uživanje i želju,
Tu ropski lanci zveče... Počuj me, prijatelju!
Taj kraj je – moja otadžbina!
P. s. Ako me shvataš, nek' ne jedi
Tebe ta reč što slutnje budi;
Nek' istina pred lažju bledi:
Šta da se radi? – Svi smo ljudi!
1829.
(N. B.)
(Pismo. Prijatelju, inozemcu)
Znaš li divlji kraj, gde vreli teku dani,
Gde gaj i livade u cvetanju svom blede,
Gde mržnja se lukavstvom i površnošću hrani,
Gde ljudsku dušu stasti nimalo ne štede?
I gde se ponekad javlja
Glas uma, hladnog i krutog kao kamen?
Gde tuga brzo tačku na razmah snage stavlja
I gde se rano gasi dobrote mirni plamen?
Tu rano mori ljude života tog težina,
Tu kazna prati svako uživanje i želju,
Tu ropski lanci zveče... Počuj me, prijatelju!
Taj kraj je – moja otadžbina!
P. s. Ako me shvataš, nek' ne jedi
Tebe ta reč što slutnje budi;
Nek' istina pred lažju bledi:
Šta da se radi? – Svi smo ljudi!
1829.
(N. B.)
PREDSKAZANJE
Doći će dan, Rusiji crni dan,
Kad pašće čak i carski presto sam,
I ljubav ta, kad biće rulji strana,
I krv i smrt, kad postaće nam hrana.
Za decu kad, i za nevine žene,
Ne može mač ni zakon da pokrene;
Kad kužni smrad od usmrćenih tela
Obiđe sam sva naša tužna sela,
Na svaki mig, da žrtve mu se daju;
Haraće glad po našem dragom kraju.
Kad rumen ta oboji vode reka,
Susrešćeš ti i moćnoga čoveka -
Kad poznaš ga, razumećeš tu dramu
I shvatićeš njegovu strašnu kamu:
I drži se! - tvoj plač i tvoji krici
Mamiće smeh u očajničkoj bici.
I mračno sve, znaj, biće tad toliko,
Ko njegov plašt sa uzvišenim likom.
1830.
(M. S.)
Doći će dan, Rusiji crni dan,
Kad pašće čak i carski presto sam,
I ljubav ta, kad biće rulji strana,
I krv i smrt, kad postaće nam hrana.
Za decu kad, i za nevine žene,
Ne može mač ni zakon da pokrene;
Kad kužni smrad od usmrćenih tela
Obiđe sam sva naša tužna sela,
Na svaki mig, da žrtve mu se daju;
Haraće glad po našem dragom kraju.
Kad rumen ta oboji vode reka,
Susrešćeš ti i moćnoga čoveka -
Kad poznaš ga, razumećeš tu dramu
I shvatićeš njegovu strašnu kamu:
I drži se! - tvoj plač i tvoji krici
Mamiće smeh u očajničkoj bici.
I mračno sve, znaj, biće tad toliko,
Ko njegov plašt sa uzvišenim likom.
1830.
(M. S.)
PEVANJE BARDA
I
Dnjeparskih četa pevač sedi,
Dugo u tuđem bejah kraju.
Odjednom pomislih da vredi
Da vratim se svom zavičaju.
Dođoh - i tada gusle moje
Počeše drevne pesme vesti. . .
Uzalud! - knez je zemlje rodne
Slušao hanske zapovesti .. .
II
U pusti kraj, kud dušman minu,
Ja sklonih svoju staru glavu,
I svaki korak kroz dolinu
Krvavu gazio je travu.
Svud behu kosti: pirovanje
Za gladne zveri, šumske ptice,
Jer živih tamo beše manje
No ubijenih nemilice.
III
Ko bi da pesmu speva tako?
Očajnom katkad kretnjom ruke
Dotako ja bih strunu lako
I iščupao slabe zvuke;
No umirahu oni smesta!
Kada bi ropstva sin to čuo,
Jecaj slobode koja nesta
Ne bi mu uši ni ganuo.
IV
Odjednom upita me neko:
Zašto tolike suze lijem,
Gde čovek takvu je dočeko
Slobodu? O kom pesme vijem?
Kad čuh to, poslednja mi nada
Utrnu, izdade me snaga –
Na zemlju bacih gusle tada
I ćutke nestadoh bez traga.
1830.
(N. B.)
I
Dnjeparskih četa pevač sedi,
Dugo u tuđem bejah kraju.
Odjednom pomislih da vredi
Da vratim se svom zavičaju.
Dođoh - i tada gusle moje
Počeše drevne pesme vesti. . .
Uzalud! - knez je zemlje rodne
Slušao hanske zapovesti .. .
II
U pusti kraj, kud dušman minu,
Ja sklonih svoju staru glavu,
I svaki korak kroz dolinu
Krvavu gazio je travu.
Svud behu kosti: pirovanje
Za gladne zveri, šumske ptice,
Jer živih tamo beše manje
No ubijenih nemilice.
III
Ko bi da pesmu speva tako?
Očajnom katkad kretnjom ruke
Dotako ja bih strunu lako
I iščupao slabe zvuke;
No umirahu oni smesta!
Kada bi ropstva sin to čuo,
Jecaj slobode koja nesta
Ne bi mu uši ni ganuo.
IV
Odjednom upita me neko:
Zašto tolike suze lijem,
Gde čovek takvu je dočeko
Slobodu? O kom pesme vijem?
Kad čuh to, poslednja mi nada
Utrnu, izdade me snaga –
Na zemlju bacih gusle tada
I ćutke nestadoh bez traga.
1830.
(N. B.)
VALI I LJUDI
Protiču valovi jedan za drugim,
Pljušte uz potmuli huk;
Prolaze ljudi u grupama dugim
Jedan za drugim, uz muk.
Slobodni val mesto studeni neće
Ni topli podnevni zrak;
Ljudi bi dušu...al' iz nje još veća
Izbija studen i mrak!
1830.
(M. S.)
Protiču valovi jedan za drugim,
Pljušte uz potmuli huk;
Prolaze ljudi u grupama dugim
Jedan za drugim, uz muk.
Slobodni val mesto studeni neće
Ni topli podnevni zrak;
Ljudi bi dušu...al' iz nje još veća
Izbija studen i mrak!
1830.
(M. S.)
* * *
Ja volim lance plavih gora
Kad, poput južnih meteora,
Crvena, sjaja mutnog puna,
Isplovi iza njih i luna,
Carica misli svih poeta,
Najlepši biser ovog sveta
Kojim se neba svetlog šare
Oblaka i sam sebe vara:
Mesecu mesta dugo ne da
Na nebu koje s tugom gleda...
No i taj pozni zračak pada.
Mesec je visok. Dva-tri mlada
Oblačka sjate se kraj njega ...
Jedina odeća od svega
Kojom se okititi smelo
Njegovo mutno bledo čelo.
Ko ne zna za te noći lepe
U gorskom klancu, il' sred stepe?!
Pri takvoj luni i ja jednom
Jurih na konju žustrom, vrednom,
Dolinom plavom, vedar, bujan,
Sam, na slobodi - ko oluja;
Mutni je mesec i na mene,
Na konjsku grivu, sapi, stene,
Sipao srebro poput kiše;
Osećah konja kako diše,
I, što o zemlju bije jače,
Odbijan od nje, više skače;
Predah se zanosu sav tada,
Želeh da bude samo sklada,
Želeh da tela nam se stope,
Da nadmašimo sve galope!
Letesmo dugo kroz noć plavu...
A kad sam podigao glavu:
Sve ona stepa, luna ista –
Pogled joj prema meni blista
I kao prekore da deli
Što čovjek na svom konju želi
Da ospori joj carstvo moćno
Nad obasjanom stepom noćnom!
1832.
(M.S.)
Ja volim lance plavih gora
Kad, poput južnih meteora,
Crvena, sjaja mutnog puna,
Isplovi iza njih i luna,
Carica misli svih poeta,
Najlepši biser ovog sveta
Kojim se neba svetlog šare
Oblaka i sam sebe vara:
Mesecu mesta dugo ne da
Na nebu koje s tugom gleda...
No i taj pozni zračak pada.
Mesec je visok. Dva-tri mlada
Oblačka sjate se kraj njega ...
Jedina odeća od svega
Kojom se okititi smelo
Njegovo mutno bledo čelo.
Ko ne zna za te noći lepe
U gorskom klancu, il' sred stepe?!
Pri takvoj luni i ja jednom
Jurih na konju žustrom, vrednom,
Dolinom plavom, vedar, bujan,
Sam, na slobodi - ko oluja;
Mutni je mesec i na mene,
Na konjsku grivu, sapi, stene,
Sipao srebro poput kiše;
Osećah konja kako diše,
I, što o zemlju bije jače,
Odbijan od nje, više skače;
Predah se zanosu sav tada,
Želeh da bude samo sklada,
Želeh da tela nam se stope,
Da nadmašimo sve galope!
Letesmo dugo kroz noć plavu...
A kad sam podigao glavu:
Sve ona stepa, luna ista –
Pogled joj prema meni blista
I kao prekore da deli
Što čovjek na svom konju želi
Da ospori joj carstvo moćno
Nad obasjanom stepom noćnom!
1832.
(M.S.)
***
Suprotstavljanje pozitivnih negativnim primjerima unosi u Ljermontovljevu liriku i motive pozitivne, afirmativne ljubavi prema otadžbini. Motivi toplih patriotskih osjećanja koja uspješno odolijevaju kritičkoj svijesti i razumu najjače su došli do izraza u Domovini.
U slici otadžbine koja je data u ovoj pjesmi nema veličanja ni prošlosti ni sadašnjosti Rusije. Pejzaž je sveden na ćutljivu stepu, beskrajnu šumu, razlivene rijeke, selo, strnjište ili žito, breze, slamom pokrivene seoske kuće, puna gumna, praznični romor pijanih seljaka. U isticanju ljubavi prema upravo takvoj slici obične zemlje, obične Rusije koja se uprkos tome što nije ni odviše lijepa ni izuzetno siromašna voli, Ljermontovljeva Domovina se može učiniti na prvi pogled sličnom sa poznatom Tjutčevljevom „Umom se Rusija ne da shvatiti". Ali pogleda li se pažljivije, lako će se doći do zaključka da kod Ljermontova, za razliku od Tjutčeva, ta ljubav i veza sa otadžbinom nema uopšte prizvuka mističnosti. Ona je samoprivrženost rodnome kraju koja izvire iz same prirode čovjekove, poput ljubavi prema majci, bratu ili bilo kome dragom biću.
Međutim, ova Ljermontovljeva pjesma i ovako neutralna u socijalnom pogledu, ipak je nosila dubok politički smisao. Ljermontovljevo insistiranje na običnom, svakodnevnom i prosječnom u slici Rusije bilo je, u suštini, polemično suprotstavljanje zvaničnom državnom patriotizmu građenom na idealizovanju tradicije i povezanom sa pravoslavljem i samodržavljem.
DOMOVINA
Ja domovinu volim, no ljubav ta je čudna!
Savladat neće nju razuma moga glas.
Ni krvlju kupljen slavni čas,
Ni mirne samosvesti gordost uzaludna,
Ni duboke davnine zavetna predanja
Ne pokreću u meni uzlet sjajnih sanja.
No zato volim - zašto, ne znam to -
Kad ćutljive joj stepe hladno dišu,
Kad se u beskraj njene šume njišu,
Kad reke, slične moru, široko plave do;
Volim kad kolima seoskom cestom jurim,
I kad mi pospan pogled što roni u mrak
Kraj puta susreće, na počinak dok žurim,
Iz turobnoga sela drhtav svetli zrak.
Volim sa strnjišta trak dima,
Noćište družine što skita,
I breze što na humovima
Belasaju se iznad žita.
I niko srećniji od mene
Kad gumna ugledam krcata,
Kolibe, slamom pokrivene,
Njina izrezbarena vrata;
A praznikom, u rosno veče,
Do ponoći bih neprestano
Da gledam kako igra teče
Dok brbljaju seljaci pjano.
1841.
(M. S.)
U slici otadžbine koja je data u ovoj pjesmi nema veličanja ni prošlosti ni sadašnjosti Rusije. Pejzaž je sveden na ćutljivu stepu, beskrajnu šumu, razlivene rijeke, selo, strnjište ili žito, breze, slamom pokrivene seoske kuće, puna gumna, praznični romor pijanih seljaka. U isticanju ljubavi prema upravo takvoj slici obične zemlje, obične Rusije koja se uprkos tome što nije ni odviše lijepa ni izuzetno siromašna voli, Ljermontovljeva Domovina se može učiniti na prvi pogled sličnom sa poznatom Tjutčevljevom „Umom se Rusija ne da shvatiti". Ali pogleda li se pažljivije, lako će se doći do zaključka da kod Ljermontova, za razliku od Tjutčeva, ta ljubav i veza sa otadžbinom nema uopšte prizvuka mističnosti. Ona je samoprivrženost rodnome kraju koja izvire iz same prirode čovjekove, poput ljubavi prema majci, bratu ili bilo kome dragom biću.
Međutim, ova Ljermontovljeva pjesma i ovako neutralna u socijalnom pogledu, ipak je nosila dubok politički smisao. Ljermontovljevo insistiranje na običnom, svakodnevnom i prosječnom u slici Rusije bilo je, u suštini, polemično suprotstavljanje zvaničnom državnom patriotizmu građenom na idealizovanju tradicije i povezanom sa pravoslavljem i samodržavljem.
DOMOVINA
Ja domovinu volim, no ljubav ta je čudna!
Savladat neće nju razuma moga glas.
Ni krvlju kupljen slavni čas,
Ni mirne samosvesti gordost uzaludna,
Ni duboke davnine zavetna predanja
Ne pokreću u meni uzlet sjajnih sanja.
No zato volim - zašto, ne znam to -
Kad ćutljive joj stepe hladno dišu,
Kad se u beskraj njene šume njišu,
Kad reke, slične moru, široko plave do;
Volim kad kolima seoskom cestom jurim,
I kad mi pospan pogled što roni u mrak
Kraj puta susreće, na počinak dok žurim,
Iz turobnoga sela drhtav svetli zrak.
Volim sa strnjišta trak dima,
Noćište družine što skita,
I breze što na humovima
Belasaju se iznad žita.
I niko srećniji od mene
Kad gumna ugledam krcata,
Kolibe, slamom pokrivene,
Njina izrezbarena vrata;
A praznikom, u rosno veče,
Do ponoći bih neprestano
Da gledam kako igra teče
Dok brbljaju seljaci pjano.
1841.
(M. S.)
***
Nezadovoljstvo svojim pokoljenjem i sobom, Ljermontov, koji za estetički ideal ističe pjesnika što kao usamljeno jedro svoj mir traži na pučini u burama (Jedro), lirskog junaka koji traži, prije svega, intenzivan život („Hoću da živim! Hoću tugu"); takav Ljermontov, nezadovoljstvo svojim pokoljenjem i sobom samim izražava i u drugim pjesmama.
U okviru tih pjesama posebno su zanimljivi motivi kojima se savremenom, gotovo degenerisanom pokoljenju suprotstavlja ono starije koje je umjelo da se bori i za sebe i za svoju otadžbinu. Ta, tipično romantičarska antiteza, poznata i iz Gogoljevog Mirgoroda, posebno je naglašena u dvjema Ljermontovljevim pjesmama o Borodinskoj bici — pjesmi Borodinsko polje (1830—1831) i pjesmi nastaloj preradom Borodinskog polja — Borodino (1837).
Borodino je mjesto na kojem je ruska vojska, predvođena Kutuzovom, odnijela pobjedu nad Napoleonom. Poslije borodinske bitke nastalo je rasulo francuske armije i njeno proćerivanje s ruske teritorije. O tome je, do tada, napisano mnogo pjesama, ali je Ljermontovljeva sve nadmašila i bila najbolja. Napisana je savršenim jednostavnim jezikom, u formi dijaloga dvojice vojnika, koji ponovo preživljavaju tu poznatu i čuvenu bitku.
Po Tolstojevom kazivanju, Borodinska bitka mu je poslužila kao osnova, kao inspiracija, stvaralački uzor i “klica” za roman “Rat i mir”.
BORODINO
- Reci mi, stari, zar je tako
Spaljena Moskva data lako
Francuskoj vojsci toj?
Ta vodila se borba smela?
Bilo je, vele, divnih dela,
Ne pamti zalud zemlja cela
Taj borodinski boj!
- Da, behu ljudi u to vreme,
Ne kao ovo vaše pleme,
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje ...
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
Dugo smo uzmicali muklo,
A ljutite nas u boj vuklo;
Prekori starih lete:
„Pa zar je strah to, komandire,
Da tuđe izderu mundire
O ruske bajonete."
I najzad, eto, puklo polje:
Ne možeš zamisliti bolje!
I bedeme smo digli.
Čuljimo uši, tu se mora -
Jer, dok se tiho ljeska zora
I tmina plavi iznad gora -
Francuzi već su stigli.
Ja onda top svoj nabih dosta,
Počastiću baš, rekoh, gosta!
Pričekaj, mesje, stoj!
Čemu lukavstva, u boj amo;
Mi kao bedem biti znamo
I glavu ćemo svi da damo
Za zemlju i dom svoj!
Puškaranje dva dana traje.
Al' šta to nama, kivnim, daje?
Čekamo treći dan.
A tad se, najzad, reklo tako:
„Spremajte karteč sad polako!"
I, dok se polje stapa s mrakom,
Nervozni hvata san.
Legoh da spavam kraj lafeta,
Al' svu noć Francuz slavljem smeta
Kroz noćni zastor mrk.
Naš logor ćutao je grobno:
Ko čakov stari čisti kobno,
Ko oštri nož i psuje zlobno,
Grizući dugi brk.
Čim osvit uđe u noć snenu,
Najednom sve se bučno krenu,
Za strojem blesnu stroj.
I naš komandant - sila sama:
Pred carem sluga, otac nama . ..
Ali i njega uze jama:
Pade u bici toj –
On reče s ognjem ispod veđa:
„Vojnici! Moskva nam je s leđa!
Pridružimo se broju
Junaka što su za nju pali!" -
I obećanje smo mu dali,
I zakletvu smo održali
U borodinskom boju.
O, kakav dan! Dok dim se plete,
Ko oblaci Francuzi lete,
I sve na šanac naš.
Ulani, s kokardom i trakom,
Dragoni, s repom kao znakom,
Svi k nama dolaziše tako,
Svi nasrtaše baš.
Vi ne znate za takve bitke! . . .
U dimu plam, i seni vitke:
Za stegom leti steg,
Zvek gvožda, karteč svud odzvanja,
I ruke sustale od klanja,
A od granata nas zaklanja
Krvavih tela breg.
Oseti dušman ovog puta
Šta znači ruska borba ljuta
I bajoneti zli! .. .
Trese se zemlja - kao grudi,
Zgomilali se konji, ljudi,
A hiljade plotuna ludih
U dug se urlik sli. . .
I pade noć. Svi spremni stoje
Da sutra opet, novim bojem
Ispune sveti dug . . .
Al' začuše se dobošari -
Odstupi tuđin putem starim.
Sad se tek gleda ko krvari,
Sad se tek traži drug.
Da, behu ljudi u to vreme,
Odvažno, smelo naše pleme:
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje . ..
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
1837.
(M. S.)
U okviru tih pjesama posebno su zanimljivi motivi kojima se savremenom, gotovo degenerisanom pokoljenju suprotstavlja ono starije koje je umjelo da se bori i za sebe i za svoju otadžbinu. Ta, tipično romantičarska antiteza, poznata i iz Gogoljevog Mirgoroda, posebno je naglašena u dvjema Ljermontovljevim pjesmama o Borodinskoj bici — pjesmi Borodinsko polje (1830—1831) i pjesmi nastaloj preradom Borodinskog polja — Borodino (1837).
Borodino je mjesto na kojem je ruska vojska, predvođena Kutuzovom, odnijela pobjedu nad Napoleonom. Poslije borodinske bitke nastalo je rasulo francuske armije i njeno proćerivanje s ruske teritorije. O tome je, do tada, napisano mnogo pjesama, ali je Ljermontovljeva sve nadmašila i bila najbolja. Napisana je savršenim jednostavnim jezikom, u formi dijaloga dvojice vojnika, koji ponovo preživljavaju tu poznatu i čuvenu bitku.
Po Tolstojevom kazivanju, Borodinska bitka mu je poslužila kao osnova, kao inspiracija, stvaralački uzor i “klica” za roman “Rat i mir”.
BORODINO
- Reci mi, stari, zar je tako
Spaljena Moskva data lako
Francuskoj vojsci toj?
Ta vodila se borba smela?
Bilo je, vele, divnih dela,
Ne pamti zalud zemlja cela
Taj borodinski boj!
- Da, behu ljudi u to vreme,
Ne kao ovo vaše pleme,
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje ...
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
Dugo smo uzmicali muklo,
A ljutite nas u boj vuklo;
Prekori starih lete:
„Pa zar je strah to, komandire,
Da tuđe izderu mundire
O ruske bajonete."
I najzad, eto, puklo polje:
Ne možeš zamisliti bolje!
I bedeme smo digli.
Čuljimo uši, tu se mora -
Jer, dok se tiho ljeska zora
I tmina plavi iznad gora -
Francuzi već su stigli.
Ja onda top svoj nabih dosta,
Počastiću baš, rekoh, gosta!
Pričekaj, mesje, stoj!
Čemu lukavstva, u boj amo;
Mi kao bedem biti znamo
I glavu ćemo svi da damo
Za zemlju i dom svoj!
Puškaranje dva dana traje.
Al' šta to nama, kivnim, daje?
Čekamo treći dan.
A tad se, najzad, reklo tako:
„Spremajte karteč sad polako!"
I, dok se polje stapa s mrakom,
Nervozni hvata san.
Legoh da spavam kraj lafeta,
Al' svu noć Francuz slavljem smeta
Kroz noćni zastor mrk.
Naš logor ćutao je grobno:
Ko čakov stari čisti kobno,
Ko oštri nož i psuje zlobno,
Grizući dugi brk.
Čim osvit uđe u noć snenu,
Najednom sve se bučno krenu,
Za strojem blesnu stroj.
I naš komandant - sila sama:
Pred carem sluga, otac nama . ..
Ali i njega uze jama:
Pade u bici toj –
On reče s ognjem ispod veđa:
„Vojnici! Moskva nam je s leđa!
Pridružimo se broju
Junaka što su za nju pali!" -
I obećanje smo mu dali,
I zakletvu smo održali
U borodinskom boju.
O, kakav dan! Dok dim se plete,
Ko oblaci Francuzi lete,
I sve na šanac naš.
Ulani, s kokardom i trakom,
Dragoni, s repom kao znakom,
Svi k nama dolaziše tako,
Svi nasrtaše baš.
Vi ne znate za takve bitke! . . .
U dimu plam, i seni vitke:
Za stegom leti steg,
Zvek gvožda, karteč svud odzvanja,
I ruke sustale od klanja,
A od granata nas zaklanja
Krvavih tela breg.
Oseti dušman ovog puta
Šta znači ruska borba ljuta
I bajoneti zli! .. .
Trese se zemlja - kao grudi,
Zgomilali se konji, ljudi,
A hiljade plotuna ludih
U dug se urlik sli. . .
I pade noć. Svi spremni stoje
Da sutra opet, novim bojem
Ispune sveti dug . . .
Al' začuše se dobošari -
Odstupi tuđin putem starim.
Sad se tek gleda ko krvari,
Sad se tek traži drug.
Da, behu ljudi u to vreme,
Odvažno, smelo naše pleme:
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje . ..
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
1837.
(M. S.)
***
Nakon što je prognan na Kavkaz, u prve borbene redove dragonskog puka koji je u ratu sa Čečenima imao ogromne gubitke, smatralo se da je Ljermontovljeva smrt neizbježna. Međutim, želja cara Nikolaja I i cijelog dvora, nije ispunjena. Ljermontov je ostao živ, a u borbama se pokazao kao izuzetno hrabar. Tamo je napisao i pjesmu Valerik, koja je, u obliku poslanice, upućena, pretpostavlja se, Varvari Lopuhinoj.
Valerik je rijeka na Kavkazu, a kraj nje se jula 1840. godine odigrala velika bitka između Čečenaca i ruske vojske, sa teškim žrtvama na obje strane. Ljermontov je bio učesnik bitke. Imao je i lično težak zadatak koji je obavio tako dobro da je predložen za odlikovanje. Međutim, pošto se na Kavkazu nalazio po kazni, a bio je u nemilosti cara, nije odlikovan.
Pjesma se odlikuje tačnim opisom bitke i odsustvom patriotskog patosa, na pojedinim djelovima čak naglašenim stišavanjem tona, zbog čega je istoričari književnosti ubrajaju u Ljermontovljeva djela koja svjedoče o njegovom približavanju realizmu.
Inače (a najmanje važno), ovo je meni najdraža Ljermontovljeva pjesma...
VALERIK
Pišem vam slučajno. Zapravo,
Ne znam zbog čega, niti kako:
Davno izgubih na to pravo.
Šta da vam kažem, kad je tako?
Da volim vas? O, luda glavo! . ..
Vi ste to čuli već ne jednom
I, jasno, vama je svejedno.
Zašto da znate gde sam dugo
I kakav život ovde kušam?
Jer mi smo tuđi jedno drugom,
I ko zna ima l' srodstva duša.
Stranice prošlosti sad čitam,
Tražim životu pravu meru,
Sve seju hladnog uma sita,
U sve polako gubim veru.
Smešno je sebe sam da lažem
Dok vreme leta mnoga briše;
Jedino za svet da se piše –
No šta i vera tu pomaže
U ono čega nema više? . . .
Da volim izdaleka, jadan?
Kratka su danas osećanja;
Al' ja vas pamtim - i do sada
Vas ne zaboravljah ni dana!
Prvo, zbog toga što sam dugo
I mnogo voleo vas, mnogo,
A zatim nemirom i tugom
Blaženstvo plaćao pred bogom;
Potom, u ludom pokajanju
Vuko sam lanac teških leta;
I u svom hladnom razmišljanju
Ubih života zadnji cvetak.
S opreznošću poznanstva pravih,
Zaboravih na ljubav, šale –
Sve čime se mladići hvale –
No vas mi zaborav ne zavi.
Svikoh da to me svuda prati,
Nosih bez žalbi krst svoj sveti:
Da l' ta il' druga kazna preti,
Nije l' svejedno? Život shvatih.
Sudbi, ko Tatarin, odavno,
Zahvalnost dajem za sve ravno;
Boga za sreću već ne molim
I ćutke zlo ću da prebolim.
Možda je nebo sa Istoka
Mene sa učenjem proroka
Zbližilo tajno. U tom stanju,
Živeći stalno ko nomadi,
U radu, brizi, noću, danju,
Kad mozak ne stiže da radi –
Tad prirodi se bolna glava
Povrati: i dok srce spava,
Stešnjena, mašta nam se leni...
Zamiru misli tad u glavi. ..
A ti u gustoj ležiš travi
I dremaš u širokoj seni
Platana ili loze koje;
Na šatore ćeš brzo svići.
Znaćeš da mršavi konjići
Obesiv nos, pored njih stoje;
Posluga sva kraj topa spava,
A fitilj jedva da se dimi;
Streljački stroj je u daljini;
Nož se sa puški presijava.
U šatoru u prvom redu
O minulom se priče predu;
Za Jermolaja, u svoj sili,
Do same Čečnje se privukli;
Strašno su dušmanina bili,
Al' su ponekad i njih tukli.
Vidim pred sobom, nedaleko,
Tatarin mirni gde za rekom
Sledeć za presvetim prorokom
Moli se ne trepćući okom;
I oko njega sede drugi.
Volim tu boju žutih lica,
Tu boju poznih kamilica,
Njihove kape, rukav dugi -
Kad pogled lukavo obore
I kad iz grla progovore.
Gle - dalek pucanj! Metak slepi
Profijukao . . . kakva luda . . .
I uzvik - pa tišina svuda . . .
Al' se vrućina već ne lepi.
Poveli konje da ih poje -
Pešadija se smesta krete;
Projaha jedan, zatim dvoje!
Bat, govor. - Kamo druge čete?
Šta tovariti? - a kapetan?
Isterujte kolica, ljudi!
Saveljič! S ognjilom tu budi!
Doboš na pokret zove, sretan -
Muzika pukovska već ječi,
A među strojevima zveči
Metal sa oruđa. I hita
General hrabri, za njim svita ...
Na polju čistom se razviše
Ko pčele, s urlikom, kozaci;
Ukazaše se već i znaci
Na kraju šume - dva, i više.
Odnekud Mirid s čalmom niče,
Sav crven, ljuti megdan želi,
Sa pomamnog zelenka viče,
Izaziva - gde je taj smeli?
Ko će sa njim u strašnu bitku! ...
Gle, kozak naš u crnoj kapi,
Pripit uz sjajne konjske sapi,
Stegao čvrsto pušku vitku,
Blizu je... pucanj... laki dim...
Hajde, zemljaci, sad za njim...
Šta je? - Sitnica, ništa... Ranjen...
I počelo je puškaranje ...
U takvim sudarima ima
Veselja, al' je smisla malo;
Često smo, kad bi veče palo,
Strasno uživali u njima,
Ne s drhtavicom krvožednom,
Već ko na tragičnom baletu –
Tu videh predstavu ne jednom
Kakvih ne viđah pre u svetu...
Jedanput, kretasmo se tamom
Kroz šumu koju nemir stresa
Dok sav u ognju, bukteć plamom,
Azurno svetli svod nebesa.
Predstojala je bitka ljuta.
Iz Ičkerije, s duga puta,
Na bratski poziv da se skupe,
Junaku pristizahu grupe.
Žmirkaju vatre koje mame
U dopotopske šume sede;
Dim se čas vije poput grede,
A čas je oblak iznad tame;
Po šumama se samo snuje,
Dozivanje se divlje čuje,
Drveće lišće, šatre prede.
Tek što nam komora dolete,
Sve se uskomeša, sve krete;
Traže se topovi da tuku,
Iz žbunja oruđa se vuku;
Ranjene nose do čestara,
Jednako šalju po lekara;
Odjednom, napadoše zdesna
Na topove; i vika besna...
S drveća metaka je kiša
Zasula odred. Napred, niže,
Tiho je sve – a iz gustiša
Žubori potok. Sve smo bliže.
Ispalili smo i par mina;
Još bliže prišli... Ta tišina!
No gle, za brvnom nešto šuška,
Ko da je blesnula i puška;
Za tren i šapka se još javi
Pa brzo nestade u travi..
To ćutanje je strašno bilo,
Mada ne osta dugo muklo,
Od čekanja je svakom žilom
Još mnogo koje srce tuklo...
Valerik je rijeka na Kavkazu, a kraj nje se jula 1840. godine odigrala velika bitka između Čečenaca i ruske vojske, sa teškim žrtvama na obje strane. Ljermontov je bio učesnik bitke. Imao je i lično težak zadatak koji je obavio tako dobro da je predložen za odlikovanje. Međutim, pošto se na Kavkazu nalazio po kazni, a bio je u nemilosti cara, nije odlikovan.
Pjesma se odlikuje tačnim opisom bitke i odsustvom patriotskog patosa, na pojedinim djelovima čak naglašenim stišavanjem tona, zbog čega je istoričari književnosti ubrajaju u Ljermontovljeva djela koja svjedoče o njegovom približavanju realizmu.
Inače (a najmanje važno), ovo je meni najdraža Ljermontovljeva pjesma...
VALERIK
Pišem vam slučajno. Zapravo,
Ne znam zbog čega, niti kako:
Davno izgubih na to pravo.
Šta da vam kažem, kad je tako?
Da volim vas? O, luda glavo! . ..
Vi ste to čuli već ne jednom
I, jasno, vama je svejedno.
Zašto da znate gde sam dugo
I kakav život ovde kušam?
Jer mi smo tuđi jedno drugom,
I ko zna ima l' srodstva duša.
Stranice prošlosti sad čitam,
Tražim životu pravu meru,
Sve seju hladnog uma sita,
U sve polako gubim veru.
Smešno je sebe sam da lažem
Dok vreme leta mnoga briše;
Jedino za svet da se piše –
No šta i vera tu pomaže
U ono čega nema više? . . .
Da volim izdaleka, jadan?
Kratka su danas osećanja;
Al' ja vas pamtim - i do sada
Vas ne zaboravljah ni dana!
Prvo, zbog toga što sam dugo
I mnogo voleo vas, mnogo,
A zatim nemirom i tugom
Blaženstvo plaćao pred bogom;
Potom, u ludom pokajanju
Vuko sam lanac teških leta;
I u svom hladnom razmišljanju
Ubih života zadnji cvetak.
S opreznošću poznanstva pravih,
Zaboravih na ljubav, šale –
Sve čime se mladići hvale –
No vas mi zaborav ne zavi.
Svikoh da to me svuda prati,
Nosih bez žalbi krst svoj sveti:
Da l' ta il' druga kazna preti,
Nije l' svejedno? Život shvatih.
Sudbi, ko Tatarin, odavno,
Zahvalnost dajem za sve ravno;
Boga za sreću već ne molim
I ćutke zlo ću da prebolim.
Možda je nebo sa Istoka
Mene sa učenjem proroka
Zbližilo tajno. U tom stanju,
Živeći stalno ko nomadi,
U radu, brizi, noću, danju,
Kad mozak ne stiže da radi –
Tad prirodi se bolna glava
Povrati: i dok srce spava,
Stešnjena, mašta nam se leni...
Zamiru misli tad u glavi. ..
A ti u gustoj ležiš travi
I dremaš u širokoj seni
Platana ili loze koje;
Na šatore ćeš brzo svići.
Znaćeš da mršavi konjići
Obesiv nos, pored njih stoje;
Posluga sva kraj topa spava,
A fitilj jedva da se dimi;
Streljački stroj je u daljini;
Nož se sa puški presijava.
U šatoru u prvom redu
O minulom se priče predu;
Za Jermolaja, u svoj sili,
Do same Čečnje se privukli;
Strašno su dušmanina bili,
Al' su ponekad i njih tukli.
Vidim pred sobom, nedaleko,
Tatarin mirni gde za rekom
Sledeć za presvetim prorokom
Moli se ne trepćući okom;
I oko njega sede drugi.
Volim tu boju žutih lica,
Tu boju poznih kamilica,
Njihove kape, rukav dugi -
Kad pogled lukavo obore
I kad iz grla progovore.
Gle - dalek pucanj! Metak slepi
Profijukao . . . kakva luda . . .
I uzvik - pa tišina svuda . . .
Al' se vrućina već ne lepi.
Poveli konje da ih poje -
Pešadija se smesta krete;
Projaha jedan, zatim dvoje!
Bat, govor. - Kamo druge čete?
Šta tovariti? - a kapetan?
Isterujte kolica, ljudi!
Saveljič! S ognjilom tu budi!
Doboš na pokret zove, sretan -
Muzika pukovska već ječi,
A među strojevima zveči
Metal sa oruđa. I hita
General hrabri, za njim svita ...
Na polju čistom se razviše
Ko pčele, s urlikom, kozaci;
Ukazaše se već i znaci
Na kraju šume - dva, i više.
Odnekud Mirid s čalmom niče,
Sav crven, ljuti megdan želi,
Sa pomamnog zelenka viče,
Izaziva - gde je taj smeli?
Ko će sa njim u strašnu bitku! ...
Gle, kozak naš u crnoj kapi,
Pripit uz sjajne konjske sapi,
Stegao čvrsto pušku vitku,
Blizu je... pucanj... laki dim...
Hajde, zemljaci, sad za njim...
Šta je? - Sitnica, ništa... Ranjen...
I počelo je puškaranje ...
U takvim sudarima ima
Veselja, al' je smisla malo;
Često smo, kad bi veče palo,
Strasno uživali u njima,
Ne s drhtavicom krvožednom,
Već ko na tragičnom baletu –
Tu videh predstavu ne jednom
Kakvih ne viđah pre u svetu...
Jedanput, kretasmo se tamom
Kroz šumu koju nemir stresa
Dok sav u ognju, bukteć plamom,
Azurno svetli svod nebesa.
Predstojala je bitka ljuta.
Iz Ičkerije, s duga puta,
Na bratski poziv da se skupe,
Junaku pristizahu grupe.
Žmirkaju vatre koje mame
U dopotopske šume sede;
Dim se čas vije poput grede,
A čas je oblak iznad tame;
Po šumama se samo snuje,
Dozivanje se divlje čuje,
Drveće lišće, šatre prede.
Tek što nam komora dolete,
Sve se uskomeša, sve krete;
Traže se topovi da tuku,
Iz žbunja oruđa se vuku;
Ranjene nose do čestara,
Jednako šalju po lekara;
Odjednom, napadoše zdesna
Na topove; i vika besna...
S drveća metaka je kiša
Zasula odred. Napred, niže,
Tiho je sve – a iz gustiša
Žubori potok. Sve smo bliže.
Ispalili smo i par mina;
Još bliže prišli... Ta tišina!
No gle, za brvnom nešto šuška,
Ko da je blesnula i puška;
Za tren i šapka se još javi
Pa brzo nestade u travi..
To ćutanje je strašno bilo,
Mada ne osta dugo muklo,
Od čekanja je svakom žilom
Još mnogo koje srce tuklo...
Odjednom plotun: blizu leže . . .
Šta onda? Oproban, sve može
Taj narod . . . Spremi se, pa nožem
Složno! - nad nama se već sleže.
Ključa u grudima od krvi!
A oficiri su već prvi. . .
Ko nije stigao da sjaše,
S konjem se sjurio kroz granje . . .
Ura! -i tajac. -Kame naše
Su tu! I počelo je klanje.
I dva se sata nije stalo,
U potoku se zverski klalo;
Čovek bez reči samo bode,
Dok najzad ne svale i njega.
Htedoh da napijem se vode . ..
(Izmorili me boj i žega),
Al' mutni talasi me smeli:
Behu crveni, behu vreli.
Na obali, u senci duba,
Iza zaklona prvog reda,
Grupica ljudi. Vojnik jedan
Na kolenima. Mračna, gruba
Sena mu pala preko lica,
Al' suze kaplju s trepavica
Njegovih prašnih . . . jer, sa strane,
Uz drvo na šinjelu leži
Kapetan njihov. Život beži;
Na prsima mu dve se rane
Jedva još crne; krv se toči
Neprimetno. Gušeći se, oči
Koluta strašno do mučnine.
Najzad, šaputati im stade:
„U pomoć! - Vuku u planine.
Stojte, general ranjen pade . . .
Ne čuju . . ." Dugo je jadao jade,
Sve tiše, sve dok usne mogu,
I, najzad, dade dušu bogu.
Brkati ljudi, s tihim plačem
O puške oslonjeni stoje . . .
U grlu suhom steže jače.
I lice bledožute boje
Prekriše najzad ogrtačem
I ponesoše. Pred tom tugom,
Skamenjen, ja ih gledah dugo.
Dotle su prijatelje, druga
Još spominjali, pobijene,
Al' sažaljenje se, ni tuga
U duši ne rodi kod mene.
Sve se već smiri: mrtva tela
Zgomilaše; krv još vrela
Puši i sliva se sa stenja;
Vazduh je pun tog isparenja
Teškog. General već u hladu
Sedi na dobošu i čeka
Da mu još izveštaje dadu.
Šumu obavila već magla meka:
U barutnom se dimu plavi.
Pred nama su gromade blede,
No uvek mirne, gorde, sede
Planine - i sam Kazbek hladan
Svetluca zaoštrenom glavom.
Pomislih, baš je čovek jadan.
Šta li još hoće?! . .. Nebo vedro
Sve greje - grejaće i njega,
A on, bez stanka, zalud, štedro
Zlo bljuje, vojuje - zbog čega?
Galub mi prekide te snove,
Kunaka stekoh dok se skitah,
Ja ga, usplahiren sav, pitah:
Kako se ovo mesto zove?
I on mi reče: Valerik,
A jezikom u vašoj veri,
Rečicom smrti bi se zvalo -
Tačno mu stari dali zvanje.
- Da li ih danas beše malo?
- Od sedam hiljada ne manje.
- Koliko oni izgubiše?
- Zar nije moglo da se piše?
„Pamtiće" - reče neko pravo –
„Kad drznuše se da nas dirnu!"
No lukavi Čečenac žmirnu
I samo mahnu ćutke glavom.
Al' strah me da vas ovim gnjavim.
Vas smeh na zabavama hvata
Od nemira dalekog rata.
Vi niste svikli da na javi
Na kraj svoj pomišljate s jadom;
Nema na vašem licu mladom
Od tuga, briga, čak ni traga,
Ne znam da 1' videste kad, draga,
Kako se umire. Daj, bože,
Da ne vidite nikad; množe
Se jadi i bez toga. Kraj je
Ponajlepši kad nije java,
Kad legneš večnim snom da spavaš
Sa nadom da on kratko traje.
A sada, zbogom, već je dosta:
Ako vas moja priča prosta
Sveseli, takne makar malo,
Srećan ću biti. - Ako nije?
Primite tada sve sa šalom,
I dodajte mi: čudak li je!...
1840.
(M. S.)
Šta onda? Oproban, sve može
Taj narod . . . Spremi se, pa nožem
Složno! - nad nama se već sleže.
Ključa u grudima od krvi!
A oficiri su već prvi. . .
Ko nije stigao da sjaše,
S konjem se sjurio kroz granje . . .
Ura! -i tajac. -Kame naše
Su tu! I počelo je klanje.
I dva se sata nije stalo,
U potoku se zverski klalo;
Čovek bez reči samo bode,
Dok najzad ne svale i njega.
Htedoh da napijem se vode . ..
(Izmorili me boj i žega),
Al' mutni talasi me smeli:
Behu crveni, behu vreli.
Na obali, u senci duba,
Iza zaklona prvog reda,
Grupica ljudi. Vojnik jedan
Na kolenima. Mračna, gruba
Sena mu pala preko lica,
Al' suze kaplju s trepavica
Njegovih prašnih . . . jer, sa strane,
Uz drvo na šinjelu leži
Kapetan njihov. Život beži;
Na prsima mu dve se rane
Jedva još crne; krv se toči
Neprimetno. Gušeći se, oči
Koluta strašno do mučnine.
Najzad, šaputati im stade:
„U pomoć! - Vuku u planine.
Stojte, general ranjen pade . . .
Ne čuju . . ." Dugo je jadao jade,
Sve tiše, sve dok usne mogu,
I, najzad, dade dušu bogu.
Brkati ljudi, s tihim plačem
O puške oslonjeni stoje . . .
U grlu suhom steže jače.
I lice bledožute boje
Prekriše najzad ogrtačem
I ponesoše. Pred tom tugom,
Skamenjen, ja ih gledah dugo.
Dotle su prijatelje, druga
Još spominjali, pobijene,
Al' sažaljenje se, ni tuga
U duši ne rodi kod mene.
Sve se već smiri: mrtva tela
Zgomilaše; krv još vrela
Puši i sliva se sa stenja;
Vazduh je pun tog isparenja
Teškog. General već u hladu
Sedi na dobošu i čeka
Da mu još izveštaje dadu.
Šumu obavila već magla meka:
U barutnom se dimu plavi.
Pred nama su gromade blede,
No uvek mirne, gorde, sede
Planine - i sam Kazbek hladan
Svetluca zaoštrenom glavom.
Pomislih, baš je čovek jadan.
Šta li još hoće?! . .. Nebo vedro
Sve greje - grejaće i njega,
A on, bez stanka, zalud, štedro
Zlo bljuje, vojuje - zbog čega?
Galub mi prekide te snove,
Kunaka stekoh dok se skitah,
Ja ga, usplahiren sav, pitah:
Kako se ovo mesto zove?
I on mi reče: Valerik,
A jezikom u vašoj veri,
Rečicom smrti bi se zvalo -
Tačno mu stari dali zvanje.
- Da li ih danas beše malo?
- Od sedam hiljada ne manje.
- Koliko oni izgubiše?
- Zar nije moglo da se piše?
„Pamtiće" - reče neko pravo –
„Kad drznuše se da nas dirnu!"
No lukavi Čečenac žmirnu
I samo mahnu ćutke glavom.
Al' strah me da vas ovim gnjavim.
Vas smeh na zabavama hvata
Od nemira dalekog rata.
Vi niste svikli da na javi
Na kraj svoj pomišljate s jadom;
Nema na vašem licu mladom
Od tuga, briga, čak ni traga,
Ne znam da 1' videste kad, draga,
Kako se umire. Daj, bože,
Da ne vidite nikad; množe
Se jadi i bez toga. Kraj je
Ponajlepši kad nije java,
Kad legneš večnim snom da spavaš
Sa nadom da on kratko traje.
A sada, zbogom, već je dosta:
Ako vas moja priča prosta
Sveseli, takne makar malo,
Srećan ću biti. - Ako nije?
Primite tada sve sa šalom,
I dodajte mi: čudak li je!...
1840.
(M. S.)
OBLACI
Oblaci, nebeski, putnici večiti!
Azurnim stepama, bisernih lanaca,
Na jug sa severa, bolove lečiti,
Ko i ja, hrlite poput izgnanaca.
Ko li vas progoni: sudba li nemila?
Da l' zavist potajna? Da l' mržnja bezočna?
Il' vas je zlodela krivnja to spremila?
Il' prijateljska pak kleveta svemoćna?
Ne, vi ste siti već njiva bez plodova,
Ne znate strasti vi, patnje zbog klanjanja;
Ne znate, ledeni, s večnom slobodom vam,
Šta je to zavičaj, šta su proganjanja.
1840.
(M. S.)
Oblaci, nebeski, putnici večiti!
Azurnim stepama, bisernih lanaca,
Na jug sa severa, bolove lečiti,
Ko i ja, hrlite poput izgnanaca.
Ko li vas progoni: sudba li nemila?
Da l' zavist potajna? Da l' mržnja bezočna?
Il' vas je zlodela krivnja to spremila?
Il' prijateljska pak kleveta svemoćna?
Ne, vi ste siti već njiva bez plodova,
Ne znate strasti vi, patnje zbog klanjanja;
Ne znate, ledeni, s večnom slobodom vam,
Šta je to zavičaj, šta su proganjanja.
1840.
(M. S.)
***
Sie liebten sich beide, doch keiner
Wollt'es dem andern gestehn.
Heine
Oni su se voleli ljubavlju nežnom, dugom,
S burnom, bezumnom strašću i s predubokom tugom.
No izbegavahu se ko dušmani, i hladni,
Prazni behu im susreti iznenadni.
U patnji ponositoj rastaše se bez reči
I mili lik tek u snu ponekad viđali su.
I dođe smrt: na onom svetu se nalazeći,
U novom tom životu prepoznali se nisu.
1841.
(N. B.)
MOJ DEMON
Pisci studija o Ljermontovljevom djelu često osjećaju potrebu da brane pjesnika od „dekadentnog pesimizma". Onda obično ističu grčevitu žed Ljermontovljevog lirskog junaka za životom, svojevrsni prkos i borbenost koja dominira u odnosu prema zlu kod toga junaka. Kad se pođe tom logikom tumačenja Ljermontovljeve lirike, onda pada u oči da u pjesmi „Pođem tako, sam sred puta toga" i tada kad dođe do zagovaranja smrti kao stanja u kojem se jedino može naći sloboda i spokojstvo, Ljermontov ne napušta ideju o intenzivnom življenju - taj njegov „zaborav i san" van života ne bi smio da bude „onaj hladni san iz rake", nego „san" koji će obezbijediti: „Da mi vječno žive grudi lake, / Da mi prsa pimi tihi dah; / Da svu noć, sav dan mi uho gaji, / Slatkim glasom pjesma budi strast, / Da me tarno gde me život svaii / Večno senom čuva šumni hrast."
Aii, bilo da Ljermontova doživljavamo kao pjesnika u čijoj lirici dominira pesimizam, biio da prihvatamo mišljenje o tome da je on, u suštini, optimista jer njegova nepokornost prema svemu što odbacuje do kraja života ne jenjava ili, pak, da dođemo do zaključka, koji je, izgleda, najprihvatijiviji, da Ljermontov ima pjesama u kojima izražava krajnji pesimizam, naporedo s pjesmama koje gotovo feniksovski, iz pepela, u pozivanju na borbu, u nemirenju otvaraju perspektive, dakle, bilo da zastupamo jedno, drugo iii treće mišljenje, ipak ćemo se svi složiti u sledećem: Ljermontov, odnosno njegov lirski junak je čovjek tragično prikovan okolnostima iz kojih će uzalud žuđeti za nečim čega nema, ali bi ga mogio biti? I mjesto i uloga pjesnika u životu jedna je od tema koja Ljermontova takođe interesuje. Ljermontovijevo shvatanje uloge pjesnika, romantičarsko u osnovi, u cjelini se nadovezuje na koncepciju u ruskoj poeziji ranije izraženu u dekabrističkoj literaturi. Zato je i za Ljermontova pjesnik - aktivni borac za dobro ljudi i naroda.
Pjesmu iz 1838. godine sa naslovom Pesnik Ljermontov će, tako, izgraditi na paraleili između pjesnika i ubojitog handžara. Od pjesnika će tražiti da bude „novgorodsko zvono" koje je nekada u Novgorodu narodu davalo znak za uzbunu.
Sva zla su njemu u prirodi.
Dok luta među oblacima,
Sudbonosna mu bura godi,
Dubrava šum i reka plima.
Međ' listovima žutim, svelim
Njegov je presto nepokretan;
Tu sred oluja zanemelih
On sedi turoban i setan.
Nepoverenje usađuje,
Nevinu ljubav s mržnjom gazi,
Sve molbe hladno odbacuje,
Ravnodušan i krv kad spazi,
Strastima suzbija žestokim
Sva osećanja on visoka,
A muza nadahnuća krotkih
Boji se nezemaljskog oka.
1829.
(J. J.)
* * *
Ne pomišljaj da treba da me žale,
Mada su tužne moje reči sada.
Ne! Sve su moje grozne muke - male,
Tek predosećaj mnogo većih jada.
Mlad sam, ali u srcu zvuci kipte
I Bajrona bih dostignuti hteo;
Duša nam ista, patnje su nam iste,
O, kad bi nam se isti usud spleo.
Zaborav tražim, ko on, i slobodu,
Još detetom je duša plamtela i meni,
Smiraj u gori ljubljah, zapenjenu vodu,
I urlik bura nebeskih i zemnih.
Misao jedna progoni me svuda,
Ko on, uzalud za spokojstvom žudim.
Osvrnem li se - prošlost mi je huda
Gledam li napred - nigde bliskih ljudi!
1830.
(J. J.)
NE NISAM BAJRON
Ne, nisam Bajron, ja sam drugo,
Prognanik, kakvih malo ima,
Putnik, ko on, kog svet ne prima,
Al’ ruska duša, s ruskom tugom.
Ko počne pre, taj pre i pada
Šta li ću pre do sudnjeg dana,
U duši! – groblje mojih nada
Ko tovar na dnu okeana.
Ko će da sazna tajne tvoje,
Moj okeanu? Ko će, glasan,
Da kaže svetu misli moje?
Jesam li bog ja, ili – šta sam?
1832.
(M. S.)
* * *
Pođem tako sam sred puta toga;
Drum kremenit kroz maglu se sja;
Noć je tiha, pustoš sluša boga,
Sjajne zvezde besede bez sna.
Dok na nebu svetli praznik vlada,
Uz sjaj plavi, zemlja spi pod njim...
Što je meni tako teško sada?
Da l' šta čekam? Žalim li za čim?
Od života već ne tražim ništa,
I ne žalim minuli svoj dan;
Tražim još slobodu, i mir ištem!
Tražim samo zaborav i san!
Al' ne onaj hladni san iz rake...
Zadnji san bih hteo tako plah,
Da mi večno žive grudi lake,
Da mi prsa puni tihi dah;
Da svu noć, sav dan mi uho gali,
Slatkim glasom pesma budi strast,
Da me tamo gde me život svali
Večno senom čuva šumni hrast!
1841.
(M. S.)
i u prevodu Dobriše Cesarića:
Sam u noći idem prema drumu,
Što kroz maglu ljeska se u gori.
Sad pustinja nijemo sluša boga,
I sa zvijezdom zvijezda sada zbori.
Veličanstvom sijaju nebesa,
Plavim sjajem nebo zemlju zali.
Što to bolno osjeća mi srce?
Čeka l' nešto il' za nečim žali?
Ne nadam se ničem od života,
Niti žalim za ičim što minu.
Samo mira tražim i slobode,
Zaspat žudim – nestati u tminu.
Al' ne žudim hladni san mrtvaca;
Zauvijek usnut ja bih htio tako,
Da mi život u grudima dršće
I da grudi dišu mi polako.
Da noć i dan, mazeći mi uho,
O ljubavi slatki glas mi zbori
Da nada mnom silan, vječno zelen,
Stari hrast se njiše i šumori.
KOZAČKA USPAVANKA
Spavaj, čedo, tiću krasni,
Buji, baji, paji.
Mesec se nad tobom jasni
Tiho, tiho taji.
Ja ću bajku da ti sročim,
Pesmicu da spevam:
Spavaj, spavaj, sklopi oči,
Buji, paji, snevaj.
Niz kamenjar Terek teče,
Šušte vali žuti,
Zli Čečenac svako veče
Oštri handžar ljuti;
Al' otac je ratnik stari,
U bitkama kaljen:
Spavaj, čedo, i ne mari,
Buji, paji, dalje.
Znaćeš i ti sreću mušku,
I sve čari rata;
Zametnućeš smelo pušku,
Pojahaćeš hata.
Je ću sedlo da ti spremim,
Izvešću ga svilom...
Spavaj, sine, blago meni,
Buji, paji, milo.
Kozak ćeš se majci zvati,
Junak ćeš mi biti.
Ja ću poći da te pratim,
Mahnućeš mi i ti...
Koliko će suza vrelih
Potom da mi line!...
Spavaj, anđele moj beli,
Buji, paji, sine.
Uvenuću sva od tuge,
Do kraja tog rata.
Moliću se dane duge,
A noću da gatam;
Pomisliću da te more
Čežnjom tuđi kraji...
Spi, dok ne znaš brižne zore,
Buji, buji, paji.
Ikonu ti svetu mogu
Dati za put slavi:
Ti je, moleći se Bogu,
Ispred lica stavi,
Pa se majke seti svoje
Pre no u boj odeš...
Spavaj, čarno oko moje,
Buji, paji, rode.
1840.
(M. S.)
PALESTINSKA GRANA
Reci mi, gde u Palestini
Rasla si, grano, gde si cvala?
Na kome bregu il' dolini
Ukras si bila, grano mala?
Da l' kraj brzaka te Jordana
Gladio sunčev zračak žuti,
Il' te u gori tvog Libana
Ljuljao noćni vetar ljuti?
Živi l' ti palma još i sada?
Mami li prolaznike isto
Iz pustinje gde žega vlada,
Glavom obraslom krupnim listom?
Ili je, neutešno sama,
Uvela kao i ti sada,
I žuti prah, ko žuta tama,
Na njeno suho lišće pada? . . .
Reci: ko pobožnom te rukom
Donese k nama, ko te uze?
Da l' često plaka skrhan mukom?
Čuvaš li tragove te suze?
Il' božje vojske vojnik predan
On beše, vedra čela stroga,
Dostojan uvek, ko ti neba
Pred ljudima i ispred Boga?
Pod tajnom brigom dan za danom,
Pred ikonom od zlata suva
Stojiš ti, svete zemlje grano,
I svetinju za ljude čuvaš!
S kandila zračak meko sleće,
Simboli sveti - krst i ćivot...
Sve oko tebe puno sreće,
Svud oko tebe tihi život.
1837.
(M. S.)
***
Pjesma “Pusti za razvrat izgovore” je upućena Puškinu, jer mnogi su, nakon što je Puškin objavio pjesmu “Velmoži”, smatrali da Puškin ide na kompromis sa carizmom i Nikolajem I.
Pusti za razvrat izgovore!
Zar lopovima štit porfira?
Nek’ ih glupaci bogotvore,
Nek njima zvuči druga lira;
Ali ti stani, pevče znatni,
Nije tvoj venac – venac zlatni.
Izgnanstvom svojim s rodne grude,
Kao slobodan ti se hvali;
Priroda rano ti dosudi
Široku dušu, um ne mali;
Ti vide zlo, i pred zlodelom
Ti gordim ne poniče čelom.
Ti pevaš o slobodi svuda,
Dok tiran grmi, groze kazne;
Bojiš se samo večnog suda,
Na zemlji ne znaš za bojazni,
Pevaš, i u tvom perivoju
Jedan razume pesmu tvoju.
1830.
(M. Ž.)
* * *
Da, reči postoje –
Bez smisla što bruje –
Bez trepeta koje
Ne možeš da čuješ.
Taj zvuk nam sve tače
Što bezumlje seje!
I kraj se s njim plače,
I susret se smeje.
A niko još s nama,
Sred vreve i buke,
Da shvati – iz plama
Te rođene zvuke.
I hram kad me draga,
Il' bitka vri luda,
Kad jekne reč blaga,
Poznaću je svuda;
Pa s molitvom stati,
Čim dopre do mene,
I oružje dati –
K toj reči da krenem.
1840.
(M. S.)
ZAVET
Sastanka s tobom, brate,
Željan je prijan tvoj:
Jer smrtni čase krate
Mlađani život moj!
A ti ćeš doma, druže –
Poruči...ali šta!
Svi behu hladne duše
Dok gonjen bejah ja!
No zapita l' od ljudi
Ma ko – ti reci tad:
Tane mu probi grudi
Iskoči život mlad!
Ranjen u tuđem kraju,
Za cara prijan moj
Pade; i zavičaju
On posla pozdrav svoj.
Oca i majku ako
Zastaneš žive, ti
Ne zbori njima tako,
Strašno je to za nji':
Bolje im reci: živ je,
No lenj je glas da da –
A kad će da se vrati,
To bog jedini zna!
Susetka ona mlada,
Kad dođeš ti, već znam –
Pitati neće tada,
Već ti joj kaži sam.
Njoj reci, dragi brate,
Redom po istini:
Nju pusti neka plače,
To ništa ne čini...
1840.
(V. I.)
* * *
Tvoj pogled mi ko nebo blista,
U plavom sjaju vas;
Zvučeć ko poljub bića čista,
Topi se mladi glas;
Za samo jednu reč ti ja ću,
Za pogled tvoj - u plač,
I lepotana rata daću -
Gruzijski čelik-mač.
Nekad mi i on sjaji milo,
Zvek mu u dragost zri,
Na zvuk taj dršće srce čilo,
I krv u srcu vri.
Al' radost ratnih, burnih dana
Odnese namah vrag -
Čim čujem glas tvoj, nežan, tanan,
I sretnem pogled drag.
1837—1838.
(M. S.)
***
U nizu Ljermontovljevih djela evidentna je pjesnikova velika otuđenost od sopstvene generacije. Svoje savremenike on naročito oštro i impresivno kritikuje u pjesmi Misao (1838), prebacujući im što su društveno neaktivni, što će, pod bremenom svojih sumnji i spoznaja, u toj jalovoj neaktivnosti i ostariti, zasluživši pravednu osudu i podsmijeh potomaka.
Medutim, Ljermontov pri tom svoju pjesničku ličnost ne izdvaja od savremenika. U istorijama književnosti to se obično navodi kao akt pjesnikovog prevazilaženja romantičarske subjektivnosti, a sama pjesma Misao ubraja u djela koja sadrže klicu kritičkog realizma. Ako bi se mišljenje o kritičkom realizmu i moglo primiti sa razumljivom rezervom, nesumnjivo je da je upravo iz tematskog kompleksa Misli i iz upravo takvog tretmana u suštini upravo tih motiva koje sadrži ova pesma — razvijena slika data u prvom psihološkom romanu ruske književnosti XIX vijeka, Junaku naseg doba.
MISAO
Sa tugom gledam život našeg pokolenja!
Budućnost mu je prazna, il' se mutno sivi,
Pod bremenom od sumnji, mučnih otkrovenja,
U neradu će ono starost da doživi.
Još kolevka nas prebogato spaja
S očevim greškama i košmarom u glavi,
Život nas muči već, ko ravni put bez kraja,
Ko gošćenje na tuđoj slavi.
Za zlo i dobro sramno ravnodušnim,
Pre boja, želja za boj će nam splasti;
Prema opasnosti sramno malodušni,
I roblje prezreno smo ispred vlasti.
Tako i suhi plod kad rano zreti počne,
Oko, ni ukus ne raduje nam, jadan,
Med' cvetovima visi ko siroče,
I čas lepote za njih - njemu je čas pada!
Isušili smo um od nauke besplodne,
Krijući, ko da ih od bližnjih treba spasti,
Najlepše nade naše, glasove blagorodne
Neverovanjem ismejanih strasti.
Jedva se doticasmo zadovoljstva čaše,
Al' snaga mladićka nam uvenu pre roka;
U svakom zadovoljstvu, sitosti se plašeć,
Zanavek ostajasmo bez najlepšeg soka.
Nas snovi umetnosti, pesnička sazdanja
Ne osvajaju svojom slatkom snagom;
Mi žudno čuvamo ostatke osećanja -
Zarito škrtošću i nekorisno blago.
Mi tako mrzimo i volimo slučajno,
Ne žrtvujuć za mržnju niti ljubav, samo,
U duši osećamo nešto hladno tajno
I kad se vatri krvi damo.
Zabave predaka nam sjajne duša neće,
Naivnu razvratnost što ide sa tim dobom;
I žurimo u grob bez slave i bez sreće,
Gledajuć s podsmehom za sobom.
U sumornoj toj masi koja se ne pamti
Bez traga ćemo otići sa sveta bela,
Ne bacivši u večnost ni misao što plamti,
Ni genijalno započetog dela.
I prah naš strogošću će sudije i građanina
Uvrediti potomak prezrivo, sa jedom,
Podsmehom gorkim prevarenog sina
Propalom roditelju sedom.
1838.
(M. S.)
* * *
Opšte nezadovoljstvo Ljermontovljevog lirskog junaka zbog uzaludnosti traganja za srodnom dušom, zbog toga što nije imao prilike za pravu borbu, nezadovoljstvo životom na ličnom i na društvenom planu — uslovljavalo je pojavu i veoma naglašenih motiva koji govore o usamljenosti.
Čovjek - usamljeno jedro koje smirenje traži u buri, doći će ponekad do krajnje pesimističnih zaključaka. Tako će, jednom, kad dođe do saznanja da nema kome ruku da pruži „kad dušu obuzima sjeta" a da se ne može nadati ni da nađe tu ruku iskrene podrške, jer vječne ljubavi nema, jer će i strasti pred razumom izgubiti svoj žar - tvrditi da je sav život „prazna i glupava šala" (,,I mučno i tužno"). Tako će u jednom trenutku taj čovjek koji je u svemu nailazio samo na razočaranja izreći stravičnu ciničnu zahvalnost životu, zamolivši za što skoriju smrt kako više ne bi morao da zahvaljuje na tako lijepoj sudbini (Zahvalnost).
Za sve, za sve ja tebi velim hvala;
Za tajni jad – za uzburkanu strast,
Za suza grč i otrov mnogih zala,
Za podlu laž i nedrugarstva vlast,
Za duše žar, bogatstva proćerdana,
Za sve što sam kroz život bio, sve...
Učini još od današnjeg dana,
Zahvalnost ta da zamukne što pre.
1840.
(M. S.)
* * *
Budućnost gledam s teškim strahom,
Gledam sve minulo sa tugom.
Ko osuđenik, zadnjim dahom
Vapim za srodnom dušom drugom.
Da l' će mi vesnik spasa doći
Da kaže čemu ljudske moći,
Čemu te nade, čemu strasti -
Da saznam - šta mi Gospod dade,
I zašto gorkom svojom vlasti
Mladosti mojoj guši nade.
Zemlji zemaljski danak dadoh
Ljubavi, dobra, zla i dana;
Spreman za drugi život, stadoh
Da čekam ćutke: čas je sada;
Nemam na ovom svetu brata,
I umornu mi dušu hvata
Tama i jeza i strahota;
Ko rani plod mi duša cela
U burama sudbine svela
Od žarkog sunca mog života.
1837—1838.
(M. S.)
* * *
Hitam na sever iz daljine,
Iz toplih strana inokosnih,
Kazbeče, stražo domovine,
Ja, putnik, tebi pozdrav nosim.
Pod belom čalmom pamtiveka
Čelo ti namršteno viri,
I gordo roptanje čoveka
Tvoj gordi svet ne uznemiri.
No srca tiho molepstvije
Da tvoje stene nose često
U tvoje carstvo, gde se vije
Zvezdane Ale večni presto.
Molim, da siđe dan prohladni
Na prašne pute i doline,
U pustinji da toj beznadnoj
U podne trudan otpočinem.
Molim, da bura zahuktala
Ne stigne s munjom uperenom,
U klancu mračnoga Darjala,
Mene na konju izmorenom.
Al' još o jednoj želji sanjam!
Bojim se reći - duša hini!
Nisam li, možda, od izgnanja
Zaboravljen u domovini?
Da li su tamo znanci stari?
I zagrljaji davnih leta?
Da li će braća i drugari
Poznati jadnog probisveta?
lli, kad stignem u kraj rodni,
U hladnoj leže već mogili
Svi dobri, vredni, blagorodni,
Koji su sa mnom mladi bili?
Ako je tako! snežnom burom,
Kazbeče, zaspi moje kosti,
I beskućnika prah klisurom
Razvej bez trunke samilosti.
1837.
(M. Ž.)
SMRT GLADIJATORA
Likuje obesni Rim . . . Razdragani ljudi,
I snažni pljesak mnogih ustreptalih ruku:
A on - ćutke leži rasporenih grudi,
Po prašini i krvi bedra mu se vuku...
I zalud moli milost pomućeno oko:
Gospodar zli uz svoga udvoricu bednog
Uzdiže pobedu i poraz taj visoko...
Ta kome je još stalo za gladijatora jednog?
Zaboravljen je, prezren ... ko klovn izviždan žestoko.
A krv mu lipti. Zadnji se čas kao traka
Kida - i kraj je tu . . . No sećanja mu zraka
U duši sinu . . . Dunavu ga misli vode . . .
Predeo cvetni . . . Divni zavičaj i kraj slobode;
On vide porodicu svoju, vide muku
Svog oca starog koji, ispruženih ruku,
Doziva odmenu za svoje stare dane .. .
Svu milu dečicu, sinčiće razigrane.
Čekaju ga da stigne s plenom i sa slavom,
Al', zalud - pade jadni rob ko zver u gaju,
Veselje Rimu razbludnom on plati glavom . . .
Razvratni Rime, zbogom, zbogom i moj rodni kraju ...
Nisi li takva i ti, o, Evropo stara,
Nekada svetli idol plamenih maštara,
Sada, bez slave svoje, stigla si do rake,
Izmučena u borbi sumnjanja i strasti
Bez vere i bez nada - dokle li ćeš pasti -
Popljuvana od mase površne i lake!
Okrenulala si najzad oči pune vlage,
S dubokim uzdasima gorkog sažaljenja,
Na mladost presvetlu, na mladost punu snage,
Koju si odavno zbog rane prosvećenja,
Zbog gorde raskoši odbacila bez traga:
U želji da ti zadnja patnja bude manja,
Požudno slušaš pesmu staru mesto nove
I viteških vremena čarobna predanja -
Podsmešljivih laskača nemoguće snove.
1836.
(M.S.)
***
Dosta Ljermontovljevih pjesama je u vrijeme nastanka imalo i izuzetno aktuelno političko značenje. Najpoznatija među njima je pjesma koju je napisao povodom Puškinove smrti 1837. godine. Ovo djelo je tada shvaćeno kao „poziv na revoluciju", pa je njegov autor, zbog toga, po hitnom postupku bio prognan na Kavkaz, u prve borbene linije prema nepokornim gorštacima.
Međutim, pjesnik-borac Ljermontov ostao je vjeran sebi do kraja života. Tako, recimo, samo dvije godine poslije Pjesnikove smrti, 1839, piše pjesmu povodom smrti prognanog dekabriste pjesnika Aleksandra Odojevskog, koji je te godine umro na Kavkazu od groznice. O umrlom dekabristi, s kojim se upoznao dok je i sam bio u progonstvu, Ljermontov piše sa izuzetnom toplinom. U ličnosti Odojevskog vidi čovjeka kome je svojstvena „Vjera u ljude i u život drugi". U smrti Odojevskog naglašen je ponos njegove romantičarske pobune protiv svijeta koji nema razumijevanja za pjesnika i ističu se upravo oni porivi koji su tipični za romantičare uopšte. Ima, razumije se, u ovoj pjesmi i direktne političke poruke — podrške dekabristima. Međutim, njen sadržaj umnogome prevazilazi konkretne istorijske okvire vremena u kojem nastaje. Jer, pjesma Uspomeni A. I. Odojevskog istovremeno je (a za nas, prije svega) himna ljepoti tragičnog ljudskog žrtvovanja za „svet drugi", onoj ljepoti koja se, trenutno neshvaćena među savremenicima, neoborivo prirodno, kao vrijednost višega reda, stapa sa neuništivom, vječitom ljepotom prirode ...
USPOMENI A. I. ODOJEVSKOG
l.
Ja sam ga znao: mi smo bili srodni,
Prognani negda u istočne gore
Delismo jade; al' poljima rodnim
Vratih se sam, i prođe vreme more,
Prirodnim tokom u poretku stvari;
On ne dočeka da se san ostvari:
Pod bednim krovom od šatorskog krila
Bolest ga smače, nestade sva sila
Poletnih misli, sve sakri mogila:
Još nedozrela, tamna nadahnuća!
Varljive nade i gorka klonuća!
2.
On beše rođen za nadu i sreću
I poeziju ... Ali vaj, bezuman,
Detinju rano preraste odeću
I srce baci u taj život šuman —
Svet ga ne poštedi i bog ga ne spasi!
Ali do kraja, sred potresa trudnih,
U rulji ljudskoj, sred pusta bezljudnih,
Plamen se čuvstva tihi ne ugasi:
Plavetnog oka blesak njega krasi
I zvonki dečji smeh i govor dugi,
Vera u ljude i u život drugi.
3.
Ali on skonča od svojih daleko . . .
Mir srcu tvome, moj premili Saša!
Skrito pod zemljom tuđih polja, neka
Počiva tiho, kao družba naša,
U groblju moga sećanja doveka!
Ko mnogi drugi, umro si bez šuma,
Ali s čvrstinom. Tajanstvena uma
Sena je bila još na čelu tvom,
Kad sklopio si oči večnim snom;
A zadnje reči što ote iz grudi
Ne shvati niko od prisutnih ljudi. ..
4.
Da li to beše pozdrav rodnom kraju,
Nečujno ime ostavljenog druga,
Ili za mladim živovanjem tuga,
II' prosto zadnji krik na izdisaju,
Ko će nam reći? . . . Tvojih reči tako
Značenje gorko i dubokog htenja
Zauvek nesta . . . Tvoja dela, mnenja,
Ideje - sve je iščezlo bez znaka,
Ko laka para večernjih oblaka:
Zablesnu jedva, već ih vetar hita —
Kuda će? zašto? otkud? — ko ih pita ...
5.
Od njih na nebu traga nema sada,
Kao od čežnje dečje beznadežne,
Kao od mašte, koju još nikada
On ne poveri brizi družbe nežne ...
I čemu, najzad? Nek zaborav sveta
Pokrije tuđe njemu postojanje:
Šta će ti venci njegovog priznanja
I trnje praznih njegovih kleveta?
Nisi mu sluga. Već od mladih leta
Njegove zbaci verige što kinje,
Ljubeć šum mora i muk stepe sinje —
6.
I mračnih gora hrbat oštrih kota ...
I gle, nad tvojom humkom neizvesnom,
Sve, čemu rad si bio za života,
Sjedini sudbu upravo čudesno:
Plavi se stepa, i srebrnom kitom
Ovenča Kavkaz njena polja nema;
Natmuren, on nad morem tiho drema,
Kao gorostas, poguren nad štitom,
Sluša skitače vale šta romore,
Dok neumorno šumi Crno more.
1839.
(M. S.)
NE VERUJ SEBI
Ne veruj nikad sebi, sanjaru moj mladi,
Ko rane, boj se nadahnuća .. .
Ono je - bunilo što bolna duša kadi,
II' ropske misli jadna kuća.
Nemoj u njemu zalud neba znak da išteš —
To krv vri, il' se telo čuje!
Što pre istroši život brigama što tište,
Razaspi napitak što truje!
Iskopaš li u duši svojoj, davno sveloj,
U zavetnome divnom času
Jer nepoznato, čisto, netaknuto vrelo,
Sa divnim zvucima u glasu –
Ti nemoj da ih slušaš, ni da im se predaš,
Bolje je preko toga preći:
Ne možeš stihom, niti rečima od leda
Njihovo značenje izreći.
Suoči 1' ti se duša s iznenadnom tugom,
II' ti s olujom strast pak svrati
Ni tada nikad nemoj s omamljenom drugom
Pred gozbu bučnih ljudi stati;
Gord budi. Stidi se da ma i jednog dana
Krčmiš čas gnev, čas tugu kletu,
I da pokazuješ još gnoj iz svojih rana
Ko čudo, ravnodušnom svetu.
Šta nas se tiču tvoje radosti il' seta?
Šta će nam tvoja uzbuđenja,
Sta će nam glupe nade tvojih mladih leta,
Zle jadikovke tvojih htenja?
Pogledaj kako razdragana masa ide
Što ustaljenu stazu uze;
Na svečanom se licu brige jedva vide,
I nigde nepristojne suze.
U stvari, nema takvog u tom ljudskom moru
Kog muka jednom bar ne svlada,
Ko nema makar jednu prevremenu boru,
Ko je bez zločina, il' jada! . . .
Smešno je za njih, veruj, kada počneš kleti;
Ti plačeš glasom starog zvona,
Ko našminkani tragičar kad strašno preti
Mašući mačem od kartona . . .
1839.
(M. S.)
TRI PALME
(Istočnjačka priča)
U arapskoj zemlji, sred peščane stepe,
Izrasle tri palme, ponosne i lepe.
Međ' njima iz zemlje što je žega spekla
Studena je voda sa žuborom tekla —
Skrivena u seni sa njihovih kruna
Od plamtećih zraka i letećih duna.
I leto za letom u muku se valja . ..
A umorni putnik iz daljnih zemalja,
Već usahlih usta, blagoslovom vođen,
U hlad i po vodu ni jednom da dođe.
I poče da vene od sunčevih žega
I raskošno lišće, i potok kraj njega.
Pa stadoše palme da Gospoda kore:
„Zar smo na svet došli da žege nas more?
Sred pustoši zalud mi rasle smo, cvale;
Dok vetrovi biju i zraci dok pale,
U radosti niko da oseti sve to?
Pa gde ti je pravda, o, nebo presveto!"
U plavoj se dalji već koji tren zatim
Koluti od peska pojaviše zlatni.
Medenice zvone u neskladnom horu,
Šarene se bale ko nebo u zoru,
Njišući se peskom, ko morima barke,
Kamile su išle iz pustinje žarke.
Lepršave pole od šatora skupih
Vijore kraj grba vrh kamila krupnih;
Tamnoputa ruka ih ponekad skine
I garavo oko iz nosiljke sine .. .
A Arapin tanki kroz nozdrve duva,
Razigrava pomno svog vranog pastuva.
I pastuv pod njime propne se i digne,
Pa skoči ko tigar kad strela ga stigne;
A nabori krasni jahaču s ramena
Rasuli se belo kao morska pena;
On juri i urla ko da je sred rata,
Pa koplje u trku i baci i hvata.
Karavan već stiže do palmi zelenih,
Zakonači, zatim, u njihovoj seni.
Dok posude srču i vodom se pune,
Sagibajuć gordo tri kudrave krune,
Pozdravljaju palme te nenadne goste,
A potok se stara da vodom ih ospe.
No tek što je tama nad pustinjom stala,
Na korenje drevno sekira je pala.
I padoše mrtve tri prastare palme!
Odeću im strgli dečaci bez čalme,
Istrupili, zatim, i stabla bez grana,
Pa ložili vatru do osvitka dana.
A kad su se magle na zapadu slegle,
Kamile se opet izgubiše negde;
Na besplodnom pesku, ko tužni kraj pada,
Pepeo još osta i sed i već hladan.
Ostatke je sunce dogorelo slepo
I razneli vetri svud peščanom stepom.
Na tom je sad mestu već pustoš, divljina –
Klokotav je izvor sam, bez hladovina;
On zalud od boga toliko hlad želi –
Jedino ga pesak zatrpava vreli,
I ćubasti kobac jedino još tu je
Da ubija plen svoj i tu da ga kljuje.
1839.
(M. S.)
NOVINAR, ČITALAC I PISAC
Les poetes ressemblent aux ours,
qui se nourrissent en sugant leur patte.
Inedit
(Piščeva soba; zavese spuštene. On sedi u velikoj fotelji kraj kamina. Čitalac, sa cigaretom u ruci, stoji okrenut leđima kaminu. Ulazi novinar.)
Novinar
Što ste bolesni milo mi je:
Jer u životu, vrevi sveta,
Ubrzo gubi i poeta
Božanstvo uma koje krije.
Razmeniv dušu za sitninu,
Jer utisci su duh mu stisli,
Postaje žrtva opštih misli.
Kad zabave ga večno brinu,
Kako da smisli zrelo delo?
Al' zato, samo, kakva sreća
Sustigne li ga kad nesreća
Da prognaju ga kud u selo,
Il' bolest snađe, al' ne kratka:
Iz njega odmah kao vrelo
Poteče tada pesma slatka!
Kićena, svoja draga seta
Ljubav u njemu odmah budi . . .
Šta pišete sad? Bar zbog ljudi
Objavite nam.
Pisac
Ništa
Novinar
Šteta!
Pisac
0 čemu mogu? Istok, jug —
U pesmu su već davno stali;
Već su se rulji narugali,
I hvalili su kućni krug;
Uznosili se k nebu sjajnom,
Obraćali se s molbom tajnom
Svi N N lepoj izvanrednoj —
I smučili se svi do jednog.
Čitalac
I ja ću reći — baš sam kivan
Na časopise . . . Na vas isto
(S njim se izmučih već načisto):
Hartija mu je, prvo, siva,
Mada i nije, možda, prašna;
S rukavicom ga samo možeš . . .
Štamparske greške — mili bože!
Pesme u njemu - pustoš strašna;
Reči bez smisla, osećanja,
Sve nategnuto - pusti kraju;
A hoćete li još priznanja:
I rime često nedostaju.
Umesto proze - prevod daju.
Al' nađete li ipak tamo
Priču da naška kada bude,
Onda se Moskvi smeju samo,
II' činovnike grde hude
Koga to oni opisuju?
Te razgovore gde li čuju?
Pa ako čak i na nas liče –
Mi ne želimo takve priče . . .
Kad će sred naše zemlje krasne,
Odbaciv fraze neprirodne,
Misli da nađu reči jasne
I strasti glase blagorodne?
Novinar
I ja to isto kažem, znajte.
Nezadovoljan sam kao i vi,
Za sve to muzu rusku krivim.
Kritiku moju pročitajte.
Čitalac
Znam, čitao sam. Vama smeta
Štamparska greška, slog, vinjeta,
Ciljate, vidim, još toliko
Na stvari koje ne zna niko
Zabavno bar da bude sve to!
Al' s mastilom vam, mog mi roda,
Ni žuči prave nema, eto,
Već samo teče mutna voda.
Novinar
Isto što i vi, i ja velim.
Nisam ja duše tako tvrde,
Ta ja te svađe i ne želim –
Al' šta da radim? ... Mene grde!
Šta biste vi u mojoj koži!
I niži sloj nas čita, molim:
Kad gole reči oštro složim,
Mnogo ko od njih baš to voli;
Ukus, i sve je relativno;
A plaćaju sve isto divno!
Ta verujte mi, sudba hita
Da svima breme da i brige.
Pa zar je lako da pročitam
Sve gluposti te, sve te knjige -
Zaključak za vas da izvedem
Da za čitanje i ne vrede! ...
Čitalac
Al' zato, nije 1' to divota,
Ima l’ od toga išta slađe,
Ako se delo kakvo nađe
Puno svežine i života!
Prijatelj, evo, moj, na primer:
Jezikom vlada izvanredno,
I osećanjem, mišlju, svime –
Obdaren je od boga štedro.
Novinar
Sve je to tako – al’ šta vredi:
Ne piše ništa pesnik bledi.
Pisac
A šta da pišem? . . . Dođe vreme,
Kad napusti me briga breme,
Rad s nadahnućem počne teći,
Kad um, kad srce mi se pali,
I rime skladne, kao vali,
Jedna za drugom tako blizu,
U slobodnom poteku nizu.
Izlazi divno sunce drago
Što dremež duše sjajem leči:
I zadojene misli snagom
Ko biserove nižu reči. . .
I kad slobodu pesnik ima
Da u budućnost počne let,
A plemenitim čistim snima
Umiven sine pred njim svet.
Osamljen uvek s tim delima,
Vine se s njima u visinu,
A potom mirne duše njima
Podloži vatru u kaminu.
Pa zar da dečja osećanja
Što meki san u meni budi
Umetnost primi za sazdanja?
Ismejaće ih samo ljudi. . .
Dođu mi, tako, teške noći:
Bez sna mi gore, suze oči,
Srce mi steže neka žudnja;
S drhtajem moja ruka studna
Pripija jastuk licu bliže;
Strah mi na glavi kosu diže;
Kriknem ko bolan, ludo kriknem,
Na jeziku mu opet nikne –
Da nemoćan sam, poput plena –
Zaboravljeni niz imena;
Zaboravljene davno crte
Po glavi mi se opet vrte
I sve to opet nije sena:
U oku - ljubav, usna - laže,
A veruješ im, protiv volje,
Jer je i bolno, no i bolje
Kada se stare rane draže . ..
I tada pišem. Savest kliče,
Srditu pamet pero pita:
Sablažnjive se predu priče
Iz misli tajnih, dela skrita;
Razvratne slike niču tada,
Predanja glupa mladih dana,
I nekorisno i bez nada –
U viru strasti pokopana,
U neprimetnom, dugom boju
S lažljivicama, svetom praznim,
Uz lažno crnu sumnju moju,
Sred lažno sjajnih nada maznih.
Slučajni sudac, nepoznati,
Tuđu ću tajnu lako dati
I u pristojnost porok skriven
Predaću ljazi ja dubokoj;
Za milost, surov, neću znati. ..
Al' stvarno, retke ove žive
Pred nespremno još, čisto oko
Ja neću smeti da iznesem . . .
Kakve da pišem, onda, pesme?
Što da se svađam s ruljom hladnom,
U dušmanina da me broje,
Pa da nazovu psovkom gadnom
I proročanske reči moje?
Da otrov tajni s toplog lista
U snove dece srca čista
Unese nemir, da ih vuče
U moje bujne vode mučne?
O, neću san taj zabranjeni
Uvrteti u svoju glavu,
I po toliko skupoj ceni
Neću da kupim vašu slavu . . .
1840.
(M. S.)
* * *
Prvi januar
Koliko samo puta, kad kao kroz san
Posmatram šaren skup što bruji, razigran,
Zanesen muzikom što ječi,
I kada pristojnošću ukočeni puk
Bezdušne nosi maske, i vri divlji zvuk
Naizust naučenih reči,
I kada taknu meni hladne ruke dve
Lepojki gradskih ruke, koje su za sve
Već stekle hrabrost poodavno —
Dok toncm prividno u sav taj blesak tašt,
Dušu mii obvija minulih snova plašt,
Prošlosti šumorenje tavno.
I uzmognem li načas da utonem u san,
Ko slobodna ptica tad u davni dan
Letim kroz svoje uspomene,
I sebe u detinjstvu opet vidim svom:
Pohodim draga mesta: spahijski visok dom
I kutak bašte zapuštene.
Zelen se po jezercu raširio sag,
A za njim selo dimi se, i maglen trag
Lebdi nad poljima dalekim.
Alejom tamnom krećem; zrak večernji, čist,
Proviruje kroz džbunje, a žuti mi list
Šušti pod koracima mekim.
I čudna bol me tišti: u misli mi sja
Njen lik, i tada plačem, tada volim ja,
Volim stvorenje mašte žarke,
Sa očima što plavog plamena su stan,
Sa procvalim smeškom, kao kad mladi dan
Prvi sjaj prospe na šumarke.
Gospodar divnog carstva što jedini ga znam,
Duge sam časove prosedeo ja sam
I njih se spominjem još živo,
Dok pritiska me strasti i teških sumnji splet -
Tako i otok sveži širi se kao cvet
Netaknut used mora sivog.
Kad otkrije mi varku otrežnjenja čas
I u huci ljudskoj utihne sna mog glas,
Tog nezvanog na praznik gosta –
O, kako bih da smutim u veselosti njih,
Da drzak, pun gorčine, moj železni stih
Jetko im tad odseče: dosta!...
1840.
(N. B.)
* * *
Mlad si, i od te kose tamne
Tamniji nije ni mrak noći,
Ko dan ti sjaju oči plamne
Kad razdragane sretnu oči.
Ne voliš drugovanje s tugom,
Smešnom se uvek smeješ glasno,
Što detinjarija je drugom,
Za srce tebi je priraslo.
Prepušten ćudi vala mutnih,
Daleko od svih davnih nada,
Kao zaboravljeni putnik,
Ja sam za svoje tuđin sada.
Niz sanja opet iskrsava
Što život moj su prevarile,
I – rođen ne zbog zaborava –
Prepoznajem im crte mile.
Izmenilo ih nije vreme,
Iste su – ja sam biće drugo.
Zašto mre sve što raduje me,
A živi sve što mori tugom?
1832.
(N.B.)
SPOR
U pjesmi 'Spor' Ljermontov alegorijski govori o pokoravanju Kavkaza od strane Rusije
Jednom, između dva brata,
Iznad mnogih gora,
Izmeđ Kazbeka i Šata*
Došlo je do spora.
„Pazi!" - Kazbeku je reko
Osedeli Šate –
,,Pao si pred tim čovekom,
Teško tebi, brate!
Napraviće čađne kuće
Preko tvojih strana;
Sekirom će da te tuče
Svakog božjeg dana;
Tražiće u tebi zlato,
Lopatom te bosti,
Prekopaće, ko kroz blato,
Put kroz tvoje kosti.
Već vidimo karavane
(i to nas baš plaši)
Gde vladahu magle rane,
I orli krstaši.
Lukavi su ljudi! Mada ...
Pre je drugo bilo:
Pazi! Mnogo ih je sada!
Istok preti silom!"
- Istoka se ja ne bojim! -
Reče Kazbek prek -
Tu rod ljudski spi snom svojim
Već deveti vek.
Vidi, penu vina slatkih,
U platana seni,
Preko šalvara bogatih
Lije Gruzin sneni;
I u dimu od nargila,
Sred cvetnog divana
Gde fontane šire krila,
Spi svet Teherana.
Jerusalimu kraj nogu,
Nekadašnji raj,
Spržen u čast moćnom bogu,
Leži mrtvi kraj.
Dalje, večito u žari,
Umiva Nil žut
Groblja carskog mermer stari,
Mrtvog carstva kut.
Beduini već ne jezde,
Za bitke ne mare,
Pevaju i broje zvezde,
Slave svoje stare.
Svud gde god mi pogled sleće
Mir i dremež vlada.
Ne! Taj stari Istok neće
Nikad da me svlada! —
,,S hvalisanjem još ne nagli!" —
Sat mu stari veli –
„Gle, na severu, u magli,
Već se nešto beli!"
Od te vesti se junačni
Zbuni Kazbek sed;
Pogleda na sever mračni,
Uzbuđen i bled;
U nedoumici gleda,
Crnih misli pun:
Krenulo se sve odreda,
Svuda jek i šum.
Od Dunava do Urala
Čuje strašni zvuk,
Silna vojska poljem pala,
Sve sam ljuti puk;
Dok perjanice se nižu
Nalik stepskom cvetu,
Šareni ulani dižu
Prašinu u letu;
Hrle bataljoni vojni,
Cvršće nego breg,
Doboš lupa pohod bojni,
Napred nose steg.
Baterije jure, trešte,
U bronzanom stroju,
Fitilji se dime, blešte,
Ko uoči boju.
Oproban u ranoj jari,
Prekaljeni vuk,
Vodi ih general stari,
Režuć okom puk.
Hrle pukovi, junaci
Šumni kao reka,
Sporo-strašni, ko oblaci —
Istok ih još čeka.
Kazbek, mučen slutnjom ružnom
Kao teškim snom,
Pokuša da broji tužno —
Ne uspe ni to.
Setnim okom tad još pređe
Kraj gde bila širi,
Nabi šubaru* na veđe —
Pa se navek smiri.
1841.
(M. S.)
SUŽANJ
Ljermontovljev rođak i prijatelj Šan-Girej u uspomenama bilježi da je ’Sužanj’ nastao februara 1837, u vrijeme kad se pjesnik nalazio u zatvoru zbog ’Pjesnikove smrti’: „Mišel je tražio da mu se hljeb zavija u suvu hartiju i na tim komadima papira je pomoću vina, gara iz peći i drvceta od šibice napisao nekoliko stvari. ,Kad se zatalasa požutela njiva', ,Sad, Majko Božija, molim se plameno', ,Susede tužni, ma ko ti bio' i preradio je staru ,Otvorite zatvor samo'."
Otvorite zatvor samo,
Nek' mi opet svane dan,
Crnooku k meni amo,
I nek' dođe konjić vran!
Uz lepojku ja ću stati,
Celov ću joj slatki dati,
Na konja ću zatim, mrk,
I put stepe ću u trk.
Ali rešetke sam steko,
S katancima vodim spor;
Crnooka je daleko
I skriva je sjajni dvor;
Dobri konj sam poljem brodi,
Nezauzdan, na slobodi
Juri srećan, žustar, lep,
Dok mu vetar mrsi rep.
Usamljen sam - nema nada:
Svuda samo goli zid,
S kandila mi svetlost pada,
Mrtvim ognjem pije vid;
Samo čujem: iza vrata
Isti korak, isti broj -
To sred noćnog muklog sata
Šeta nemi stražar moj.
1837.
(M. S.)
PESNIK
Sija moj ljuti handžar pozlatom opaljen,
Pouzdan drugar poput brata;
Tvrd kao kremen, u dubokoj tajni kaljen -
Nasledstvo Istoka i rata.
Dugo sred gora služio je gazdu
Ne tražeć ništa za to tamo;
Nije kroz jedna prsa zasekao brazdu,
Nit jedan pancir probo samo.
Delić zadovoljstva, poslušan put roba,
Bio je hitar i bez mana,
I bogat ukras bi mu bio u to doba
Odeća nedostojna, strana.
Kraj Tereka ga kozak podigao smeli
Sa hladnog leša gospodara;
I dugo je još zatim nošen kroz svet beli
U šatri Jermenina stara.
Bez kanije je sada oklepane svoje
Taj saputnik junaka jadan;
Sija ko igračka sa zida, zlatne boje —
Bez slave, nepotreban, hladan!
Niko niz sečivo da brižnom rukom ma'ne
Pa da ga miluje i briše.
I njegov natpis, s molitvom pre zore rane,
Ne čita pomno niko više .. .
Nije l i tebi vek mekušaca, poeto,
Odneo smisao i zavet
Kad si za zlato dao vlast nad celim svetom,
Koju on prima kao savet?
Nekad su tvoje reči činile kraj miru,
Njihovi zvuci srca boli;
Bejahu ljudima ko pehari na piru,
Isto što tamjan, kad se moli.
Tvoj stih, ko božji duh su znali milioni,
Kad zvuk se misli tvoje javlja
Ko jeka sa zvonika gradskih, kad se zvoni
U dane nevolja i slavlja.
No običan tvoj jezik ne sviđa se nikom -
Nas žiške raduju i laži;
Kao lepota trošna, trošni svet je sviko
Da svoje bore ružem blaži. . .
Proroče ismejani, da l ćemo te čuti,
Il više na glas iskušenja
Nećeš iz kanije da trgneš handžar ljuti,
Prekriven rđom od prezrenja?
1838.
(M. S.)
SAN
U podnevnoj jari, na tlu Dagestana,
Sa metkom sred grudi ja zatvorih oči.
A sve se još puši duboka mi rana,
Dok krv se iz mene u kapima toči.
Sam ležah u pesku sred vrele doline;
Zbijeno mi stenje u pogledu sja:
Oprljilo sunce rub žute planine,
Pa žeže i mene — no mrtav sam ja.
I usnih tad gozbu u rodnome kraju
Gde radosno plamti u ognjima cela;
Med' ženama mladim, u cveću i sjaju,
Da vesela priča o meni se prela.
Al' jedna je tamo van priča tih bila
I sedela sama sa mišlju dubokom,
I šta li je samo ta lepojka snila,
Kad tuga joj tako ispunjava oko;
Da, ona je snila sad kut Dagestana,
Leš znani što leži za pšeničnom stazom:
Sred grudi mu dimi i crni se rana,
A krv mu se toči sve hladnijim mlazom.
1841.
(M. S.)
JUNAK NAŠEG DOBA
(Ovaj roman se smatra začetnikom psihološkog romana i svrstan je među najbolja djela devetnaestog vijeka.)
PREDGOVOR
U svakoj knjizi predgovor je prva, a istovremeno i poslednja stvar; on treba ili da objasni cilj dela ili da bude opravdanje i odgovor na kritike. Ali čitaoce obično ne zanima moralni cilj ili novinski napadi, zato i ne čitaju predgovore. Ipak je šteta što je to tako, osobito u nas. Naša publika je još tako mlada i naivna da ne razume basnu ako nema na kraju naravoučenija. Ona ne pogađa šalu, ne oseća ironiju; ona je, jednostavno, rđavo vaspitana. Ona još ne zna da u pristojnom društvu i u pristojnoj knjizi nema mesta otvorenoj grdnji; da je savremeno obrazovanje pronašlo mnogo oštrije, skoro nevidljivo, pa ipak smrtonosno oruđe, koje, pod vidom laskanja, nanosi tačan udarac koji se ne može izbeći. Naša publika je slična nekom palančaninu koji, kad čuje razgovor dvojice diplomata, pripadnika neprijateljskih dvorova, stekne uverenje da svaki od njih vara svoju vladu u ime izvanredno nežnog uzajamnog prijateljstva.
Ova je knjiga nedavno doživela to da su neki čitaoci, pa i časopisi, doslovce poverovali značenju njenih reči. Poneki su se ozbiljno i strašno uvredili što im daju za primer tako nemoralnog čoveka kakav je Junak Našeg Doba; drugi su veoma fino uočili da im je pisac prikazao svoj portret i portrete svojih poznanika... Otrcana i jadna šala! Ali Rusija je očigledno već tako stvorena da se u njoj sve menja osim sličnih gluposti. Čak i najčarobnija bajka neće izbeći prekor da joj je cilj bio uvreda ličnosti!
Junak Našeg Doba je, uvažena gospodo, doista slika, ali ne jednog čoveka: to je slika koja predstavlja sve poroke naše generacije u punom njihovu razvoju. Vi ćete mi prigovoriti da čovek ne može biti tako rđav, a ja ću vam odgovoriti da kad ste već verovali u mogućnost postojanja svih tragičnih i romantičnih zločinaca, zašto ne biste poverovali u realnost Pečorina? Ako ste se divili mnogo gorim i ružnijim izmišljanjima, zašto ovaj karakter, čak i kao izmišljen, nije naišao kod vas na razumevanje? Možda je to zato što u njemu ima više istine nego što biste vi želeli?...
Vi ćete reći da moral time ništa ne dobija? Oprostite. Dosta su ljude hranili slatkišima; pokvario im se stomak od toga; potrebni su gorki lekovi, ljuta istina. Međutim, nemojte posle ovoga misliti da je pisac ove knjige ikad imao oholu nameru da popravlja ljudske poroke. Ne dao bog da bude takva neznalica! Jednostavno, bilo mu je prijatno da slika savremenog čoveka kako ga on shvata i na kojeg je suviše često nailazio, na svoju i vašu nesreću. Dovoljno je i to što je na bolest skrenuta pažnja, a kako je treba izlečiti — sam bog zna!
.................................................. .................................................. ..........................................
odlomci iz romana
— Slušajte, Maksime Maksimiču, imam nesnosan karakter. Da li sam tako vaspitan, da li me je bog tako stvorio, ne znam; znam samo da ako sam ja uzrok nesreće drugih ljudi, onda sam i sam isto tako nesrećan; razume se, to je jadna uteha za njih, ali to je tako. Još dok sam bio sasvim mlad, od onog trenutka kad sam otišao iz rodne kuće, počeo sam žestoko da uživam u svim zadovoljstvima koja čovek može da dobije za novac i, razume se, ta zadovoljstva su mi ubrzo ogadila. Zatim sam krenuo u visoko društvo, i to društvo mi je takode uskoro dojadilo; zaljubljivao sam se u divne lepotice, i one su me volele, ali je njihova ljubav samo dražila moju maštu i moje samoljublje dok mi je srce ostajalo prazno... Počeo sam da čitam, da učim pa mi i nauka dosadi; video sam da ni slava ni sreća nimalo ne zavise od toga, jer su najsrećniji ljudi — neznalice, a slava — to je uspeh, i da bi ga čovek postigao, treba da bude samo vešt. Onda mi je sve postalo dosadno... Uskoro su me premestili na Kavkaz: to je bilo najsrećnije doba moga života. Nadao sam se da mi ne može biti dosadno kad dospem pod metke Čečenaca, ali uzalud; posle mesec dana tako sam navikao na njihov fijuk i na blizinu smrti da sam stvarno više pažnje obraćao na komarce — i postalo mi je još dosadnije nego pre, jer sam izgubio i poslednju nadu. Kad sam video Belu u svojoj kući, kad sam, držeći je prvi put u krilu, ljubio njenu crnu kosu, ja, budala, pomislio sam da je ona anđeo kojega mi je poslala milosrdna sudbina... Opet sam se prevario: ljubav divljakinje nije mnogo bolja od ljubavi ugledne gospođe; neznanje i jednostavnost jedne isto tako dosadi kao i kaćiperstvo druge; da vam pravo kažem, ja je još volim, ja sam joj zahvalan za nekoliko divnih trenutaka, daću za nju svoj život, ali — dosadno mi je s njom... Jesam li ja ludak ili zločinac, ne znam, ali je tačno da sam isto tako dostojan sažaljenja, možda i više nego ona; moju je dušu pokvario svet, imam nemirnu maštu i nezasitno srce; svega mi je malo; na tugu isto tako lako naviknem kao i na uživanje, i život mi postaje prazniji iz dana u dan; ostalo mi je samo jedno sredstvo: da putujem. Čim bude mogućno, otputovaću, samo ne u Evropu, sačuvaj bože! Otići ću u Ameriku, u Arabiju, u Indiju... možda ću negde umreti uz put. Uveren sam bar da poslednja uteha neće tako brzo nestati, pomoći će oluje i rđavi putevi.
.................................................. .................................................. ......................
Imam urođenu strast da protivrečim; čitav moj život bio je samo lanac tužnih i neuspelih protivrečnosti srcu ili razumu. Prisustvo oduševljenog čoveka obavija me bogojavljenskom hladnoćom, a mislim da bi česte veze s apatičnim flegmatikom stvorile od mene strasnog sanjalicu. Priznajem i to da se u mome srcu u tom trenutku javilo neprijatno, ali poznato osećanje: to je bila zavist: otvoreno kažem ,,zavist", jer sam navikao da sebi sve priznajem. I teško da će se naći mladić koji kad sretne lepu ženu na koju je skrenuo dokonu pažnju i koja je odjednom otvoreno u njegovu prisustvu obratila pažnju na drugog, njoj takode nepoznatog čoveka, teško, kažem, da se može naći takav mladić (razume se, koji je živeo u visokom društvu i navikao da ugađa svom samoljublju) koga to ne bi neprijatno iznenadilo.
.................................................. .................................................. .................................
Da, ona nije ružna... Samo, pripazi se, Grušnjicki! Ruske gospođice u većini slučajeva interesuju se samo za platonsku ljubav, ne mešajući s njom misao o udadbi; a platonska ljubav je najnemirnija. Reklo bi se da kneginjica spada među one žene koje žele da ih zabavljaju; ako joj dva minuta uzastopce bude kraj tebe dosadno, propao si zauvek: tvoje ćutanje treba da izaziva njenu radoznalost, a tvoj razgovor nikad ne sme potpuno da zadovolji tu radoznalost; ti moraš svaki čas da je uznemiravaš; ona će radi tebe deset puta prezreti javno mnenje i reći će da je to žrtva i da bi sebe nagradila za to, počeće da te muči — a zatim će jednostavno reći da ne može da te podnosi! Ako nad njom ne stekneš vlast, onda ti čak ni prvi poljubac neće dati prava na drugi; ona će s tobom flertovati do mile volje, a posle dve godine udaće se za neku rugobu, iz poslušnosti prema svojoj mami, i počeće sebe uveravati da je nesrećna i da je volela samo jednog čoveka, to jest tebe, ali da nebo nije htelo da je sjedini s njim zato što je on nosio vojnički šinjel, iako je pod tim debelim, vojničkim šinjelom kucalo strasno i plemenito srce...
Da, već sam prošao kroz onaj period duševnog života kad se traži samo sreća, kad srce oseća potrebu da nekoga voli snažno i strasno: sad hoću samo da budem voljen i to od njih nekoliko: čini mi se da bi čak i jedna stalna ljubav bila dovoljna; žalosna navika srca!...
Jedno me je uvek čudilo: nikad nisam bio rob ljubljene žene. Naprotiv, uvek sam sticao vlast nad njenom voljom i srcem, nimalo se za to ne brinući. Zašto to? Da li zato što mi nikad ni do čega nije osobito stalo, a one su se uvek bojale da me ne izgube? Ili je to magnetski uticaj snažnog karaktera? Ili nikako nisam uspeo da naiđem na ženu s upornim karakterom?
Priznajem da zaista ne volim žene s karakterom: to nije njihova stvar!...
Zaista, setio sam se sada da sam samo jednom voleo ženu čvrste volje, koju nikada nisam mogao pobediti... Rastali smo se kao neprijatelji — a da sam je sreo pet godina kasnije, možda bismo se rastali drukčije...
.................................................. .................................................. ..............................
Uto je kneginjica Meri prestala da peva. Pohvale su se čule sa svih strana; prišao sam joj poslednji i rekao prilično nemarno nekoliko reči u pogledu njenoga glasa.
Napravila je grimasu, napućila donju usnu i poklonila se vrlo podsmešljivo.
To je utoliko laskavije po mene — reče ona — jer me uopšte niste slušali... Ali vi, možda, ne volite muziku?...
Naprotiv... osobito posle ručka.
Grušnjicki je u pravu kad kaže da imate veoma prozaičan ukus: i ja vidim da volite muziku samo u vezi s jelom...
Opet grešite: ja nisam gurman, imam vrlo loš stomak. Ali me posle ručka muzika uspavljuje, a spavanje posle ručka je vrlo zdravo; prema tome, ja volim muziku iz medicinskih razloga. A uveče, naprotiv, ona me suviše nervira: ili sam tada suviše tužan ili suviše veseo. I jedno i drugo je zamorno ako nema nekog pozitivnog razloga za tugu ili radost, uz to, tuga je u društvu smešna, a suviše velika veselost nepristojna.
.................................................. .................................................. ........................
A ipak postoji neizmerno uživanje osvojiti mladu, tek rascvetalu dušu! Ona je kao cvetić čiji najbolji miris isparava u susret prvom sunčevu zraku; treba ga otkinuti upravo u tom trenutku i kad se dovoljno zasitiš njegovim mirisom, baciš ga na put: možda će ga neko podići. Osećam u sebi tu nezasitu žudnju koja guta sve na šta naiđe na svom putu: gledam na tuđe patnje i radosti samo u odnosu na sebe, kao na hranu koja održava snagu moje duše. Ja nisam više u stanju da ludujem pod uticajem strasti; okolnosti su već davno ugušile moje častoljublje, ali se ono manifestovalo u drugom obliku, jer častoljublje nije ništa drugo do težnja za vlašću, a moje glavno uživanje jeste u tome da potčinim svojoj volji sve što me okružava; buditi prema sebi osećanje ljubavi, odanosti i straha — zar to ne predstavlja prvi znak i najveću pobedu vlasti? Biti za nekoga uzrok patnji i radosti, nemajući na to baš nikakvog prava — zar nije to najslađa hrana naše gordosti? A šta je sreća? Zadovoljena gordost. Kad bih smatrao, da sam bolji i moćniji od svih na svetu — bio bih srećan; kad bi me svi voleli, našao bih u sebi beskrajni izvor ljubavi. Zlo rađa zlo; prva patnja daje ideju zadovoljstva u mučenju drugoga; ideja zla ne može da uđe u čovekovu glavu a da on ne poželi da je primeni u stvarnosti: ideje su organski stvorovi; rekao je neko; njihovo rodenje već im daje oblik, a taj oblik je delatnost; onaj u čijoj se glavi stvorilo više ideja, taj je i aktivniji od drugih, zato genije koji je prikovan za činovnički sto mora da umre ili poludi, isto kao što i čovek snažne građe umre od kaplje ako mora da sedi dugo i skromno se ponaša.
Strasti su ideje u prvom svom razvitku; one pripadaju mladosti srca i glup je onaj koji misli da će ga one uzbuđivati celog života; mnoge mirne reke počinju kao bučni vodopadi, ali nijedna ne juri i ne penuša se sve do mora. Taj mir je često znak velike, mada prikrivene snage; dubina i potpunost osećanja i misli ne dopuštaju lude zakose; duša, pateći i uživajući, polaže sebi strog račun i uverena je da tako mora biti; ona zna da će je stalna sunčeva vrelina sasušiti ako ne bude oluje; ona se prožima sopstvenim životom — neguje i kažnjava sebe kao omiljeno dete. Samo u tom najvišem stadijumu samosaznanja čovek može da oceni božje pravosuđe.
……………………………………………………………………………………………
Pa šta, ako treba umreti — neka umrem: gubitak neće biti veliki za ovaj svet, pa i meni samome je već prilično dosadno, ja sam kao čovek koji zeva na zabavi i koji ne ide da spava samo zato što njegova kola još nisu stigla. Ali kola su spremna. Zbogom!
Prebiram po sećanju svoju prošlost i pitam se nehotično; zašto sam živeo? S kakvim ciljem sam se rodio?... A sigurno je taj cilj postojao i sigurno mi je bilo predodređeno nešto veliko, jer u duši osećam neizmernu snagu; ali nisam odgonetnuo šta mi je to predodređeno, zavele su me prazne i nezahvalne strasti; iz njihova ognja izišao sam čvrst i hladan kao gvožde. Ali sam zauvek izgubio elan plemenitih težnji, najbolji cvet života. I otada koliko sam već puta igrao ulogu sekire u rukama sudbine! Kao oruđe kažnjavanja padao sam na glave osuđenih žrtava, često bez mržnje, uvek bez sažaljenja... Moja Ijubav nikome nije donela sreće, jer ništa nisam hteo da žrtvujem za one koje sam voleo, voleo sam radi sebe, radi svog vlastitog zadovoljstva; zadovoljavao sam samo neobičnu potrebu svoga srca, gutajući pohlepno njihova osećanja, njihovu nežnost, njihove radosti — i nikad se nisam mogao zasititi. Tako mučen glađu, iznemogao, zaspi čovek i vidi pred sobom divna jela i penušava vina, on guta s oduševljenjem vazdušaste poklone mašte i čini mu se da mu je lakše... ali čim se probudi, fantazija se izgubi... i ostaju samo dvostruki glad i očaj!
A možda ću sutra umreti!... Na zemlji neće ostati nijedno stvorenje koje bi me potpuno razumelo. Jedni smatraju da sam gori, drugi da sam bolji nego što sam u stvari... Jedni će reći: bio je dobar čovek, drugi — nitkov. I jedno i drugo biće načeto. Vredi li posle toga živeti? Pa ipak, živiš iz radoznalosti; očekuješ nešto novo... To je smešno i jadno!
.................................................. .................................................. ......................
I sad ovde, u ovoj dosadnoj tvrđavi, često razmišljam o prošlosti i pitam samoga sebe zašto nisam hteo da pođem onim putem koji mi je sudbina ukazala, gde su me očekivale tihe radosti i duševni mir... Ne! Ja ne bih mogao tako živeti. Ja sam kao mornar koji je rođen i odrastao na palubi razbojničkog broda: njegova duša se stopila s burama i bitkama, izbačen na obalu on se dosađuje i muči, ma koliko ga privlačio senoviti šumarak, ma koliko sijalo mirno sunce; on celi dan šeta po pesku na obali, sluša jednolični šum talasa i zagleda se u maglovitu daljinu: neće li se pojaviti tamo, na bledoj liniji koja odvaja modru pučinu od sivih oblaka, željeno jedro, najpre slično krilu galeba, ali koje se malo-pomalo odvaja iz pene talasa i ujednačenim kretanjem približava praznom pristaništu.
Sie liebten sich beide, doch keiner
Wollt'es dem andern gestehn.
Heine
Oni su se voleli ljubavlju nežnom, dugom,
S burnom, bezumnom strašću i s predubokom tugom.
No izbegavahu se ko dušmani, i hladni,
Prazni behu im susreti iznenadni.
U patnji ponositoj rastaše se bez reči
I mili lik tek u snu ponekad viđali su.
I dođe smrt: na onom svetu se nalazeći,
U novom tom životu prepoznali se nisu.
1841.
(N. B.)
MOJ DEMON
Pisci studija o Ljermontovljevom djelu često osjećaju potrebu da brane pjesnika od „dekadentnog pesimizma". Onda obično ističu grčevitu žed Ljermontovljevog lirskog junaka za životom, svojevrsni prkos i borbenost koja dominira u odnosu prema zlu kod toga junaka. Kad se pođe tom logikom tumačenja Ljermontovljeve lirike, onda pada u oči da u pjesmi „Pođem tako, sam sred puta toga" i tada kad dođe do zagovaranja smrti kao stanja u kojem se jedino može naći sloboda i spokojstvo, Ljermontov ne napušta ideju o intenzivnom življenju - taj njegov „zaborav i san" van života ne bi smio da bude „onaj hladni san iz rake", nego „san" koji će obezbijediti: „Da mi vječno žive grudi lake, / Da mi prsa pimi tihi dah; / Da svu noć, sav dan mi uho gaji, / Slatkim glasom pjesma budi strast, / Da me tarno gde me život svaii / Večno senom čuva šumni hrast."
Aii, bilo da Ljermontova doživljavamo kao pjesnika u čijoj lirici dominira pesimizam, biio da prihvatamo mišljenje o tome da je on, u suštini, optimista jer njegova nepokornost prema svemu što odbacuje do kraja života ne jenjava ili, pak, da dođemo do zaključka, koji je, izgleda, najprihvatijiviji, da Ljermontov ima pjesama u kojima izražava krajnji pesimizam, naporedo s pjesmama koje gotovo feniksovski, iz pepela, u pozivanju na borbu, u nemirenju otvaraju perspektive, dakle, bilo da zastupamo jedno, drugo iii treće mišljenje, ipak ćemo se svi složiti u sledećem: Ljermontov, odnosno njegov lirski junak je čovjek tragično prikovan okolnostima iz kojih će uzalud žuđeti za nečim čega nema, ali bi ga mogio biti? I mjesto i uloga pjesnika u životu jedna je od tema koja Ljermontova takođe interesuje. Ljermontovijevo shvatanje uloge pjesnika, romantičarsko u osnovi, u cjelini se nadovezuje na koncepciju u ruskoj poeziji ranije izraženu u dekabrističkoj literaturi. Zato je i za Ljermontova pjesnik - aktivni borac za dobro ljudi i naroda.
Pjesmu iz 1838. godine sa naslovom Pesnik Ljermontov će, tako, izgraditi na paraleili između pjesnika i ubojitog handžara. Od pjesnika će tražiti da bude „novgorodsko zvono" koje je nekada u Novgorodu narodu davalo znak za uzbunu.
Sva zla su njemu u prirodi.
Dok luta među oblacima,
Sudbonosna mu bura godi,
Dubrava šum i reka plima.
Međ' listovima žutim, svelim
Njegov je presto nepokretan;
Tu sred oluja zanemelih
On sedi turoban i setan.
Nepoverenje usađuje,
Nevinu ljubav s mržnjom gazi,
Sve molbe hladno odbacuje,
Ravnodušan i krv kad spazi,
Strastima suzbija žestokim
Sva osećanja on visoka,
A muza nadahnuća krotkih
Boji se nezemaljskog oka.
1829.
(J. J.)
* * *
Ne pomišljaj da treba da me žale,
Mada su tužne moje reči sada.
Ne! Sve su moje grozne muke - male,
Tek predosećaj mnogo većih jada.
Mlad sam, ali u srcu zvuci kipte
I Bajrona bih dostignuti hteo;
Duša nam ista, patnje su nam iste,
O, kad bi nam se isti usud spleo.
Zaborav tražim, ko on, i slobodu,
Još detetom je duša plamtela i meni,
Smiraj u gori ljubljah, zapenjenu vodu,
I urlik bura nebeskih i zemnih.
Misao jedna progoni me svuda,
Ko on, uzalud za spokojstvom žudim.
Osvrnem li se - prošlost mi je huda
Gledam li napred - nigde bliskih ljudi!
1830.
(J. J.)
NE NISAM BAJRON
Ne, nisam Bajron, ja sam drugo,
Prognanik, kakvih malo ima,
Putnik, ko on, kog svet ne prima,
Al’ ruska duša, s ruskom tugom.
Ko počne pre, taj pre i pada
Šta li ću pre do sudnjeg dana,
U duši! – groblje mojih nada
Ko tovar na dnu okeana.
Ko će da sazna tajne tvoje,
Moj okeanu? Ko će, glasan,
Da kaže svetu misli moje?
Jesam li bog ja, ili – šta sam?
1832.
(M. S.)
* * *
Pođem tako sam sred puta toga;
Drum kremenit kroz maglu se sja;
Noć je tiha, pustoš sluša boga,
Sjajne zvezde besede bez sna.
Dok na nebu svetli praznik vlada,
Uz sjaj plavi, zemlja spi pod njim...
Što je meni tako teško sada?
Da l' šta čekam? Žalim li za čim?
Od života već ne tražim ništa,
I ne žalim minuli svoj dan;
Tražim još slobodu, i mir ištem!
Tražim samo zaborav i san!
Al' ne onaj hladni san iz rake...
Zadnji san bih hteo tako plah,
Da mi večno žive grudi lake,
Da mi prsa puni tihi dah;
Da svu noć, sav dan mi uho gali,
Slatkim glasom pesma budi strast,
Da me tamo gde me život svali
Večno senom čuva šumni hrast!
1841.
(M. S.)
i u prevodu Dobriše Cesarića:
Sam u noći idem prema drumu,
Što kroz maglu ljeska se u gori.
Sad pustinja nijemo sluša boga,
I sa zvijezdom zvijezda sada zbori.
Veličanstvom sijaju nebesa,
Plavim sjajem nebo zemlju zali.
Što to bolno osjeća mi srce?
Čeka l' nešto il' za nečim žali?
Ne nadam se ničem od života,
Niti žalim za ičim što minu.
Samo mira tražim i slobode,
Zaspat žudim – nestati u tminu.
Al' ne žudim hladni san mrtvaca;
Zauvijek usnut ja bih htio tako,
Da mi život u grudima dršće
I da grudi dišu mi polako.
Da noć i dan, mazeći mi uho,
O ljubavi slatki glas mi zbori
Da nada mnom silan, vječno zelen,
Stari hrast se njiše i šumori.
KOZAČKA USPAVANKA
Spavaj, čedo, tiću krasni,
Buji, baji, paji.
Mesec se nad tobom jasni
Tiho, tiho taji.
Ja ću bajku da ti sročim,
Pesmicu da spevam:
Spavaj, spavaj, sklopi oči,
Buji, paji, snevaj.
Niz kamenjar Terek teče,
Šušte vali žuti,
Zli Čečenac svako veče
Oštri handžar ljuti;
Al' otac je ratnik stari,
U bitkama kaljen:
Spavaj, čedo, i ne mari,
Buji, paji, dalje.
Znaćeš i ti sreću mušku,
I sve čari rata;
Zametnućeš smelo pušku,
Pojahaćeš hata.
Je ću sedlo da ti spremim,
Izvešću ga svilom...
Spavaj, sine, blago meni,
Buji, paji, milo.
Kozak ćeš se majci zvati,
Junak ćeš mi biti.
Ja ću poći da te pratim,
Mahnućeš mi i ti...
Koliko će suza vrelih
Potom da mi line!...
Spavaj, anđele moj beli,
Buji, paji, sine.
Uvenuću sva od tuge,
Do kraja tog rata.
Moliću se dane duge,
A noću da gatam;
Pomisliću da te more
Čežnjom tuđi kraji...
Spi, dok ne znaš brižne zore,
Buji, buji, paji.
Ikonu ti svetu mogu
Dati za put slavi:
Ti je, moleći se Bogu,
Ispred lica stavi,
Pa se majke seti svoje
Pre no u boj odeš...
Spavaj, čarno oko moje,
Buji, paji, rode.
1840.
(M. S.)
PALESTINSKA GRANA
Reci mi, gde u Palestini
Rasla si, grano, gde si cvala?
Na kome bregu il' dolini
Ukras si bila, grano mala?
Da l' kraj brzaka te Jordana
Gladio sunčev zračak žuti,
Il' te u gori tvog Libana
Ljuljao noćni vetar ljuti?
Živi l' ti palma još i sada?
Mami li prolaznike isto
Iz pustinje gde žega vlada,
Glavom obraslom krupnim listom?
Ili je, neutešno sama,
Uvela kao i ti sada,
I žuti prah, ko žuta tama,
Na njeno suho lišće pada? . . .
Reci: ko pobožnom te rukom
Donese k nama, ko te uze?
Da l' često plaka skrhan mukom?
Čuvaš li tragove te suze?
Il' božje vojske vojnik predan
On beše, vedra čela stroga,
Dostojan uvek, ko ti neba
Pred ljudima i ispred Boga?
Pod tajnom brigom dan za danom,
Pred ikonom od zlata suva
Stojiš ti, svete zemlje grano,
I svetinju za ljude čuvaš!
S kandila zračak meko sleće,
Simboli sveti - krst i ćivot...
Sve oko tebe puno sreće,
Svud oko tebe tihi život.
1837.
(M. S.)
***
Pjesma “Pusti za razvrat izgovore” je upućena Puškinu, jer mnogi su, nakon što je Puškin objavio pjesmu “Velmoži”, smatrali da Puškin ide na kompromis sa carizmom i Nikolajem I.
Pusti za razvrat izgovore!
Zar lopovima štit porfira?
Nek’ ih glupaci bogotvore,
Nek njima zvuči druga lira;
Ali ti stani, pevče znatni,
Nije tvoj venac – venac zlatni.
Izgnanstvom svojim s rodne grude,
Kao slobodan ti se hvali;
Priroda rano ti dosudi
Široku dušu, um ne mali;
Ti vide zlo, i pred zlodelom
Ti gordim ne poniče čelom.
Ti pevaš o slobodi svuda,
Dok tiran grmi, groze kazne;
Bojiš se samo večnog suda,
Na zemlji ne znaš za bojazni,
Pevaš, i u tvom perivoju
Jedan razume pesmu tvoju.
1830.
(M. Ž.)
* * *
Da, reči postoje –
Bez smisla što bruje –
Bez trepeta koje
Ne možeš da čuješ.
Taj zvuk nam sve tače
Što bezumlje seje!
I kraj se s njim plače,
I susret se smeje.
A niko još s nama,
Sred vreve i buke,
Da shvati – iz plama
Te rođene zvuke.
I hram kad me draga,
Il' bitka vri luda,
Kad jekne reč blaga,
Poznaću je svuda;
Pa s molitvom stati,
Čim dopre do mene,
I oružje dati –
K toj reči da krenem.
1840.
(M. S.)
ZAVET
Sastanka s tobom, brate,
Željan je prijan tvoj:
Jer smrtni čase krate
Mlađani život moj!
A ti ćeš doma, druže –
Poruči...ali šta!
Svi behu hladne duše
Dok gonjen bejah ja!
No zapita l' od ljudi
Ma ko – ti reci tad:
Tane mu probi grudi
Iskoči život mlad!
Ranjen u tuđem kraju,
Za cara prijan moj
Pade; i zavičaju
On posla pozdrav svoj.
Oca i majku ako
Zastaneš žive, ti
Ne zbori njima tako,
Strašno je to za nji':
Bolje im reci: živ je,
No lenj je glas da da –
A kad će da se vrati,
To bog jedini zna!
Susetka ona mlada,
Kad dođeš ti, već znam –
Pitati neće tada,
Već ti joj kaži sam.
Njoj reci, dragi brate,
Redom po istini:
Nju pusti neka plače,
To ništa ne čini...
1840.
(V. I.)
* * *
Tvoj pogled mi ko nebo blista,
U plavom sjaju vas;
Zvučeć ko poljub bića čista,
Topi se mladi glas;
Za samo jednu reč ti ja ću,
Za pogled tvoj - u plač,
I lepotana rata daću -
Gruzijski čelik-mač.
Nekad mi i on sjaji milo,
Zvek mu u dragost zri,
Na zvuk taj dršće srce čilo,
I krv u srcu vri.
Al' radost ratnih, burnih dana
Odnese namah vrag -
Čim čujem glas tvoj, nežan, tanan,
I sretnem pogled drag.
1837—1838.
(M. S.)
***
U nizu Ljermontovljevih djela evidentna je pjesnikova velika otuđenost od sopstvene generacije. Svoje savremenike on naročito oštro i impresivno kritikuje u pjesmi Misao (1838), prebacujući im što su društveno neaktivni, što će, pod bremenom svojih sumnji i spoznaja, u toj jalovoj neaktivnosti i ostariti, zasluživši pravednu osudu i podsmijeh potomaka.
Medutim, Ljermontov pri tom svoju pjesničku ličnost ne izdvaja od savremenika. U istorijama književnosti to se obično navodi kao akt pjesnikovog prevazilaženja romantičarske subjektivnosti, a sama pjesma Misao ubraja u djela koja sadrže klicu kritičkog realizma. Ako bi se mišljenje o kritičkom realizmu i moglo primiti sa razumljivom rezervom, nesumnjivo je da je upravo iz tematskog kompleksa Misli i iz upravo takvog tretmana u suštini upravo tih motiva koje sadrži ova pesma — razvijena slika data u prvom psihološkom romanu ruske književnosti XIX vijeka, Junaku naseg doba.
MISAO
Sa tugom gledam život našeg pokolenja!
Budućnost mu je prazna, il' se mutno sivi,
Pod bremenom od sumnji, mučnih otkrovenja,
U neradu će ono starost da doživi.
Još kolevka nas prebogato spaja
S očevim greškama i košmarom u glavi,
Život nas muči već, ko ravni put bez kraja,
Ko gošćenje na tuđoj slavi.
Za zlo i dobro sramno ravnodušnim,
Pre boja, želja za boj će nam splasti;
Prema opasnosti sramno malodušni,
I roblje prezreno smo ispred vlasti.
Tako i suhi plod kad rano zreti počne,
Oko, ni ukus ne raduje nam, jadan,
Med' cvetovima visi ko siroče,
I čas lepote za njih - njemu je čas pada!
Isušili smo um od nauke besplodne,
Krijući, ko da ih od bližnjih treba spasti,
Najlepše nade naše, glasove blagorodne
Neverovanjem ismejanih strasti.
Jedva se doticasmo zadovoljstva čaše,
Al' snaga mladićka nam uvenu pre roka;
U svakom zadovoljstvu, sitosti se plašeć,
Zanavek ostajasmo bez najlepšeg soka.
Nas snovi umetnosti, pesnička sazdanja
Ne osvajaju svojom slatkom snagom;
Mi žudno čuvamo ostatke osećanja -
Zarito škrtošću i nekorisno blago.
Mi tako mrzimo i volimo slučajno,
Ne žrtvujuć za mržnju niti ljubav, samo,
U duši osećamo nešto hladno tajno
I kad se vatri krvi damo.
Zabave predaka nam sjajne duša neće,
Naivnu razvratnost što ide sa tim dobom;
I žurimo u grob bez slave i bez sreće,
Gledajuć s podsmehom za sobom.
U sumornoj toj masi koja se ne pamti
Bez traga ćemo otići sa sveta bela,
Ne bacivši u večnost ni misao što plamti,
Ni genijalno započetog dela.
I prah naš strogošću će sudije i građanina
Uvrediti potomak prezrivo, sa jedom,
Podsmehom gorkim prevarenog sina
Propalom roditelju sedom.
1838.
(M. S.)
* * *
Opšte nezadovoljstvo Ljermontovljevog lirskog junaka zbog uzaludnosti traganja za srodnom dušom, zbog toga što nije imao prilike za pravu borbu, nezadovoljstvo životom na ličnom i na društvenom planu — uslovljavalo je pojavu i veoma naglašenih motiva koji govore o usamljenosti.
Čovjek - usamljeno jedro koje smirenje traži u buri, doći će ponekad do krajnje pesimističnih zaključaka. Tako će, jednom, kad dođe do saznanja da nema kome ruku da pruži „kad dušu obuzima sjeta" a da se ne može nadati ni da nađe tu ruku iskrene podrške, jer vječne ljubavi nema, jer će i strasti pred razumom izgubiti svoj žar - tvrditi da je sav život „prazna i glupava šala" (,,I mučno i tužno"). Tako će u jednom trenutku taj čovjek koji je u svemu nailazio samo na razočaranja izreći stravičnu ciničnu zahvalnost životu, zamolivši za što skoriju smrt kako više ne bi morao da zahvaljuje na tako lijepoj sudbini (Zahvalnost).
Za sve, za sve ja tebi velim hvala;
Za tajni jad – za uzburkanu strast,
Za suza grč i otrov mnogih zala,
Za podlu laž i nedrugarstva vlast,
Za duše žar, bogatstva proćerdana,
Za sve što sam kroz život bio, sve...
Učini još od današnjeg dana,
Zahvalnost ta da zamukne što pre.
1840.
(M. S.)
* * *
Budućnost gledam s teškim strahom,
Gledam sve minulo sa tugom.
Ko osuđenik, zadnjim dahom
Vapim za srodnom dušom drugom.
Da l' će mi vesnik spasa doći
Da kaže čemu ljudske moći,
Čemu te nade, čemu strasti -
Da saznam - šta mi Gospod dade,
I zašto gorkom svojom vlasti
Mladosti mojoj guši nade.
Zemlji zemaljski danak dadoh
Ljubavi, dobra, zla i dana;
Spreman za drugi život, stadoh
Da čekam ćutke: čas je sada;
Nemam na ovom svetu brata,
I umornu mi dušu hvata
Tama i jeza i strahota;
Ko rani plod mi duša cela
U burama sudbine svela
Od žarkog sunca mog života.
1837—1838.
(M. S.)
* * *
Hitam na sever iz daljine,
Iz toplih strana inokosnih,
Kazbeče, stražo domovine,
Ja, putnik, tebi pozdrav nosim.
Pod belom čalmom pamtiveka
Čelo ti namršteno viri,
I gordo roptanje čoveka
Tvoj gordi svet ne uznemiri.
No srca tiho molepstvije
Da tvoje stene nose često
U tvoje carstvo, gde se vije
Zvezdane Ale večni presto.
Molim, da siđe dan prohladni
Na prašne pute i doline,
U pustinji da toj beznadnoj
U podne trudan otpočinem.
Molim, da bura zahuktala
Ne stigne s munjom uperenom,
U klancu mračnoga Darjala,
Mene na konju izmorenom.
Al' još o jednoj želji sanjam!
Bojim se reći - duša hini!
Nisam li, možda, od izgnanja
Zaboravljen u domovini?
Da li su tamo znanci stari?
I zagrljaji davnih leta?
Da li će braća i drugari
Poznati jadnog probisveta?
lli, kad stignem u kraj rodni,
U hladnoj leže već mogili
Svi dobri, vredni, blagorodni,
Koji su sa mnom mladi bili?
Ako je tako! snežnom burom,
Kazbeče, zaspi moje kosti,
I beskućnika prah klisurom
Razvej bez trunke samilosti.
1837.
(M. Ž.)
SMRT GLADIJATORA
Likuje obesni Rim . . . Razdragani ljudi,
I snažni pljesak mnogih ustreptalih ruku:
A on - ćutke leži rasporenih grudi,
Po prašini i krvi bedra mu se vuku...
I zalud moli milost pomućeno oko:
Gospodar zli uz svoga udvoricu bednog
Uzdiže pobedu i poraz taj visoko...
Ta kome je još stalo za gladijatora jednog?
Zaboravljen je, prezren ... ko klovn izviždan žestoko.
A krv mu lipti. Zadnji se čas kao traka
Kida - i kraj je tu . . . No sećanja mu zraka
U duši sinu . . . Dunavu ga misli vode . . .
Predeo cvetni . . . Divni zavičaj i kraj slobode;
On vide porodicu svoju, vide muku
Svog oca starog koji, ispruženih ruku,
Doziva odmenu za svoje stare dane .. .
Svu milu dečicu, sinčiće razigrane.
Čekaju ga da stigne s plenom i sa slavom,
Al', zalud - pade jadni rob ko zver u gaju,
Veselje Rimu razbludnom on plati glavom . . .
Razvratni Rime, zbogom, zbogom i moj rodni kraju ...
Nisi li takva i ti, o, Evropo stara,
Nekada svetli idol plamenih maštara,
Sada, bez slave svoje, stigla si do rake,
Izmučena u borbi sumnjanja i strasti
Bez vere i bez nada - dokle li ćeš pasti -
Popljuvana od mase površne i lake!
Okrenulala si najzad oči pune vlage,
S dubokim uzdasima gorkog sažaljenja,
Na mladost presvetlu, na mladost punu snage,
Koju si odavno zbog rane prosvećenja,
Zbog gorde raskoši odbacila bez traga:
U želji da ti zadnja patnja bude manja,
Požudno slušaš pesmu staru mesto nove
I viteških vremena čarobna predanja -
Podsmešljivih laskača nemoguće snove.
1836.
(M.S.)
***
Dosta Ljermontovljevih pjesama je u vrijeme nastanka imalo i izuzetno aktuelno političko značenje. Najpoznatija među njima je pjesma koju je napisao povodom Puškinove smrti 1837. godine. Ovo djelo je tada shvaćeno kao „poziv na revoluciju", pa je njegov autor, zbog toga, po hitnom postupku bio prognan na Kavkaz, u prve borbene linije prema nepokornim gorštacima.
Međutim, pjesnik-borac Ljermontov ostao je vjeran sebi do kraja života. Tako, recimo, samo dvije godine poslije Pjesnikove smrti, 1839, piše pjesmu povodom smrti prognanog dekabriste pjesnika Aleksandra Odojevskog, koji je te godine umro na Kavkazu od groznice. O umrlom dekabristi, s kojim se upoznao dok je i sam bio u progonstvu, Ljermontov piše sa izuzetnom toplinom. U ličnosti Odojevskog vidi čovjeka kome je svojstvena „Vjera u ljude i u život drugi". U smrti Odojevskog naglašen je ponos njegove romantičarske pobune protiv svijeta koji nema razumijevanja za pjesnika i ističu se upravo oni porivi koji su tipični za romantičare uopšte. Ima, razumije se, u ovoj pjesmi i direktne političke poruke — podrške dekabristima. Međutim, njen sadržaj umnogome prevazilazi konkretne istorijske okvire vremena u kojem nastaje. Jer, pjesma Uspomeni A. I. Odojevskog istovremeno je (a za nas, prije svega) himna ljepoti tragičnog ljudskog žrtvovanja za „svet drugi", onoj ljepoti koja se, trenutno neshvaćena među savremenicima, neoborivo prirodno, kao vrijednost višega reda, stapa sa neuništivom, vječitom ljepotom prirode ...
USPOMENI A. I. ODOJEVSKOG
l.
Ja sam ga znao: mi smo bili srodni,
Prognani negda u istočne gore
Delismo jade; al' poljima rodnim
Vratih se sam, i prođe vreme more,
Prirodnim tokom u poretku stvari;
On ne dočeka da se san ostvari:
Pod bednim krovom od šatorskog krila
Bolest ga smače, nestade sva sila
Poletnih misli, sve sakri mogila:
Još nedozrela, tamna nadahnuća!
Varljive nade i gorka klonuća!
2.
On beše rođen za nadu i sreću
I poeziju ... Ali vaj, bezuman,
Detinju rano preraste odeću
I srce baci u taj život šuman —
Svet ga ne poštedi i bog ga ne spasi!
Ali do kraja, sred potresa trudnih,
U rulji ljudskoj, sred pusta bezljudnih,
Plamen se čuvstva tihi ne ugasi:
Plavetnog oka blesak njega krasi
I zvonki dečji smeh i govor dugi,
Vera u ljude i u život drugi.
3.
Ali on skonča od svojih daleko . . .
Mir srcu tvome, moj premili Saša!
Skrito pod zemljom tuđih polja, neka
Počiva tiho, kao družba naša,
U groblju moga sećanja doveka!
Ko mnogi drugi, umro si bez šuma,
Ali s čvrstinom. Tajanstvena uma
Sena je bila još na čelu tvom,
Kad sklopio si oči večnim snom;
A zadnje reči što ote iz grudi
Ne shvati niko od prisutnih ljudi. ..
4.
Da li to beše pozdrav rodnom kraju,
Nečujno ime ostavljenog druga,
Ili za mladim živovanjem tuga,
II' prosto zadnji krik na izdisaju,
Ko će nam reći? . . . Tvojih reči tako
Značenje gorko i dubokog htenja
Zauvek nesta . . . Tvoja dela, mnenja,
Ideje - sve je iščezlo bez znaka,
Ko laka para večernjih oblaka:
Zablesnu jedva, već ih vetar hita —
Kuda će? zašto? otkud? — ko ih pita ...
5.
Od njih na nebu traga nema sada,
Kao od čežnje dečje beznadežne,
Kao od mašte, koju još nikada
On ne poveri brizi družbe nežne ...
I čemu, najzad? Nek zaborav sveta
Pokrije tuđe njemu postojanje:
Šta će ti venci njegovog priznanja
I trnje praznih njegovih kleveta?
Nisi mu sluga. Već od mladih leta
Njegove zbaci verige što kinje,
Ljubeć šum mora i muk stepe sinje —
6.
I mračnih gora hrbat oštrih kota ...
I gle, nad tvojom humkom neizvesnom,
Sve, čemu rad si bio za života,
Sjedini sudbu upravo čudesno:
Plavi se stepa, i srebrnom kitom
Ovenča Kavkaz njena polja nema;
Natmuren, on nad morem tiho drema,
Kao gorostas, poguren nad štitom,
Sluša skitače vale šta romore,
Dok neumorno šumi Crno more.
1839.
(M. S.)
NE VERUJ SEBI
Que nous font apres tout les vulgaires abois
De tous ces charlatans qui donnent de la voix
Les marchands de pathos et les faiseurs 'emphase
Et tous les baladins qui dansent sur la phrase?
A. Barbier
Ne veruj nikad sebi, sanjaru moj mladi,
Ko rane, boj se nadahnuća .. .
Ono je - bunilo što bolna duša kadi,
II' ropske misli jadna kuća.
Nemoj u njemu zalud neba znak da išteš —
To krv vri, il' se telo čuje!
Što pre istroši život brigama što tište,
Razaspi napitak što truje!
Iskopaš li u duši svojoj, davno sveloj,
U zavetnome divnom času
Jer nepoznato, čisto, netaknuto vrelo,
Sa divnim zvucima u glasu –
Ti nemoj da ih slušaš, ni da im se predaš,
Bolje je preko toga preći:
Ne možeš stihom, niti rečima od leda
Njihovo značenje izreći.
Suoči 1' ti se duša s iznenadnom tugom,
II' ti s olujom strast pak svrati
Ni tada nikad nemoj s omamljenom drugom
Pred gozbu bučnih ljudi stati;
Gord budi. Stidi se da ma i jednog dana
Krčmiš čas gnev, čas tugu kletu,
I da pokazuješ još gnoj iz svojih rana
Ko čudo, ravnodušnom svetu.
Šta nas se tiču tvoje radosti il' seta?
Šta će nam tvoja uzbuđenja,
Sta će nam glupe nade tvojih mladih leta,
Zle jadikovke tvojih htenja?
Pogledaj kako razdragana masa ide
Što ustaljenu stazu uze;
Na svečanom se licu brige jedva vide,
I nigde nepristojne suze.
U stvari, nema takvog u tom ljudskom moru
Kog muka jednom bar ne svlada,
Ko nema makar jednu prevremenu boru,
Ko je bez zločina, il' jada! . . .
Smešno je za njih, veruj, kada počneš kleti;
Ti plačeš glasom starog zvona,
Ko našminkani tragičar kad strašno preti
Mašući mačem od kartona . . .
1839.
(M. S.)
TRI PALME
(Istočnjačka priča)
U arapskoj zemlji, sred peščane stepe,
Izrasle tri palme, ponosne i lepe.
Međ' njima iz zemlje što je žega spekla
Studena je voda sa žuborom tekla —
Skrivena u seni sa njihovih kruna
Od plamtećih zraka i letećih duna.
I leto za letom u muku se valja . ..
A umorni putnik iz daljnih zemalja,
Već usahlih usta, blagoslovom vođen,
U hlad i po vodu ni jednom da dođe.
I poče da vene od sunčevih žega
I raskošno lišće, i potok kraj njega.
Pa stadoše palme da Gospoda kore:
„Zar smo na svet došli da žege nas more?
Sred pustoši zalud mi rasle smo, cvale;
Dok vetrovi biju i zraci dok pale,
U radosti niko da oseti sve to?
Pa gde ti je pravda, o, nebo presveto!"
U plavoj se dalji već koji tren zatim
Koluti od peska pojaviše zlatni.
Medenice zvone u neskladnom horu,
Šarene se bale ko nebo u zoru,
Njišući se peskom, ko morima barke,
Kamile su išle iz pustinje žarke.
Lepršave pole od šatora skupih
Vijore kraj grba vrh kamila krupnih;
Tamnoputa ruka ih ponekad skine
I garavo oko iz nosiljke sine .. .
A Arapin tanki kroz nozdrve duva,
Razigrava pomno svog vranog pastuva.
I pastuv pod njime propne se i digne,
Pa skoči ko tigar kad strela ga stigne;
A nabori krasni jahaču s ramena
Rasuli se belo kao morska pena;
On juri i urla ko da je sred rata,
Pa koplje u trku i baci i hvata.
Karavan već stiže do palmi zelenih,
Zakonači, zatim, u njihovoj seni.
Dok posude srču i vodom se pune,
Sagibajuć gordo tri kudrave krune,
Pozdravljaju palme te nenadne goste,
A potok se stara da vodom ih ospe.
No tek što je tama nad pustinjom stala,
Na korenje drevno sekira je pala.
I padoše mrtve tri prastare palme!
Odeću im strgli dečaci bez čalme,
Istrupili, zatim, i stabla bez grana,
Pa ložili vatru do osvitka dana.
A kad su se magle na zapadu slegle,
Kamile se opet izgubiše negde;
Na besplodnom pesku, ko tužni kraj pada,
Pepeo još osta i sed i već hladan.
Ostatke je sunce dogorelo slepo
I razneli vetri svud peščanom stepom.
Na tom je sad mestu već pustoš, divljina –
Klokotav je izvor sam, bez hladovina;
On zalud od boga toliko hlad želi –
Jedino ga pesak zatrpava vreli,
I ćubasti kobac jedino još tu je
Da ubija plen svoj i tu da ga kljuje.
1839.
(M. S.)
NOVINAR, ČITALAC I PISAC
Les poetes ressemblent aux ours,
qui se nourrissent en sugant leur patte.
Inedit
(Piščeva soba; zavese spuštene. On sedi u velikoj fotelji kraj kamina. Čitalac, sa cigaretom u ruci, stoji okrenut leđima kaminu. Ulazi novinar.)
Novinar
Što ste bolesni milo mi je:
Jer u životu, vrevi sveta,
Ubrzo gubi i poeta
Božanstvo uma koje krije.
Razmeniv dušu za sitninu,
Jer utisci su duh mu stisli,
Postaje žrtva opštih misli.
Kad zabave ga večno brinu,
Kako da smisli zrelo delo?
Al' zato, samo, kakva sreća
Sustigne li ga kad nesreća
Da prognaju ga kud u selo,
Il' bolest snađe, al' ne kratka:
Iz njega odmah kao vrelo
Poteče tada pesma slatka!
Kićena, svoja draga seta
Ljubav u njemu odmah budi . . .
Šta pišete sad? Bar zbog ljudi
Objavite nam.
Pisac
Ništa
Novinar
Šteta!
Pisac
0 čemu mogu? Istok, jug —
U pesmu su već davno stali;
Već su se rulji narugali,
I hvalili su kućni krug;
Uznosili se k nebu sjajnom,
Obraćali se s molbom tajnom
Svi N N lepoj izvanrednoj —
I smučili se svi do jednog.
Čitalac
I ja ću reći — baš sam kivan
Na časopise . . . Na vas isto
(S njim se izmučih već načisto):
Hartija mu je, prvo, siva,
Mada i nije, možda, prašna;
S rukavicom ga samo možeš . . .
Štamparske greške — mili bože!
Pesme u njemu - pustoš strašna;
Reči bez smisla, osećanja,
Sve nategnuto - pusti kraju;
A hoćete li još priznanja:
I rime često nedostaju.
Umesto proze - prevod daju.
Al' nađete li ipak tamo
Priču da naška kada bude,
Onda se Moskvi smeju samo,
II' činovnike grde hude
Koga to oni opisuju?
Te razgovore gde li čuju?
Pa ako čak i na nas liče –
Mi ne želimo takve priče . . .
Kad će sred naše zemlje krasne,
Odbaciv fraze neprirodne,
Misli da nađu reči jasne
I strasti glase blagorodne?
Novinar
I ja to isto kažem, znajte.
Nezadovoljan sam kao i vi,
Za sve to muzu rusku krivim.
Kritiku moju pročitajte.
Čitalac
Znam, čitao sam. Vama smeta
Štamparska greška, slog, vinjeta,
Ciljate, vidim, još toliko
Na stvari koje ne zna niko
Zabavno bar da bude sve to!
Al' s mastilom vam, mog mi roda,
Ni žuči prave nema, eto,
Već samo teče mutna voda.
Novinar
Isto što i vi, i ja velim.
Nisam ja duše tako tvrde,
Ta ja te svađe i ne želim –
Al' šta da radim? ... Mene grde!
Šta biste vi u mojoj koži!
I niži sloj nas čita, molim:
Kad gole reči oštro složim,
Mnogo ko od njih baš to voli;
Ukus, i sve je relativno;
A plaćaju sve isto divno!
Ta verujte mi, sudba hita
Da svima breme da i brige.
Pa zar je lako da pročitam
Sve gluposti te, sve te knjige -
Zaključak za vas da izvedem
Da za čitanje i ne vrede! ...
Čitalac
Al' zato, nije 1' to divota,
Ima l’ od toga išta slađe,
Ako se delo kakvo nađe
Puno svežine i života!
Prijatelj, evo, moj, na primer:
Jezikom vlada izvanredno,
I osećanjem, mišlju, svime –
Obdaren je od boga štedro.
Novinar
Sve je to tako – al’ šta vredi:
Ne piše ništa pesnik bledi.
Pisac
A šta da pišem? . . . Dođe vreme,
Kad napusti me briga breme,
Rad s nadahnućem počne teći,
Kad um, kad srce mi se pali,
I rime skladne, kao vali,
Jedna za drugom tako blizu,
U slobodnom poteku nizu.
Izlazi divno sunce drago
Što dremež duše sjajem leči:
I zadojene misli snagom
Ko biserove nižu reči. . .
I kad slobodu pesnik ima
Da u budućnost počne let,
A plemenitim čistim snima
Umiven sine pred njim svet.
Osamljen uvek s tim delima,
Vine se s njima u visinu,
A potom mirne duše njima
Podloži vatru u kaminu.
Pa zar da dečja osećanja
Što meki san u meni budi
Umetnost primi za sazdanja?
Ismejaće ih samo ljudi. . .
Dođu mi, tako, teške noći:
Bez sna mi gore, suze oči,
Srce mi steže neka žudnja;
S drhtajem moja ruka studna
Pripija jastuk licu bliže;
Strah mi na glavi kosu diže;
Kriknem ko bolan, ludo kriknem,
Na jeziku mu opet nikne –
Da nemoćan sam, poput plena –
Zaboravljeni niz imena;
Zaboravljene davno crte
Po glavi mi se opet vrte
I sve to opet nije sena:
U oku - ljubav, usna - laže,
A veruješ im, protiv volje,
Jer je i bolno, no i bolje
Kada se stare rane draže . ..
I tada pišem. Savest kliče,
Srditu pamet pero pita:
Sablažnjive se predu priče
Iz misli tajnih, dela skrita;
Razvratne slike niču tada,
Predanja glupa mladih dana,
I nekorisno i bez nada –
U viru strasti pokopana,
U neprimetnom, dugom boju
S lažljivicama, svetom praznim,
Uz lažno crnu sumnju moju,
Sred lažno sjajnih nada maznih.
Slučajni sudac, nepoznati,
Tuđu ću tajnu lako dati
I u pristojnost porok skriven
Predaću ljazi ja dubokoj;
Za milost, surov, neću znati. ..
Al' stvarno, retke ove žive
Pred nespremno još, čisto oko
Ja neću smeti da iznesem . . .
Kakve da pišem, onda, pesme?
Što da se svađam s ruljom hladnom,
U dušmanina da me broje,
Pa da nazovu psovkom gadnom
I proročanske reči moje?
Da otrov tajni s toplog lista
U snove dece srca čista
Unese nemir, da ih vuče
U moje bujne vode mučne?
O, neću san taj zabranjeni
Uvrteti u svoju glavu,
I po toliko skupoj ceni
Neću da kupim vašu slavu . . .
1840.
(M. S.)
* * *
Prvi januar
Koliko samo puta, kad kao kroz san
Posmatram šaren skup što bruji, razigran,
Zanesen muzikom što ječi,
I kada pristojnošću ukočeni puk
Bezdušne nosi maske, i vri divlji zvuk
Naizust naučenih reči,
I kada taknu meni hladne ruke dve
Lepojki gradskih ruke, koje su za sve
Već stekle hrabrost poodavno —
Dok toncm prividno u sav taj blesak tašt,
Dušu mii obvija minulih snova plašt,
Prošlosti šumorenje tavno.
I uzmognem li načas da utonem u san,
Ko slobodna ptica tad u davni dan
Letim kroz svoje uspomene,
I sebe u detinjstvu opet vidim svom:
Pohodim draga mesta: spahijski visok dom
I kutak bašte zapuštene.
Zelen se po jezercu raširio sag,
A za njim selo dimi se, i maglen trag
Lebdi nad poljima dalekim.
Alejom tamnom krećem; zrak večernji, čist,
Proviruje kroz džbunje, a žuti mi list
Šušti pod koracima mekim.
I čudna bol me tišti: u misli mi sja
Njen lik, i tada plačem, tada volim ja,
Volim stvorenje mašte žarke,
Sa očima što plavog plamena su stan,
Sa procvalim smeškom, kao kad mladi dan
Prvi sjaj prospe na šumarke.
Gospodar divnog carstva što jedini ga znam,
Duge sam časove prosedeo ja sam
I njih se spominjem još živo,
Dok pritiska me strasti i teških sumnji splet -
Tako i otok sveži širi se kao cvet
Netaknut used mora sivog.
Kad otkrije mi varku otrežnjenja čas
I u huci ljudskoj utihne sna mog glas,
Tog nezvanog na praznik gosta –
O, kako bih da smutim u veselosti njih,
Da drzak, pun gorčine, moj železni stih
Jetko im tad odseče: dosta!...
1840.
(N. B.)
* * *
Mlad si, i od te kose tamne
Tamniji nije ni mrak noći,
Ko dan ti sjaju oči plamne
Kad razdragane sretnu oči.
Ne voliš drugovanje s tugom,
Smešnom se uvek smeješ glasno,
Što detinjarija je drugom,
Za srce tebi je priraslo.
Prepušten ćudi vala mutnih,
Daleko od svih davnih nada,
Kao zaboravljeni putnik,
Ja sam za svoje tuđin sada.
Niz sanja opet iskrsava
Što život moj su prevarile,
I – rođen ne zbog zaborava –
Prepoznajem im crte mile.
Izmenilo ih nije vreme,
Iste su – ja sam biće drugo.
Zašto mre sve što raduje me,
A živi sve što mori tugom?
1832.
(N.B.)
SPOR
U pjesmi 'Spor' Ljermontov alegorijski govori o pokoravanju Kavkaza od strane Rusije
Jednom, između dva brata,
Iznad mnogih gora,
Izmeđ Kazbeka i Šata*
Došlo je do spora.
„Pazi!" - Kazbeku je reko
Osedeli Šate –
,,Pao si pred tim čovekom,
Teško tebi, brate!
Napraviće čađne kuće
Preko tvojih strana;
Sekirom će da te tuče
Svakog božjeg dana;
Tražiće u tebi zlato,
Lopatom te bosti,
Prekopaće, ko kroz blato,
Put kroz tvoje kosti.
Već vidimo karavane
(i to nas baš plaši)
Gde vladahu magle rane,
I orli krstaši.
Lukavi su ljudi! Mada ...
Pre je drugo bilo:
Pazi! Mnogo ih je sada!
Istok preti silom!"
- Istoka se ja ne bojim! -
Reče Kazbek prek -
Tu rod ljudski spi snom svojim
Već deveti vek.
Vidi, penu vina slatkih,
U platana seni,
Preko šalvara bogatih
Lije Gruzin sneni;
I u dimu od nargila,
Sred cvetnog divana
Gde fontane šire krila,
Spi svet Teherana.
Jerusalimu kraj nogu,
Nekadašnji raj,
Spržen u čast moćnom bogu,
Leži mrtvi kraj.
Dalje, večito u žari,
Umiva Nil žut
Groblja carskog mermer stari,
Mrtvog carstva kut.
Beduini već ne jezde,
Za bitke ne mare,
Pevaju i broje zvezde,
Slave svoje stare.
Svud gde god mi pogled sleće
Mir i dremež vlada.
Ne! Taj stari Istok neće
Nikad da me svlada! —
,,S hvalisanjem još ne nagli!" —
Sat mu stari veli –
„Gle, na severu, u magli,
Već se nešto beli!"
Od te vesti se junačni
Zbuni Kazbek sed;
Pogleda na sever mračni,
Uzbuđen i bled;
U nedoumici gleda,
Crnih misli pun:
Krenulo se sve odreda,
Svuda jek i šum.
Od Dunava do Urala
Čuje strašni zvuk,
Silna vojska poljem pala,
Sve sam ljuti puk;
Dok perjanice se nižu
Nalik stepskom cvetu,
Šareni ulani dižu
Prašinu u letu;
Hrle bataljoni vojni,
Cvršće nego breg,
Doboš lupa pohod bojni,
Napred nose steg.
Baterije jure, trešte,
U bronzanom stroju,
Fitilji se dime, blešte,
Ko uoči boju.
Oproban u ranoj jari,
Prekaljeni vuk,
Vodi ih general stari,
Režuć okom puk.
Hrle pukovi, junaci
Šumni kao reka,
Sporo-strašni, ko oblaci —
Istok ih još čeka.
Kazbek, mučen slutnjom ružnom
Kao teškim snom,
Pokuša da broji tužno —
Ne uspe ni to.
Setnim okom tad još pređe
Kraj gde bila širi,
Nabi šubaru* na veđe —
Pa se navek smiri.
1841.
(M. S.)
SUŽANJ
Ljermontovljev rođak i prijatelj Šan-Girej u uspomenama bilježi da je ’Sužanj’ nastao februara 1837, u vrijeme kad se pjesnik nalazio u zatvoru zbog ’Pjesnikove smrti’: „Mišel je tražio da mu se hljeb zavija u suvu hartiju i na tim komadima papira je pomoću vina, gara iz peći i drvceta od šibice napisao nekoliko stvari. ,Kad se zatalasa požutela njiva', ,Sad, Majko Božija, molim se plameno', ,Susede tužni, ma ko ti bio' i preradio je staru ,Otvorite zatvor samo'."
Otvorite zatvor samo,
Nek' mi opet svane dan,
Crnooku k meni amo,
I nek' dođe konjić vran!
Uz lepojku ja ću stati,
Celov ću joj slatki dati,
Na konja ću zatim, mrk,
I put stepe ću u trk.
Ali rešetke sam steko,
S katancima vodim spor;
Crnooka je daleko
I skriva je sjajni dvor;
Dobri konj sam poljem brodi,
Nezauzdan, na slobodi
Juri srećan, žustar, lep,
Dok mu vetar mrsi rep.
Usamljen sam - nema nada:
Svuda samo goli zid,
S kandila mi svetlost pada,
Mrtvim ognjem pije vid;
Samo čujem: iza vrata
Isti korak, isti broj -
To sred noćnog muklog sata
Šeta nemi stražar moj.
1837.
(M. S.)
PESNIK
Sija moj ljuti handžar pozlatom opaljen,
Pouzdan drugar poput brata;
Tvrd kao kremen, u dubokoj tajni kaljen -
Nasledstvo Istoka i rata.
Dugo sred gora služio je gazdu
Ne tražeć ništa za to tamo;
Nije kroz jedna prsa zasekao brazdu,
Nit jedan pancir probo samo.
Delić zadovoljstva, poslušan put roba,
Bio je hitar i bez mana,
I bogat ukras bi mu bio u to doba
Odeća nedostojna, strana.
Kraj Tereka ga kozak podigao smeli
Sa hladnog leša gospodara;
I dugo je još zatim nošen kroz svet beli
U šatri Jermenina stara.
Bez kanije je sada oklepane svoje
Taj saputnik junaka jadan;
Sija ko igračka sa zida, zlatne boje —
Bez slave, nepotreban, hladan!
Niko niz sečivo da brižnom rukom ma'ne
Pa da ga miluje i briše.
I njegov natpis, s molitvom pre zore rane,
Ne čita pomno niko više .. .
Nije l i tebi vek mekušaca, poeto,
Odneo smisao i zavet
Kad si za zlato dao vlast nad celim svetom,
Koju on prima kao savet?
Nekad su tvoje reči činile kraj miru,
Njihovi zvuci srca boli;
Bejahu ljudima ko pehari na piru,
Isto što tamjan, kad se moli.
Tvoj stih, ko božji duh su znali milioni,
Kad zvuk se misli tvoje javlja
Ko jeka sa zvonika gradskih, kad se zvoni
U dane nevolja i slavlja.
No običan tvoj jezik ne sviđa se nikom -
Nas žiške raduju i laži;
Kao lepota trošna, trošni svet je sviko
Da svoje bore ružem blaži. . .
Proroče ismejani, da l ćemo te čuti,
Il više na glas iskušenja
Nećeš iz kanije da trgneš handžar ljuti,
Prekriven rđom od prezrenja?
1838.
(M. S.)
SAN
U podnevnoj jari, na tlu Dagestana,
Sa metkom sred grudi ja zatvorih oči.
A sve se još puši duboka mi rana,
Dok krv se iz mene u kapima toči.
Sam ležah u pesku sred vrele doline;
Zbijeno mi stenje u pogledu sja:
Oprljilo sunce rub žute planine,
Pa žeže i mene — no mrtav sam ja.
I usnih tad gozbu u rodnome kraju
Gde radosno plamti u ognjima cela;
Med' ženama mladim, u cveću i sjaju,
Da vesela priča o meni se prela.
Al' jedna je tamo van priča tih bila
I sedela sama sa mišlju dubokom,
I šta li je samo ta lepojka snila,
Kad tuga joj tako ispunjava oko;
Da, ona je snila sad kut Dagestana,
Leš znani što leži za pšeničnom stazom:
Sred grudi mu dimi i crni se rana,
A krv mu se toči sve hladnijim mlazom.
1841.
(M. S.)
JUNAK NAŠEG DOBA
(Ovaj roman se smatra začetnikom psihološkog romana i svrstan je među najbolja djela devetnaestog vijeka.)
PREDGOVOR
U svakoj knjizi predgovor je prva, a istovremeno i poslednja stvar; on treba ili da objasni cilj dela ili da bude opravdanje i odgovor na kritike. Ali čitaoce obično ne zanima moralni cilj ili novinski napadi, zato i ne čitaju predgovore. Ipak je šteta što je to tako, osobito u nas. Naša publika je još tako mlada i naivna da ne razume basnu ako nema na kraju naravoučenija. Ona ne pogađa šalu, ne oseća ironiju; ona je, jednostavno, rđavo vaspitana. Ona još ne zna da u pristojnom društvu i u pristojnoj knjizi nema mesta otvorenoj grdnji; da je savremeno obrazovanje pronašlo mnogo oštrije, skoro nevidljivo, pa ipak smrtonosno oruđe, koje, pod vidom laskanja, nanosi tačan udarac koji se ne može izbeći. Naša publika je slična nekom palančaninu koji, kad čuje razgovor dvojice diplomata, pripadnika neprijateljskih dvorova, stekne uverenje da svaki od njih vara svoju vladu u ime izvanredno nežnog uzajamnog prijateljstva.
Ova je knjiga nedavno doživela to da su neki čitaoci, pa i časopisi, doslovce poverovali značenju njenih reči. Poneki su se ozbiljno i strašno uvredili što im daju za primer tako nemoralnog čoveka kakav je Junak Našeg Doba; drugi su veoma fino uočili da im je pisac prikazao svoj portret i portrete svojih poznanika... Otrcana i jadna šala! Ali Rusija je očigledno već tako stvorena da se u njoj sve menja osim sličnih gluposti. Čak i najčarobnija bajka neće izbeći prekor da joj je cilj bio uvreda ličnosti!
Junak Našeg Doba je, uvažena gospodo, doista slika, ali ne jednog čoveka: to je slika koja predstavlja sve poroke naše generacije u punom njihovu razvoju. Vi ćete mi prigovoriti da čovek ne može biti tako rđav, a ja ću vam odgovoriti da kad ste već verovali u mogućnost postojanja svih tragičnih i romantičnih zločinaca, zašto ne biste poverovali u realnost Pečorina? Ako ste se divili mnogo gorim i ružnijim izmišljanjima, zašto ovaj karakter, čak i kao izmišljen, nije naišao kod vas na razumevanje? Možda je to zato što u njemu ima više istine nego što biste vi želeli?...
Vi ćete reći da moral time ništa ne dobija? Oprostite. Dosta su ljude hranili slatkišima; pokvario im se stomak od toga; potrebni su gorki lekovi, ljuta istina. Međutim, nemojte posle ovoga misliti da je pisac ove knjige ikad imao oholu nameru da popravlja ljudske poroke. Ne dao bog da bude takva neznalica! Jednostavno, bilo mu je prijatno da slika savremenog čoveka kako ga on shvata i na kojeg je suviše često nailazio, na svoju i vašu nesreću. Dovoljno je i to što je na bolest skrenuta pažnja, a kako je treba izlečiti — sam bog zna!
.................................................. .................................................. ..........................................
odlomci iz romana
— Slušajte, Maksime Maksimiču, imam nesnosan karakter. Da li sam tako vaspitan, da li me je bog tako stvorio, ne znam; znam samo da ako sam ja uzrok nesreće drugih ljudi, onda sam i sam isto tako nesrećan; razume se, to je jadna uteha za njih, ali to je tako. Još dok sam bio sasvim mlad, od onog trenutka kad sam otišao iz rodne kuće, počeo sam žestoko da uživam u svim zadovoljstvima koja čovek može da dobije za novac i, razume se, ta zadovoljstva su mi ubrzo ogadila. Zatim sam krenuo u visoko društvo, i to društvo mi je takode uskoro dojadilo; zaljubljivao sam se u divne lepotice, i one su me volele, ali je njihova ljubav samo dražila moju maštu i moje samoljublje dok mi je srce ostajalo prazno... Počeo sam da čitam, da učim pa mi i nauka dosadi; video sam da ni slava ni sreća nimalo ne zavise od toga, jer su najsrećniji ljudi — neznalice, a slava — to je uspeh, i da bi ga čovek postigao, treba da bude samo vešt. Onda mi je sve postalo dosadno... Uskoro su me premestili na Kavkaz: to je bilo najsrećnije doba moga života. Nadao sam se da mi ne može biti dosadno kad dospem pod metke Čečenaca, ali uzalud; posle mesec dana tako sam navikao na njihov fijuk i na blizinu smrti da sam stvarno više pažnje obraćao na komarce — i postalo mi je još dosadnije nego pre, jer sam izgubio i poslednju nadu. Kad sam video Belu u svojoj kući, kad sam, držeći je prvi put u krilu, ljubio njenu crnu kosu, ja, budala, pomislio sam da je ona anđeo kojega mi je poslala milosrdna sudbina... Opet sam se prevario: ljubav divljakinje nije mnogo bolja od ljubavi ugledne gospođe; neznanje i jednostavnost jedne isto tako dosadi kao i kaćiperstvo druge; da vam pravo kažem, ja je još volim, ja sam joj zahvalan za nekoliko divnih trenutaka, daću za nju svoj život, ali — dosadno mi je s njom... Jesam li ja ludak ili zločinac, ne znam, ali je tačno da sam isto tako dostojan sažaljenja, možda i više nego ona; moju je dušu pokvario svet, imam nemirnu maštu i nezasitno srce; svega mi je malo; na tugu isto tako lako naviknem kao i na uživanje, i život mi postaje prazniji iz dana u dan; ostalo mi je samo jedno sredstvo: da putujem. Čim bude mogućno, otputovaću, samo ne u Evropu, sačuvaj bože! Otići ću u Ameriku, u Arabiju, u Indiju... možda ću negde umreti uz put. Uveren sam bar da poslednja uteha neće tako brzo nestati, pomoći će oluje i rđavi putevi.
.................................................. .................................................. ......................
Imam urođenu strast da protivrečim; čitav moj život bio je samo lanac tužnih i neuspelih protivrečnosti srcu ili razumu. Prisustvo oduševljenog čoveka obavija me bogojavljenskom hladnoćom, a mislim da bi česte veze s apatičnim flegmatikom stvorile od mene strasnog sanjalicu. Priznajem i to da se u mome srcu u tom trenutku javilo neprijatno, ali poznato osećanje: to je bila zavist: otvoreno kažem ,,zavist", jer sam navikao da sebi sve priznajem. I teško da će se naći mladić koji kad sretne lepu ženu na koju je skrenuo dokonu pažnju i koja je odjednom otvoreno u njegovu prisustvu obratila pažnju na drugog, njoj takode nepoznatog čoveka, teško, kažem, da se može naći takav mladić (razume se, koji je živeo u visokom društvu i navikao da ugađa svom samoljublju) koga to ne bi neprijatno iznenadilo.
.................................................. .................................................. .................................
Da, ona nije ružna... Samo, pripazi se, Grušnjicki! Ruske gospođice u većini slučajeva interesuju se samo za platonsku ljubav, ne mešajući s njom misao o udadbi; a platonska ljubav je najnemirnija. Reklo bi se da kneginjica spada među one žene koje žele da ih zabavljaju; ako joj dva minuta uzastopce bude kraj tebe dosadno, propao si zauvek: tvoje ćutanje treba da izaziva njenu radoznalost, a tvoj razgovor nikad ne sme potpuno da zadovolji tu radoznalost; ti moraš svaki čas da je uznemiravaš; ona će radi tebe deset puta prezreti javno mnenje i reći će da je to žrtva i da bi sebe nagradila za to, počeće da te muči — a zatim će jednostavno reći da ne može da te podnosi! Ako nad njom ne stekneš vlast, onda ti čak ni prvi poljubac neće dati prava na drugi; ona će s tobom flertovati do mile volje, a posle dve godine udaće se za neku rugobu, iz poslušnosti prema svojoj mami, i počeće sebe uveravati da je nesrećna i da je volela samo jednog čoveka, to jest tebe, ali da nebo nije htelo da je sjedini s njim zato što je on nosio vojnički šinjel, iako je pod tim debelim, vojničkim šinjelom kucalo strasno i plemenito srce...
Da, već sam prošao kroz onaj period duševnog života kad se traži samo sreća, kad srce oseća potrebu da nekoga voli snažno i strasno: sad hoću samo da budem voljen i to od njih nekoliko: čini mi se da bi čak i jedna stalna ljubav bila dovoljna; žalosna navika srca!...
Jedno me je uvek čudilo: nikad nisam bio rob ljubljene žene. Naprotiv, uvek sam sticao vlast nad njenom voljom i srcem, nimalo se za to ne brinući. Zašto to? Da li zato što mi nikad ni do čega nije osobito stalo, a one su se uvek bojale da me ne izgube? Ili je to magnetski uticaj snažnog karaktera? Ili nikako nisam uspeo da naiđem na ženu s upornim karakterom?
Priznajem da zaista ne volim žene s karakterom: to nije njihova stvar!...
Zaista, setio sam se sada da sam samo jednom voleo ženu čvrste volje, koju nikada nisam mogao pobediti... Rastali smo se kao neprijatelji — a da sam je sreo pet godina kasnije, možda bismo se rastali drukčije...
.................................................. .................................................. ..............................
Uto je kneginjica Meri prestala da peva. Pohvale su se čule sa svih strana; prišao sam joj poslednji i rekao prilično nemarno nekoliko reči u pogledu njenoga glasa.
Napravila je grimasu, napućila donju usnu i poklonila se vrlo podsmešljivo.
To je utoliko laskavije po mene — reče ona — jer me uopšte niste slušali... Ali vi, možda, ne volite muziku?...
Naprotiv... osobito posle ručka.
Grušnjicki je u pravu kad kaže da imate veoma prozaičan ukus: i ja vidim da volite muziku samo u vezi s jelom...
Opet grešite: ja nisam gurman, imam vrlo loš stomak. Ali me posle ručka muzika uspavljuje, a spavanje posle ručka je vrlo zdravo; prema tome, ja volim muziku iz medicinskih razloga. A uveče, naprotiv, ona me suviše nervira: ili sam tada suviše tužan ili suviše veseo. I jedno i drugo je zamorno ako nema nekog pozitivnog razloga za tugu ili radost, uz to, tuga je u društvu smešna, a suviše velika veselost nepristojna.
.................................................. .................................................. ........................
A ipak postoji neizmerno uživanje osvojiti mladu, tek rascvetalu dušu! Ona je kao cvetić čiji najbolji miris isparava u susret prvom sunčevu zraku; treba ga otkinuti upravo u tom trenutku i kad se dovoljno zasitiš njegovim mirisom, baciš ga na put: možda će ga neko podići. Osećam u sebi tu nezasitu žudnju koja guta sve na šta naiđe na svom putu: gledam na tuđe patnje i radosti samo u odnosu na sebe, kao na hranu koja održava snagu moje duše. Ja nisam više u stanju da ludujem pod uticajem strasti; okolnosti su već davno ugušile moje častoljublje, ali se ono manifestovalo u drugom obliku, jer častoljublje nije ništa drugo do težnja za vlašću, a moje glavno uživanje jeste u tome da potčinim svojoj volji sve što me okružava; buditi prema sebi osećanje ljubavi, odanosti i straha — zar to ne predstavlja prvi znak i najveću pobedu vlasti? Biti za nekoga uzrok patnji i radosti, nemajući na to baš nikakvog prava — zar nije to najslađa hrana naše gordosti? A šta je sreća? Zadovoljena gordost. Kad bih smatrao, da sam bolji i moćniji od svih na svetu — bio bih srećan; kad bi me svi voleli, našao bih u sebi beskrajni izvor ljubavi. Zlo rađa zlo; prva patnja daje ideju zadovoljstva u mučenju drugoga; ideja zla ne može da uđe u čovekovu glavu a da on ne poželi da je primeni u stvarnosti: ideje su organski stvorovi; rekao je neko; njihovo rodenje već im daje oblik, a taj oblik je delatnost; onaj u čijoj se glavi stvorilo više ideja, taj je i aktivniji od drugih, zato genije koji je prikovan za činovnički sto mora da umre ili poludi, isto kao što i čovek snažne građe umre od kaplje ako mora da sedi dugo i skromno se ponaša.
Strasti su ideje u prvom svom razvitku; one pripadaju mladosti srca i glup je onaj koji misli da će ga one uzbuđivati celog života; mnoge mirne reke počinju kao bučni vodopadi, ali nijedna ne juri i ne penuša se sve do mora. Taj mir je često znak velike, mada prikrivene snage; dubina i potpunost osećanja i misli ne dopuštaju lude zakose; duša, pateći i uživajući, polaže sebi strog račun i uverena je da tako mora biti; ona zna da će je stalna sunčeva vrelina sasušiti ako ne bude oluje; ona se prožima sopstvenim životom — neguje i kažnjava sebe kao omiljeno dete. Samo u tom najvišem stadijumu samosaznanja čovek može da oceni božje pravosuđe.
……………………………………………………………………………………………
Pa šta, ako treba umreti — neka umrem: gubitak neće biti veliki za ovaj svet, pa i meni samome je već prilično dosadno, ja sam kao čovek koji zeva na zabavi i koji ne ide da spava samo zato što njegova kola još nisu stigla. Ali kola su spremna. Zbogom!
Prebiram po sećanju svoju prošlost i pitam se nehotično; zašto sam živeo? S kakvim ciljem sam se rodio?... A sigurno je taj cilj postojao i sigurno mi je bilo predodređeno nešto veliko, jer u duši osećam neizmernu snagu; ali nisam odgonetnuo šta mi je to predodređeno, zavele su me prazne i nezahvalne strasti; iz njihova ognja izišao sam čvrst i hladan kao gvožde. Ali sam zauvek izgubio elan plemenitih težnji, najbolji cvet života. I otada koliko sam već puta igrao ulogu sekire u rukama sudbine! Kao oruđe kažnjavanja padao sam na glave osuđenih žrtava, često bez mržnje, uvek bez sažaljenja... Moja Ijubav nikome nije donela sreće, jer ništa nisam hteo da žrtvujem za one koje sam voleo, voleo sam radi sebe, radi svog vlastitog zadovoljstva; zadovoljavao sam samo neobičnu potrebu svoga srca, gutajući pohlepno njihova osećanja, njihovu nežnost, njihove radosti — i nikad se nisam mogao zasititi. Tako mučen glađu, iznemogao, zaspi čovek i vidi pred sobom divna jela i penušava vina, on guta s oduševljenjem vazdušaste poklone mašte i čini mu se da mu je lakše... ali čim se probudi, fantazija se izgubi... i ostaju samo dvostruki glad i očaj!
A možda ću sutra umreti!... Na zemlji neće ostati nijedno stvorenje koje bi me potpuno razumelo. Jedni smatraju da sam gori, drugi da sam bolji nego što sam u stvari... Jedni će reći: bio je dobar čovek, drugi — nitkov. I jedno i drugo biće načeto. Vredi li posle toga živeti? Pa ipak, živiš iz radoznalosti; očekuješ nešto novo... To je smešno i jadno!
.................................................. .................................................. ......................
I sad ovde, u ovoj dosadnoj tvrđavi, često razmišljam o prošlosti i pitam samoga sebe zašto nisam hteo da pođem onim putem koji mi je sudbina ukazala, gde su me očekivale tihe radosti i duševni mir... Ne! Ja ne bih mogao tako živeti. Ja sam kao mornar koji je rođen i odrastao na palubi razbojničkog broda: njegova duša se stopila s burama i bitkama, izbačen na obalu on se dosađuje i muči, ma koliko ga privlačio senoviti šumarak, ma koliko sijalo mirno sunce; on celi dan šeta po pesku na obali, sluša jednolični šum talasa i zagleda se u maglovitu daljinu: neće li se pojaviti tamo, na bledoj liniji koja odvaja modru pučinu od sivih oblaka, željeno jedro, najpre slično krilu galeba, ali koje se malo-pomalo odvaja iz pene talasa i ujednačenim kretanjem približava praznom pristaništu.
Sva tumačenja Ljermontovljeve poezije preuzeta su iz: Sabrana djela M. J. Ljermontova (predgovor i tumačenja napisao Miodrag Sibinović); Ruska književnost - knjiga I (esej o Ljermontovu napisao takođe M. Sibinović); Od Ljermontova do Solženjicina, autora Jevrema Bjelice.
Pozdrav za sve ljubitelje poezije i Ljermontova,
ОдговориИзбришиuz jedan moj prevod: Выхожу один я на дорогу
i odličnu muzičku uz interpretaciju Ane German
http://lyricstranslate.com/en/vyhozhu-odin-ya-na-dorogu-
Pozdrav,
Избришиdrago mi je da jos ima ljubitelja Ljermontovljeve poezije
Predivna je poezija M.Ljermontova.
ОдговориИзбришиSlažem se. Zaista veliki pjesnik, tragedija da je ubijen tako mlad, koliko divnij pjesama bi još bilo.
Избриши